Протести у Србији 2022—2024. године представљали су талас антирежимских различитих и међусобно некоординисаних протеста, који су отпочели средином јуна 2022. године током политичке кризе после општих избора у Србији.

Дана 11. јуна 2022. године, локалне власти Новог Сада наредиле су да се посеку двадесетак стабала како би се припремио терен за изградњу новог моста на Дунаву и комплекс пословно-стамбених солитера 'Нови Сад на води'". Месец и по дана од када су еколошки активисти блокирали прилаз Шадрошу, подручја богатог зеленилом надомак града, централне улице Новог Сада још једном су биле блокиране — неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент Буна против мафије. Средином јуна дошло је до повремених окупљања у Новом Саду, а крајем јула протести су се омасовили и дошло је до мањих инцидената.

После кризе и протеста у Новом Саду током јуна и јула, у августу 2022. године су започела друга два протеста из различитих разлога. У првој половини августа су започели седмодневни протести пољопривредника који су претили да изазову озбиљну кризу у земљи. Приближавањем ЛГБТ+ манифестације Европрајд 2022, чији је домаћин Београд, дошло је до нових демонстрација, овог пута у клерикалним и конзервативним круговима који у другој половини августа преузимају потпуну иницијативу у предвођењу бунта против власти која је организовала Европрајд 2022. Власт је у међувремену склопила компромисни договор са пољопривредницима.

Крајем јула и почетком августа почела је нова косовска криза због питања регистрације возила на територији Косова и Метохије. У том тренутку званичници Европске уније и Немачке истицали су да Србија треба да споразумом призна независност Републике Косово као и да уведе санкције Русији због инвазије те земље на Украјину. Власти су биле приморане да крајем августа дођу до компромиса са властима у Приштини.

Са намером да „спусти тензије” у друштву, влада Србије је одлучила да наводно привремено забрани Европрајд 2022. као уступак конзервативној групи грађана која је масовно изашла на улице против одржавања седмодневне ЛГБТ+ манифестације уз вођство појединих свештеника и верника Српске православне цркве. Међутим, крајем августа и почетком септембра долази до негодовања од стране либералног дела опозиције која се „залаже за владавину права” и одржавања манифестације Европрајд 2022. која је заказана за средину септембра и да ће се манифестација одржати уз њихову подршку упркос забранама. Без обзира на уступке владе, настављени су и протести поводом именовања актуелне премијерке Ане Брнабић за трећи премијерски мандат због њеног сексуалног геј опредељења и коруптивног деловања, што је довело до велике поларизације у друштву. Европрајд, званично, наводно није одржан. Ипак, како је Министар Александар Вулин касније потврдио, МУП „није дозволио шетњу, већ провођење учесника до концерта” уз велике полицијске снаге, са измењеном рутом.

Позадина Протест против диктатуре и Један од пет милиона

Од 2017. до 2020. године, Србију су потресла два таласа опозиционих протеста, који нису резултирали видљивијим променама на политичком небу земље.

Протест против диктатуре је фактички трајао неколико седмица на пролеће 2017. године, а избио је као реакција на избор Александра Вучића за председника Србије, као и услова који су довели до тог избора.

Знатно дуже су трајали протести, који су били познати под неформалним називом Један од пет милиона. Они су избили крајем 2018. године, као реакција на физички напад на лидера Левице Србије, Борка Стефановића, а мањим или већим интензитетом су се одржавали све до раних месеци 2020. године. Они су ванредно прекинути 10. марта 2020. године, због избијања пандемије вируса корона.

Протести у Србији 2020—2022. и Пандемија вируса корона у Србији 2020.

Протести у Србији 2020—2022. године представљали су талас махом хетерогених и међусобно некоординисаних протеста, који су отпочели крајем априла 2020. године током пандемије вируса корона у Србији, а завршили се током фебруара 2022. године.

Дана 26. априла 2020. године, у 20:05 часова, лупањем у шерпе и пуштањем гласне музике, до 21:05 часова, у градовима широм Србије отпочели су протести у знак протеста због незаконитог увођења ванредног стања, спорне забране кретања и шестонедељног полицијског часа уведених средином марта (тзв. "Буком против диктатуре").

Почетком маја власт је ублажила мере забране кретања да би их после неколико дана тотално укинула са циљем несметаног организовања Парламентарних избора. Средином јуна, након завршених избора, власт је прогласила да је наводно дошло до рецидива епидемије и почетком јула покушала да поново врати епидемиолошке мере, што је довело до још већег незадовољства грађана и до таласа протеста и масовних нереда како у Београду тако и широм Србије.

Протести представљају индиректан наставак претходног таласа јавног незадовољства, који је окончан са избијањем пандемије у марту.

Овај талас протеста је карактерисала изразито већа примена мера репресије од стране снага реда него у свим претходним демонстрацијама након 2000. године.

Еколошки протести у Србији 2021—2022. и Општи избори у Србији 2022.

У септембру 2021. у Београду и другим градовима широм Србије почела је серија еколошких протеста због усвајања измењеног Закона о експропријацији, Закона о референдуму и народној иницијативи и планираног улагања предузећа -{Rio Tinto}- у рудник литијума.

-{Rio Tinto}- је раније добио дозволу да само истражује руднике у близини долине Јадра 2004. године, али је 2017. године Влада Републике Србије потписала уговор о реализацији „Пројекта Јадар”, којим би -{Rio Tinto}- добио дозволу за експлоатацију минерала јадарита. Пројекат је првобитно требало да почне 2023. године. После парламентарних избора 2020, владајућа коалиција око Српске напредне странке освојила је већину места у Народној скупштини. У новембру 2021. године усвојила је Закон о референдуму и народној иницијативи и измене Закона о експропријацији. Оба закона су наишла на снажно противљење јавности, што је изазвало ескалацију еколошких протеста који су почели у јануару.

