мини|Ученици музичке школе свирају на једном париском тргу мини|Концерт у париском клубу LaPlage de Glazar Музика у граду Паризу, обухвата различите жанрове, од опере и симфонијске музике до музичког позоришта, џеза, рока, репа, хип-хопа, традиционалног Бал-музета и џипси џеза, и свих врсте светске музике, посебно музика из Африке и Северне Африке. као што је музика настала у Алжиру позната као Рај. Водеће музичке институције су Париска опера, Париски оркестар и Париски конзерваторијум, први државни музички конзерваторијум у Европи. Cité de la Musique у Ла Вилетеу је седиште нове париске симфонијске сале, Конзерваторијума, музеја музичких инструмената и Ле Зенита, главног простора за извођење популарне музике. Многе цркве у Паризу имају величанствене старе оргуље и често су место одржавања концерата. Град је такође познат по својим музичким салама и клубовима.
Париска опера лево|мини| Представа Приче о Хофману у Опери Бастиља (2007) Париска опера, званично названа Opéra National de Paris, основана је 1669. године, најстарија је и најпознатија оперска институција Француске. Углавном производи опере у свом модерном позоришту Опера Бастилле са 2700 седишта које је отворено 1989. и балете и неке класичне опере у старијој Палати Гарније са 1970 седишта која је отворена 1875. У амфитеатру са 500 седишта испод Опере Бастиља изводе се и дела мањег обима као и савремена дела. Годишњи буџет опере је оквирно 200 милиона евра, од чега 100 милиона долази из француске државе, а 70 милиона из благајничких прихода.Interview with the President of the Board of the Opéra Овим новцем компанија води две куће и издржава велики стални кадар, који укључује оркестар од 170, хор од 110 и кор де балет од 150.Company profile, Tous à l'Opéra 2012 press release Сваке године Опера има око 380 извођења оперских, балетских и других концерата, пред укупном публиком од око 800.000 људи (од којих 17% долази из иностранства), са просечном попуњености седишта од 94%.
Балет Париске опере Балет Париске опере (франц. Ballet de l'Opéra de Paris) је најстарија национална балетска компанија на свету, основана 1669. године, одмах после Опере; и многе европске и међународне балетске компаније, могу да прате своје порекло од балета париске опере. Многе познате романтичне балете, укључујући Жизел и Корсера, прво је извела Париске опере.
Париски оркестар Париски оркестар је основан 1967. године, након распуштања Orchestre de la Société des Concerts du Conservatoire, када је министар културе Андре Малро позвао диригента Чарлса Манка да оснује нови оркестар у Паризу. Међу претходним музичким директорима су били и Херберт фон Карајан је био ангажован као привремени музички саветник од 1969. до 1971. године. Касније музички директори су сер Џорџ Шолти, Данијел Баренбој и Семјон Бичков.
Класична музика и плес Париз има неколико других важних оркестара и места за извођење класичне музике и плес. Оркестар Ламоре, званично познат као Société des Nouveaux-Concerts, који је основао Клод Ламоре 1881. године, имао је сјајну улогу у париској музици. У њој су извођене прве представе Ноктурно Клода Дебисија (1900. и 1901.) и Ла мер (1905). Садашњи уметнички директор је Пјер Тилоа, а изводи и класична и савремена дела. Представе се одржавају у Театру Шатлет, Театру Јелисејских поља, а понекад и у биоскопу Гранд Рекс, симболима ар декоа у граду.
Град музике Cité de la Musique (Град музике) је комплекс музичких институција који је настао 1990-их у Парк Вилет у 19. арондисману, некадашњој индустријској зони близу ивице града. Пројекат је осмислио председник Франсоа Митеран као средство за стварање новог културног центра у радничком насељу изван центра града. Дизајнирао га је архитекта Кристијан де Порцампарк и отворен 1995. године. У септембру 1990. године ту је премештен Париски музички конзерваторијум, а године отворена је велика сала за рок концерте и друге догађаје Ле Зенит. Драгуљ ансамбла, Париска филхармонија, дом Париског оркестра, који је дизајнирао архитекта Жан Нувел, свечано отворен 2015. године.
