Земериншка железница, Аустрија, која почиње у Глогницу и води преко превоја Земеринг до Мирцушлага је прва планинска железничка пруга у Европи нормалног колосека. Обично се сматра да је ово прва права железничка пруга, изграђена на тешком терену и са великом висинском разликом. И даље је у употреби као део Јужне аустријске железнице. лево|мини|180п|Земериншка железница са планинским пределом Земериншку железницу је између 1848. и 1854. изградило око 20.000 радника под руководством пројектанта Карла Ритера фон Геге. На прузи је пробијено 14 тунела (највиши је на висини од 1.431 -{m}-), 16 вијадукта (неколико на два нивоа), преко 100 камених и 11 мањих гвоздених мостова. Станице и зграде за надзорнике су често грађене директно од материјала приликом бушења тунела.
Висинска разлика пруге која је дуга 41 -{km}- је 460 -{m}-; на 60% њене дужине нагиб је 20-25‰ (што одговара разлици у висини од једног метра на 40 метара дужине), а 16% кривина има радијус од само 190 -{m}-. Ово је била потпуно нова техничка димензија у изградњи пруга, а развијени су многи нови инструменти и методе надзора да би се одговорило изазовима градње. Уведене су и нове технологије за локомотиве, јер оне које су тада биле у употреби нису могле да се носе с таквим успонима и кратким кривинама. лево|мини|180п|Земериншка железница у Мирцушлагу, око 1900 Још у време изградње водило се рачуна да се Земериншка железница уклопи у пејзаж, односно да се усклади спрега технологије и природе. Јединствено путничко искуство које је нудила Земериншка железница значајно је допринела отварању региона Земеринга за туризам. Бројни хотели и пансиони су сведоци ове епохе. Овај огромни успон на сусрету два столећа и развој региона као подручја за зимске спортове у првој трећини 20. века прво је прекинут првим светским ратом, а затим и промењеним туристичким потребама људи. Због тога је овај јединствени природни и културни предео сачуван уз врло мало промена. Путовање Земериншком железницом, која је у употреби више од 150 година, још увек је за путнике специфично искуство захваљујући разноврсности предела, типичном стилу пансиона и карактеристичним деловима вијадуката и тунела. thumb|ц|Електролокомотива, серија 1044 (надимак: „Алпински усисивач”); линија Љубљана—Беч, 2004
Земериншка железница је 1998. уврштена на листу Унескове Светске баштине.
Види још
Аустријске савезне железнице
Спољашње везе
Категорија:Светска баштина у Аустрији Категорија:Саобраћај у Аустрији Категорија:Железнички саобраћај