Антон Вилдганс (, 17. април 1881 – 3. мај 1932) био је аустријски песник и драмски писац. Четири пута је био номинован за Нобелову награду за књижевност.
Живот и каријера Рођен у Бечу, Вилдганс је студирао право на Универзитету у Бечу, од 1900. до 1909. године, а затим је радио као истражни судија од 1909. до 1911. године, пре него што се потпуно посветио писању."Kurzbiographie: Anton Otto Georg Ritter von Wildgans" (in German). Anton-Wildgans-Gesellschaft. antonwildgans.at. Retrieved 2017-07-23.
Његова дела, у којима се мешају реализам, неоромантизам и експресионизам, фокусирају се на драму свакодневног живота.
Два пута је био директор бечког Бургтеатра, 1921–1922 и 1930–1931."About the author" (p. 199), prefatory note to: Anton Wildgans, "Speech About Austria" (pp. 199–204), in: Diana Mishkova, Marius Turda, and Balázs Trencsényi (Eds.), Anti-Modernism: Radical Revisions of Collective Identity. Budapest: Central European University Press, 2014. . Retrieved via Project MUSE database, 2017-07-23.
Један од његових учитеља био је аустријски јеврејски филозоф Вилхелм Јерусалим.Wildgans, Anton, "Widmung" (1915), in: Max Adler (Ed.), Festschrift für Wilhelm Jerusalem: zu seinem 60. Geburtstag von Freunden, Verehrern und Schülern (Festschrift for Wilhelm Jerusalem on his 60th Birthday). Vienna: Braumüller. p. 1–2. Also includes essays by Max Adler, Rudolf Eisler, Sigmund Feilbogen, Rudolf Goldscheid, Stefan Hock, Helen Keller, Josef Kraus, Anton Lampa, Ernst Mach, Rosa Mayreder, Julius Ofner, Josef Popper, Otto Simon, and Christine Touaillon. Вилдганс је био ментор писца Алберта Драха.
Вилдганс је умро у Медлингу крај Беча. Вилдгансхоф, стамбени комплекс у 3. бечком округу, назван је по њему.
Изабрана дела
"Сиромаштво" (), драма, 1914 "Љубав" (), драма, 1916 "Дан гнева" (), драма, 1918 „Комплетна дела“ (), 1948. Историјско-критичко издање у 8 томова.
Референце
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1932. Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски књижевници Категорија:Аустријски драматурзи Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу