Јохан Ритер фон Хербек (, 25. децембар 1831 – 28. октобар 1877) је био аустријски музичар, диригент и композитор, рођен у Бечу, најпознатији по томе што је предводио премијеру „Недовршене“ симфоније Франца Шуберта.

Био је практично самообразовани музичар, али је напорним радом брзо напредовао од места хориста до професора на Бечком конзерваторијуму. Од 1859. до 1870. и поново од 1873. до 1877. дириговао је концертима Друштва пријатеља музике, који су под његовим енергичним руководством постали догађаји од највеће важности. Године 1866. постављен је за главног дворског капеља, а од 1871. до 1875. био је директор Царске опере, дајући оставку због интрига и сметњи које није могао да трпи.Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954

Био је велики поборник музике Франца Шуберта и дириговао је премијером његове „Недовршене” симфоније 1865. Године 1867. дириговао је прва три става Брамсовог Немачког реквијема . Дириговао је и бечком премијером Вагнерове опере Мајстори певачи из Нирнберга. Био је прилично утицајан у локалном музичком животу током већег дела своје каријере. Био је одговоран за именовање Антона Брукнера у Бечу и био је један од његових најватренијих присталица. Хектор Берлиоз га је описао као првокласног диригента.Embellishments мини|Јохан фон Хербек на литографији Едуарда Кајзера из 1858. године. Написао је много одличних деоница и неке инструментале. Његова оркестарска музика је укључивала Танцмоменте (деонице за плес које је Франц Лист аранжирао за соло клавир, С. 492), Уметников пут (), Симфонијске варијације и неколико симфонија, међу њима и Симфонију у де-молу са оргуљама (бр. 4, његов опус 20, објављен 1878. постхумно). Написао је и Гудачки квартет у Ф, оп. 9, а разна друга дела су остала у рукопису.Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954 Једно од његових најомиљенијих дела је Пуери Конћините, божићни мотет за дечачки хор и соло глас. 1866. написао је Велику мису за хор, оргуље и оркестар, коју су снимили Минхенски филхармонијски хор и Филхармонија Фестива којом је дириговао Герд Шалер. Prestocassical

Године 1874, три године пре смрти, Хербек је постављен на трећи ранг Гвоздене круне, чиме је уздигнут до витешког звања, и од тада је био „Јоханн Ритер фон Хербек“.Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954 Његов син Лудвиг написао је мемоаре свог оца 1885.

Литература

Е. Ханслик, Свита (E. Hanslick,Suite (Zwei Wiener Kapellmeister), Vienna, 1884) Давид Евен, Енциклопедија концертне музике (David Ewen, Encyclopedia of Concert Music. New York; Hill and Wang, 1959).

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1831. Категорија:Умрли 1877. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски музичари Категорија:Аустријски диригенти Категорија:Аустријски композитори Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу