Банатски Чеси () је етничка група Чеха која се населила у 19. веку на територији Баната, чији потомци живе на територији данашње Румуније и Србије.
Историја Први талас досељеника из Чешке у Банат, који је од почетка 19. века био део Аустријског царства, догодио се 1823-1825. године. Углавном из Средње Чешке, око 9 хиљада људи, углавном пољопривредника, привлачио је јужни Банат због низа привилегија, укључујући ослобађање од пореза и вишегодишњег служења војног рока. Овде су основали низ села и углавном се бавили развојем шума. Други, већи број досељеника стигао је у Банат 1827-1928; то су били углавном војни досељеници, чији је задатак био да штите оближњу границу, насељавајући пограничне области у банатским планинама и дуж Дунава код Гвоздене завесе. Њихово главно занимање била је пољопривреда, дрвна индустрија, а касније и експлоатација угља у планинама. Трећи, најмањи талас досељеника из Чешке десио се 1863-1865, након што је Банат припао мађарском делу приликом стварања Аустроугарске државе. Ови дошљаци више нису оснивали нова насеља, већ су се насељавали у већ постојећа чешка села.
Због чињенице да су се насеља која су основале чешке заједнице налазила у удаљеним и понекад неприступачним крајевима, културни утицаји суседних народа за банатске Чехе били су минимизирани, што им је омогућило да сачувају свој језик и културу, укорењену у чешки начин живота 19. века. Језик банатских Чеха задржао је старе облике говора и позајмио неке изразе из румунског језика и српског језика.
Савремени период Тренутно постоји значајно смањење чешке популације у овом региону. Први велики талас емиграције десио се 1947-1949, затим након отварања граница са Европом 1990. године , почиње миграција, пре свега младих, укључујући и повратак у Чешку. Од 2002. године у румунском Банату живи око 4 хиљаде Чеха, а у суседној Војводини (српском делу Баната) око 1.700 Чеха. Јачају се и друге везе са Чешком – на пример, од 2007. године отворена је недељна аутобуска линија од насеља Света Јелена у Банату до Прага.
Чешка национална мањина у данашњој Румунији је званично призната и има свог представника у доњем дому румунског парламент.
Банатски Чеси у Румунији мини|Чеси у Румунији према попису из 2021. Према попису из 2021. године, у Румунији је било 1.576 Чеха, од којих већина живи у Банату. Општине у којима Чеси имају значајан удео у становништву су Дубова, Гарник, Коронини, Берзаска, Лапушничел и Шопоту Ноу. +Општине у Румунском Банату са више од 1% Чеха према попису из 2021. Општина Жупанија Становништво Број Чеха Удео Чеха (%) Дубова Мехединци 716 211 29,47% Гарник Караш-Северин 975 165 16,92% Коронини Караш-Северин 1.514 220 14,53% Берзаска Караш-Северин 2.132 186 8,72% Лапушничел Караш-Северин 771 56 7,26% Шопоту Ноу Караш-Северин 896 50 5,58% Соколовац Караш-Северин 1.602 44 2,75%
Чешка насеља у Румунији
Према попису из 2011. у Румунији је било седам насеља која су већински насељена Чесима. Од седам насеља, пет се налазе на територији жупаније Караш-Северин (Бигар, Гарник, Равенска, Света Јелена и Шумица), а два на територији жупаније Мехединци (Ајбентал и Нова Бања).
+Чешка насеља у Румунији према попису из 2011. Насеље Жупанија Становништво Број Чеха Удео Чеха (%) Гарник Караш-Северин 317 294 92,74% Шумица Караш-Северин 89 82 92,13% Равенска Караш-Северин 88 71 80,68% Света Јелена Караш-Северин 360 289 80,28% Ајбентал Мехединци 249 196 78,71% Бигар Караш-Северин 216 159 73,61% Нова Бања Мехединци 126 69 54,76%
Банатски Чеси у Србији
општина Бела Црква - 3,99%
Референце
Спољашње везе https://web.archive.org/web/20111113112615/http://volksgruppen.orf.at/radio1476/stories/64377/ http://www.genealogy.ro/cont/czechs.htm
Категорија:Банат Категорија:Етничке групе Србије Категорија:Етничке групе Румуније Категорија:Чеси у Србији