Музика у катедралама и црквама лево|мини|224x224пиксел| Оргуље катедрале Нотре Дам Најпознатије оргуље у Паризу су оргуље катедрале Нотр Дам. Израдио их је у 18. веку познати градитељ Франсоа-Анри Клико.
Положај титуларног оргуљаша (или „главног” оргуљаша) у Нотр Даму је једно од најпрестижнијих оргуљашких места у Француској, заједно са местом титуларног оргуљаша у Сен Сулпис у у Паризу.
Поједине оргуље су регистроване историјске знаменитости Француске.Sources Vives, L'èglise Saint-Gervais, pages 119-123
Афроамерички госпел музичари су добро познати у Паризу и неки од њих су се преселили у Париз.
Многе цркве у Паризу одржавају бесплатне концерте недељом поподне. Неколико познатих примера укључују недељне концерте „Les Dimanches Musicaux“ у америчкој катедрали у Паризу, као и сличне програме у другим црквама широм Париза, укључујући Ла Мадлен.http://www.concerts-lamadeleine.com/
Opéra-Comique Позориште Opéra-Comique има дугу и славну историју; основано је 1753. године, било је домаћин првих извођења Бизеове Кармен и Пелеаса и Мелисанде Клода Дебисија, као и француских премијера Пучинијевих опера. Последњих година позориште је пролазило кроз економске потешкоће, а стална поставка трупе је распуштена 1972. године, али позориште наставља да приказује продукције неколико различитих трупа како класичних тако и нових дела опере и музичког театра. Зграда је затворена 2015. године због осамнаест месеци опсежног реновирања.
Музичко позориште Музичко позориште је постало веома популарно у Паризу средином 19. века, углавном због духовитих и добро израђених музичких дела Жака Офенбаха, али је жанр скоро нестао у 20. веку, великим делом због високих трошкова и конкуренције филмске слике. Током 1980-их и 1990-их, Париз је преокренуо тренд где су премијерно приказана два мега-мјузикла, Јадници, засновано на роману Виктора Игоа, уз музику Клод-Мишела Шенберга и оригиналне француске текстове Алена Бублила и Жан-Марка Натела, отворена у Паризу 1980. и Нотре Даме де Парис, такође по роману Виктора Игоа, са музиком коју је компоновао Рикардо Кокијанте и текстове Луке Пламондона, која је отворена 16. септембра 1998. године. Оба мјузикла су почела у Паризу и наставили са успехом у Лондону, Њујорку и широм света.
Данас је главно место за мјузикле Théatre du Châtele, који редовно приказују бродвејске мјузикле из Њујорка у Париз. Године 2015, мјузикл Американац у Паризу је прво приказан у Паризу да би потом имао приказивање у Њујорку и глобално.
Музичке сале лево|мини|200x200пиксел| Мулен руж Концепт музичке дворане је први пут увезена у Париз из Лондона 1862. године и постао је изузетно популарна, са играчима, певачима, акробатима, мађионичарима дресираним животињама. Током 1920-их и 1930-их година фокусирали су се на музику и представили многе познате певаче, укључујући Мистингета, Жозефину Бејкер и Едит Пјаф. Традиционални клубови укључују Фолие-Бергере, основан 1869. године, а затим Мулен руж основан 1889. године, који је први представио плес познат као француски кан кан. десно|мини|226x226пиксел| Музичка дворана Олимпија Олимпија, основана 1893. године, 1911. године постала је прва музичка сала која је своје представе изводила на огромном степеништу. Музичка дворана Олимпија је претворена у концертну дворану, у којој се представљају познати певачи и бендови. Појавило се неколико нових музичких сала, укључујући Крејзи хорс салун.
Бал-музет Бал-музет је стил француске музике и плеса који је први пут постао популаран у Паризу 1870-их и 1880-их; до 1880. Париз је имао око 150 плесних сала у радничким деловима града. Француски и италијански музичари који су свирали хармонику усвојили су стил и афирмисали се у баровима Аувергнат, посебно у 19. арондисману. Еволуирао је у неколико различитих музичких и плесних стилова и подтипова. Његова популарност је опала након Другог светског рата, суочена са конкуренцијом рокенрола и других облика забаве. Неколико џез и плесних клубова представља музику, а неколико аутентичних балова и даље се одржава у насељима града. Клуб Vieux Belleville посвећен је оживљавању музике и плеса бал-музет.
