Мајснерова телашца су врста механорецептора које су открили анатом Георг Мајснер (1829–1905) и Рудолф Вагнер. Ово тело је тип нервног завршетка у кожи који је одговоран за осетљивост на притисак. Конкретно, они имају највећу осетљивост (најнижи праг) када осете вибрације између 10 и 50 херца. Они су брзо адаптивни рецептори. Највише су концентрисани у дебелој кожи без длаке, посебно на јастучићима прстију.
Структура Мајснерова телашца су инкапсулирани мијелинизовани нервни завршеци, окружени Швановим ћелијама. Инкапсулација се састоји од спљоштених потпорних ћелија распоређених као хоризонталне ламеле окружене капсулом везивног ткива. Тело је 30-140 μм у дужини и 40-60 μм у пречнику. Једно нервно влакно вијуга између ламела и кроз цео корпускул.
Локација Распрострањени су на различитим деловима коже, али су концентрисани у областима посебно осетљивим на лагани додир, као што су прсти, усне и мушки препуцијум. Тачније, они се првенствено налазе у голој кожи непосредно испод епидермиса унутар дермалних папила.
Поређење са другим рецепторима Осећај дубоког притиска (од убода, на пример) се генерише из Пачинијевих телашца (једини други тип фазног тактилног механорецептора), који се налазе дубље у дермису, и неких слободних нервних завршетака.
Такође, Мајснерова телашца не откривају штетне стимулусе; ово се сигнализира искључиво слободним нервним завршецима.
Развој Број Мајснерових телашаца по квадратном милиметру људске коже на врховима прстију опада четири пута између 12. и 50. године. Брзина којом се губе добро корелира са губитком осетљивости на додир за мале сонде у вези са узрастом.
Функција Мајснерова телашца брзо се прилагођавају. Осетљиви су на промене облика и текстуре у истраживачком и дискриминаторном додиру. Њихова акутна осетљивост пружа неуронску основу за читање Брајевог писма. Због своје површне локације у дермису, ова тела су посебно осетљива на додир и вибрације, али су из истих разлога ограничена у детекцији јер могу само да сигнализирају да нешто додирује кожу.
Било каква физичка деформација телешца довешће до уласка натријумових јона у њега, стварајући акциони потенцијал у нервном влакну телешца. Пошто се брзо прилагођавају или су фазни, генерисани акциони потенцијали се брзо смањују и на крају престају (то је разлог зашто човек престаје да „осећа“ своју одећу).
Ако се стимулус уклони, телашце поново добија свој облик и при томе (тј.: док се физички реформише) изазива стварање још једног таласа акционих потенцијала.
Референце
Категорија:Нервно ткиво Категорија:Рецепторске ћелије