Протесте од септембра па надаље углавном су организовале еколошке организације, од којих су „Еколошки устанак – Ћута” и „Крени-промени” добили највише пажње. Протести који су одржани 11. септембра остали су мирни, а тамошње организације су изнеле своја три главна захтева, а то су да влада повуче законе о експропријацији и референдуму и да -{Rio Tinto}- напусти Србију. Протести су потом настављени у новембру, а убрзо након што су изазвали већу пажњу, док је крајем новембра почела серија протеста за блокаду путева широм Србије, који су били насилни и бројни демонстранти су приведени убрзо након протеста. У инцидентима су учествовали владини активисти и наоружани хулигани. Протести су настављени током децембра и јануара, а у њима је учествовало више десетина хиљада људи, укључујући и српску дијаспору. Протесте је подржала већина опозиционих странака, а подршку протестима дали су бројни глумци, научници, спортисти и познате личности, док су неки од њих су и учествовали у протестима. Влада и њене присталице критиковали су протесте и ширили дезинформације.

Председник Републике Србије Александар Вучић, који је првобитно изјавио да неће укидати законе, после ескалације протеста изразио је популистички став, а 8. децембра је повукао Закон о експропријацији и изменио Закон о референдуму, док је 16. децембра Скупштина града Лознице укинула просторни план који је укључивао улагање -{Rio Tinto}--а у рудник, чиме је до даљњег одложио почетак рада -{Rio Tinto}--а, након што га је Вучић прокоментарисао два дана пре гласања. У јануару 2022. влада је поништила све административне акте у вези са овим предузећем.

После еколошких протеста, многе политичке странке и покрети су одлучили да учествују на општим изборима у Србији који су одржани 3. априла 2022. године. Према прелиминарним резултатима које су објавили Црта и -{Ipsos}-/ЦеСИД, Александар Вучић је победио у првом кругу председничких избора са 60,01% гласова, иако је Српска напредна странка (СНС) изгубила статус апсолутне већине у Народној скупштини на парламентарним изборима. Вучић је у дијаспори освојио више гласова од другопласираног Здравка Поноша који је освојио 18,84% гласова. СНС је успела да ојача своје присуство у приградским и сеоским срединама, али је у већим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Ваљева имала слабе резултате.

Избори 2022. били су први од 2014. године на којима коалиција Српске напредне странке (СНС) није освојила апсолутну већину мандата у Народној скупштини и због тога би морала да формира коалициону владу. Посматрачи су навели да је нејасно да ли би СНС могла да уђе у коалицију са Социјалистичком партијом Србије (СПС) због проруског става који је СПС изражавао током кампање. Вучић је поново положио заклетву као председник 31. маја; током свог говора је изјавио да ће влада бити формирана до краја јула и да ће евентуално увести санкције Русији због инвазије Русије на Украјину 2022. године. Највише гласова на скупштинским изборима су освојиле парламентарне коалиције Заједно можемо све предвођена владајућом Српском напредном странком 44,27%, опозициони савез Уједињени за победу Србије 14,09%, Ивица Дачић — Премијер Србије предвођена Социјалистичком партијом Србије са 11,79%, Коалиција НАДА предвођена Новом демократском странком Србије 5,54%, предводница еколошких протеста коалиција МОРАМО 4,84%, коалиција Двери—ПОКС 3,92% и Српска странка Заветници 3,82%. Прва конститутивна одржана је 1. августа, док је формирање владе предвиђено до новембра. Вучић је крајем јула најавио да ће влада бити формирана средином августа.

Ток 2022. Еколошки протести у Новом Саду — „Буна против мафије” Еколошки активисти су блокирали прилаз Шодрошу 11. јуна у зеленој оази надомак града, централне улице Новог Сада након што су локалне власти посекле двадесетак стабала како би припремили терен за изградњу новог моста на Дунаву и комплекс пословно-стамбених солитера 'Нови Сад на води'". У наредних месец и по дана протести и кампови су трајали свакодневноПротест „Буна против мафије", Нови Сад на води и камп на Шодрошу - зашто је напето у Српској Атини.

Нацрт документа о просторном плану ГУП којим се на спорном шумском подручју предвиђа „формирање комплекса са стамбеним и пословним садржајима", је стављен на изгласавање у скупштини града 21. јула што је обележило агресивније протесте, нереде и привођење грађана. На протестима пред зградом Скупштине Војводине у Новом Саду дошло је до сукоба особа у цивилу које су се физички обрачунавале са окупљеним демонстрантима. Уочи седнице на којој је усвојен Генерални урбанистички план, 21. јула, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је оценио тај документ као „апсолутно развојан, добро одмерен, конципиран и дефинисан од стране струке“Pet odgovora o razlogu protesta u Novom Sadu.

Дана 28. јула, неколико стотина људи протестовало је носећи транспарент „Буна против мафије". Демонстранти су у протесну шетњу кренули пошто су се окупили испред зграде Полицијске управе Новог Сада, јер се не противе само Генералном урбанистичком плану (ГУП), већ и насиљу до кога је дошло на протесту 21. јула када је просторни план усвојен, захтевајући да се казне одговорни за насиље над демонстрантима, а затражили су и да се организује референдум о спорном ГУП-у, који даје нацрт како ће се град развијати у наредном периоду.

Протести пољопривредника