Флора кнежевине Србије () је монографско научно дело Јосифа Панчића штампано 1874. у Београду.
Описујући дивљу флору, прво у капиталном делу а нешто касније, 1884. и у Додатку флоре — на заједничких преко хиљаду страна — аутор приказује богат диверзитет биља Србије, коју на основу тог богатства овај пионир савремене науке назива „благословеном”.
Позадина Аутор књиге др Јосиф Панчић био је један од најобразованијих људи Европе свога времена, зачетник природних наука у Србији, оснивач бројних културних и научних установа, до своје смрти учитељ 34 генерације ђака Лицеја и Велике школе — будућих српских научника. Био је по струци лекар, али по личном интересовању и занимању ботаничар, и као такав, учитељ природослова и први председник краљевске академије, предаче САНУ.
У књизи је представио своја сазнања која је сакупио током обиласка многобројних српских планина, река, кањона, махала — опис тачно 2054 врста. У полихисторском духу свога времена искористио је књигу да представи и своја путовања. У књизи је описао и Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis) данас ишчезлу ендемску врсту, коју је 1848. пронашао на Метином брду, надомак Крагујевца.
Током свог вишегодишњег рада обишао је кнежевину Србију, Стару Србију и Македонију, Црну Гору, Далмацију и Бугарску, те стекао и у данашњим условима завидно знање о флори јужнословенских земаља. Открио је и први описао за науку велики број организама (Панчићев скакавац, Крагујевачки слез). Путовао је и на ботаничке екскурзије у Италију и Аустрију, а биљака у његовом хербару има и из околине Пеште и Будима.
Значај Детаљан и уједно први опис српске флоре је Панчићево најзначајније писано дело. Ова његова књига је посебно важна због раног објављивања, у периоду рађања модерне науке не само у Србији него и у свету, и као таква, својим строго критичним приступом и професионалном обрадом стручне теме служила је као пример за углед другима. Поставила је научни рад у Србији на солидну основу, допринела да се испуни озбиљношћу и одмах у старту почне оцењивати високим стручним мерилима.
Близу 150 година од њеног првог издавања књига и дан-данас стоји раме уз раме са модерним монографијама. Из предговора САНУ:
Књига је доживела низ посмртних издања, нека од којих су:
Флора Кнежевине Србије и Додатак Флори кнежевине Србије, архивско (поновљено) издање. САНУ, Београд, 1976 Флора Кнежевине Србије, на 713 страна (у оквиру едиције „Сабрана дела Јосифа Панчића”)
Напомене
Референце
Литература
Babić R. Rade, Stanković-Babić Gordana, Lazović Marko, Babić Strahinja, Marjanović A., Kažić T., Ristić M. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rodjenja. Acta Medica Medianae 54(1): 71-74. Babić R. R., Gordana-Stanković G., Babić S. (2014): Dr Josif Pančić (1814—1888) — po pozivu lekar, po odabiru biljar. Peti naučni skup — 800 godina srpske medicine. Beograd. 2014 Rade R. Babić, Gordana Stanković Babić, Marko Lazović, Strahinja Babić (2015): Dr Josif Pančić (1814—1888) — dvesta godina od rođenja, II deo). Acta Medica Medianae 54(2):71-75.
Спољашње везе Flora of Belgrade surroundings (Serbia) 150 years after Pančić’s monograph — a comparative overview
Категорија:Књиге Категорија:Ботаника Категорија:Флора Србије