Рок и популарна музика десно|мини| Мадона у арени Акорхотел (2015) Париз нуди концерте француских и међународних рок група свих жанрова рок и популарне музике. Највећи концерти се одржавају на Стаде де Франс, националном спортском стадиону који се налази недалеко од Париза у Сен Денију и може да прими осамдесет хиљаду људи. Током 2015. био је место одржавања концератаAC/DC -а и Пола Макартнија, а 2016. био је домаћин концерата Бијонсе и Ријане.
Највеће концертно место у самом граду је Акорхотел арена.Тамо су наступали Мадона, У2, Селин Дион и Фил Колинс, а Џони Хелидеј је снимио четири своја концерта у арени. Џенет Џексон и Адел би требало да тамо наступају 2016. године.
Још један велики концертни простор је Ле Зенитх у Ците де ла Мусикуе, који је отворен 1983. и прима 6.293 особе. Током година, место је угостило многе француске уметнике, укључујући: Џенифер, Жан-Жака Голдмана, Ванесу Паради, Џонија Холидеја и Мишела Сардуа. Такође, међународни уметници међу којима су: Бритни Спирс, Кристина Агилера, Брус Спрингстин, Грејтфул дед, Алиша Киз, Ејми Вајнхаус.
Неколико бивших музичких позоришта сада редовно одржавају концерте рок музике. Међу њима је и музичка дворана Бобино, основана 1873. године, која је угостила многе од најпознатијих француских певача, укључујући Жозефину Бејкер и Жилијет Греко. Затворен је 1983. године, али је поново отворен 1991. године. Године 2007. претворен је у кабаре.
Концентрације музичких клубова налазе се у улицама између Шатела, Ле Ал и Помпиду центра и око Бастиље, док се други налазе у спољним окрузима. Популарни музички клубови су Le Klub у улици Сен-Денис 14 у 1. арондисману; La Mechanique Ondulatoire у близини Бастиље, познат по панк-у и металу.
Клубови у спољним арондисманима укључују LaPlage de Glazart, бившу аутобуску станицу која је претворена у подземно музичко место, у 1915 Авенуе де ла Порте де ла Виллетте у 19. арондисману; Ле Батофар, бивши ирски плутајући светионик који сада има малу концертну дворану, у Порте де ла Гаре у 13. арондисману, познат по регеу, хеви металу и аеробу; и L'Alimentation Générale, велики клуб који садржи избор бразилског, кубанског, западноафричког хај лајфа, источноевропског џеза и француског хип-хопа и електро-фанка. Други познати клубови укључују Flèche d'Or, у бившој железничкој станици у улици 102 rue de Bagndet у 20. арондисману; Le China, кинески ресторан и рок клуб у улици Цхаретон 50, познат по мануш, Р&Б, фанк и соул музици; Le Pompon, у авенији Опере 5, познат по независним бендовима и електро-поп ди-џеј наступима. Les Trois Baudets је угледни клуб и концертна сала у којој су некада свирали музичари, укључујући Жоржа Брасена, Жака Брела, Жилијет Греко и Сержа Генсбура, који сада представља француску поп, електро и реп музику, која се налази на Булевару Клише 64 у 18. арондисману.
Џез клубови лево|мини| Caveau de la Huchette џез клуб Џез је у Париз током Првог светског рата увео афроамерички војни бенд који је предводио Џејмс Риз Европа. Популарност је поново постала популарна након Другог светског рата, где су џез клубови цветали у подрумима кварта Сен Жермен де Пре. Данас се велики избор џеза свира у париским клубовима, који често имају два наступа ноћу и остају отворени до четири ујутру. Значајни клубови који су наведени у истраживању најбољих париских џез клубова из марта 2015. од стране Вашингон Поста укључују Caveau de la Huchette, последњег преживелог од подрумских клубова из 1950-их, који се налази у подруму зграде из 16. века у 5. арондисману; Improviste, који се налази на баржи на Сени, познат по би-бап музици; Bab-Ilo поред Монмартра, познат по бразилском и карипском џезу; Café Universel популаран међу студентима и препопознат по вокалној музици. десно|мини| Џез клуб Sunset-Sunside