Вилхелм Фукс (; Манхајм, 1. септембар 1898 — Београд, 24. јануар 1947), немачки је агроном, СС оберфирер, пуковник полиције, шеф Ајнзацгрупе "Србија", командант безбедносне полиције и СД у Србији, Литванији, Рајхскомесаријату Остланд, шеф Ајнзац команде 3, која је била део Ајнзац групе А.
Биографија Вилхелм Фукс је рођен 1. септембра 1898. у Манхајму. Од 1914. до 1917. учествовао је у Првом светском рату, 1919. ступио је у добровољачки корпус. По завршетку школовања студирао је пољопривреду на Универзитету у Лајпцигу, где је и докторирао 1929. године. Дана 1. априла 1932. ступио је у Нацистичку партију (улазница бр. 1 038 061), а 1. децембра 1932. - у СС (бр. 62 760). 11. јула 1933. постао је СС- унтерштурмфирер, 20. априла 1938. је унапређен у СС-стандартенфирер.
Након доласка нациста на власт, од априла 1933. био је други ађутант министра хране Рајха Рихарда Дареа. Од октобра 1937. био је на челу СС Оберабшнита у Дрездену. Године 1939. постављен је за шефа СД у седишту Ајнзацгрупе В у Пољској. Од 1940. био је начелник одељења 2 (дирекције) при команданту безбедносне полиције и СД у Кракову. Затим је био инспектор полиције безбедности и СД у Брауншвајгу.
Током Балканске кампање, Фукс је добио задатак да води Ајнзацгрупу Србије која се користила за борбу против партизанског покрета који је предводио Тито. Након распуштања Ајнзацгрупе, Фукс је у касну јесен 1941. године постављен за команданта безбедносне полиције и СД у Србији, али га је већ у јануару 1942. заменио Емануел Шефер.
У јуну 1942. године премештен је за шефа СС и полиције у Летонији. Од 8. јула до 14. септембра 1943. био је виши СС и полицијски вођа „Центар“, са седиштем у Брауншвајгу.
Од 15. септембра 1943. до 6. маја 1944. био је на челу Ајнзацкоманде 3 у саставу Ајнзацгрупе А. Од маја до 17. октобра 1944. био је командант Ајнзацгрупе А и истовремено је био шеф безбедносне полиције и СД у Осталнду. са седиштем у Риги. Затим је кратко водио Ајнзацгрупу Е у Хрватској.
После рата је ухапшен и изручен Југославији. Војни суд у Београду га је 22. децембра 1946. осудио на смрт вешањем. Дана 24. јануара 1947. казна је извршена.
Референце
Додатна литература Ernst Klee. Das Personenlexikon zum Dritten Reich. Wer war was vor und nach 1945. — 2. Auflage. — Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag, 2007. — . Carsten Schreiber. Elite im Verborgenen – Ideologie und regionale Herrschaftspraxis des Sicherheitsdienstes der SS und seines Netzwerks am Beispiel Sachsens. — München: Oldenbourg Verlag, 2008. — . Klaus-Michael Mallmann, Jochen Böhler, Jürgen Matthäus. Einsatzgruppen in Polen: Darstellung und Dokumentation. — Darmstadt: WBG, 2008. — S. 34. — 252 S. — .
Категорија:Рођени 1898. Категорија:Умрли 1947. Категорија:СС официри Категорија:Осуђени за ратне злочине Категорија:Осуђени на смрт