мини|Портрет Игњата Мартиновића Игњат Мартиновић (20. јул 1755 — 20. мај 1795) био је мађарски научник, хемичар, филозоф, писац, тајни агент и вођа мађарског јакобинског покрета. Осуђен је на смрт због велеиздаје и обезглављен 20. маја 1795, заједно са грофом Јакабом Сиграјем, Ференцом Сентмарјајем, Јожефом Хајночијем и другима. Као оснивач мађарских јакобинских клубова, неки су га сматрали идеалистичким претечом великих идеја, а други бескрупулозним авантуристом.
Биографија Његов отац, Матјаш Мартиновић, био је један од племића који је услед Великог турског рата напустио османску Србију 1690. године под вођством Арсенија III Чарнојевића у време Велике сеобе Срба и преселио се у Делвидек у Мађарској.
Био је српског порекла. Његови деда и баба су прешли из православља у католичанство само неколико година пре рођења његовог оца Матијаша. Игњат Мартиновић је за живота изјавио да му је отац био или Србин кафанџија или албански племић у војној служби.
Он је служио у аустријској војсци. Новембра 1791. прешао је у Пешту. Тамо се оженио Немицој Маријом ПопиниVilmos Fraknói, Martinovics élete, p. 11, Budapest, 1921, Az Athenaeum Irodalmi És Nyomdai R.-T. Kiadása, из Будима. Имали су пет синова и две ћерке.
Мартиновић је рођен у Пешти и школован код фрањеваца. Завршио је прве разреде у пијаристској школи и одлучио да ступи у фрањевачки ред. Мартиновић је похађао теолошке студије на Универзитету у Будиму од 1775—1779. Строгост и конзервативни погледи на монашки живот довели су га у неколико наврата у сукобе са сабраћом монасима и његовим предстојањем; његово незадовољство повећало је и то што је 1780. са неким од студената-свештеника премештен у Брод.
Био је одличан говорник и писац на многим језицима.
Одабрана дела Theoria generalis aequati onum omnium graduum, novis illustrata formulis, ac juxta principia sublimioris calculi finitorum deducta, 1780 Tentamen publicum ex mathesi pura, 1780 Systema universae philosophiae, 1781 Dissertatio physica de iride et halone, 1781 Dissertatio de harmonia naturali inter bonitatem divinam et mala creata, ad celeberrimam Hollandiae academiam Leidensem transmissa et nunc primum elucubrata, 1783 Dissertatio de micrometro, ope cuius unus geometricus dividitur in 2.985,984 puncta quinti ordinis, 1784 Dissertatio physica de altitudine atmospherae ex observationibus astronomicis determinata et anno 1785 Praelectiones physicae experimentalis, 1787 Memoires philosophiques ou la nature devoilée, 1788 Physiologische Bemerkungen über den Menschen, 1789 Discussio oratoria in eos, qui in librorum censuram invehuntur Oratio ad proceres et nobiles regni Hungariae 1790. idibus Aprilis conscripta, et Vindobonae supressa, nunc primum in lucem prodit, 1791 Oratio pro Leopoldo II. rom. imp. aug. Hungariae, Bohemiae etc. rege ab hungaris proceribus et nobilibus accusato anno 1792 Status regni Hungariae anno, 1792 Franczia Catechesis, 1795
Референце
Категорија:Рођени 1755. Категорија:Умрли 1795. Категорија:Српски књижевници 18. века Категорија:Мађарски научници