мини|Свињокољ у Србији
Свињокољ, познат и под именима пастрмљење (архаично), свињокоља или забијачка (у Војводини), диснотор (у Војводини, ) или посијек (код Срба у Далмацији и Босни и Херцеговини) је српски народни обичај спремања свињског меса и месних прерађевина пред зиму у домаћој радиности, уз помоћ рођака и пријатеља, праћен свечаном гозбом свих учесника. Под различитим именима ова традиција постоји код свих народа бивше Југославије, као и широм света, са изузетком оних народа који не једу свињетину.
Традиционална јела од свињетине која се припремају на свињокољи у Србији и Војводини укључују чварке, крвавице, шваргле, кулене, кобасице, пршуте и сланину.
Традиција у Европи Свињокољ је традиција позната у бројним европским земљама и регионима: Јерменија (, коз мортељ), у Албанији је само традиционална међу хришћанима, Аустрија (), Бугарска (), Северна Македонија (), Хрватска (), Чешка Република (), Француска (, тју кошон), Грузија (, горис даквла), Грчка, Мађарска (), Италија (), Молдавија, Црна Гора (свињокољ), Пољска (), Португал (), Румунија (), Русија () Србија, Словачка (), Словенија (), Шпанија (), Украјина, Корзика и др.
Породични свињци су такође постојали у Сједињеним Државама на малим породичним фармама, али су постале ретке последњих деценија.
У Србији У Вуковом рјечнику из 1852. године, под речју клање (страна 272 или 308, зависно од издања) се наводи да марву и живину кољу само мушкарци, а жене никако, осим у крајњој нужди. Обичај клања свиња пред зиму назива се зимина (страна 210) или, у јужним крајевима, посјек (страна 549).
Галерија
Референце
Категорија:Српски народни обичаји Категорија:Свиње Категорија:Народни обичаји у Републици Српској