Главна ракетно-артиљеријска управа министарства одбране Русије (ГРАУ Министарства одбране Русије)300п|Ракетни систем Искандер Велики амблем. Година настанка1475Земља пореклаРусијаСедиштеМоскваКомандантиТренутни командантгенерал-лејтенант Николај ПаршинЗначајни командантивиди списак thumb|right|270px|Амблем према врсти трупа (служби) Ракетне трупе и артиљерија, Оружане снаге СССР. Главна ракетна и артиљеријска управа Министарства одбране Руске Федерације (ГРАУ Министарства одбране Русије) - структурна формација (тело војног командовања) Министарства одбране Руске Федерације. Историја 1376 – први пут се у Русији артиљерија појављује у виду Тјуфјака (аркебуза), коју је руска војска заробила као резултат својих похода на Волшке Бугаре 1382 - први пут коришћена током одбране Москве од трупа кана Златне Хорде Тохтамиша 1389 - „... Лета 6897 однето је из Немачке Армате у Русију„ из овог цитата се види да су Руси користили немачко артиљеријско оружје познато као армата у 14. веку.Столетие Военного Министерства. 1802—1902; владавина Ивана III – појава првих топовњача и Топовског стола. 1475. - у Москви је основана колиба Пушкарнаја(Топовско двориште) која је била центар за ливење топова и производњу звона у Русији у 16-17 веку.. 1488. – Изливен је први Цар-топ . 1577. - Иван Грозни је основао Пушкарски ред. 1627 - пушкарни ред је преименован у Пушкарски ред.10 октября 1577 года создан Пушечный приказ. 1700. - 19. маја, у Пушкарском реду, успостављена је дужност генералног фелдзејхмајстера. 701 - Пушкарски ред преименован у Артиљеријски ред. 1709. – Артиљеријски ред је преименован у Артиљеријску канцеларију. 1714. – Основана је Санктпетербуршка артиљеријска канцеларија, одвојена од Московског реда артиљерије, а канцеларија пољске артиљерије, која је постојала под генералом Фелдзејхмајстером, пребачена је из Москве у Санкт Петербург. 1720. – децембара, Артиљеријски ред је преименован у Московску артиљеријску канцеларију. 1722. – Московска артиљеријска канцеларија преименована је у Московску артиљеријску кнонтуру (општи назив за предузећа и административна одељења са претежно економском сврхом). 1726. - 15. марта основан је штаб Главне артиљеријске канцеларије у Санкт Петербургу. 1729. – 28. јула Главна артиљеријска канцеларија у Санкт Петербургу преименована је у Канцеларију за артиљерију и утврђења. 1730. - У Санкт Петербургу је обновљена Главна артиљеријска канцеларија. 1743. - 25. јануара Главна артиљеријска канцеларија у Санкт Петербургу преименована је у Управу Главне артиљерије и утврђења. 1796. - 6. децембар, извршено је укидање дужности генералног фелдзејхмајстера, као и распуштање особља које му је припадало. 1796. – 21. децембара, извршено је укидање у Санкт Петербургу Канцеларије главне артиљерије и утврђења, одвојене од Војног колегијума, спајање артиљеријског и војног одељења и прелазак послова на „посебно одељење”, звано Артиљерија. Одељење Војног колегијума. 1797. – јануара месеца Московска артиљеријска канцеларија преименована је у Московски артиљеријски депо. 1797. - 28. јануара Артиљеријско одељење Војне школе трансформисано је у Артиљеријску експедицију Више војне школе. 1798. - 26. јануара, извршено је обнављање функције генералног фелдзејхмајстера.
До краја 1850-их у тврђавама Русије постојала је гарнизонска артиљерија (артиљеријски гарнизони). 27. јуна 1859. претворена је у тврђавску артиљерију. Уведен је „Правилник о трансформацији гарнизонске артиљерије” по коме је гарнизонска артиљерија у тврђавама подељена на кметску артиљерију, која је обухватала оружнике, и гарнизонску артиљерију, намењену за чување страже и одржавање артиљеријске опреме у гарнизонима, арсеналима и фабрикама. Артиљеријски окрузи су преименовани у тврђавске артиљеријске области. У сваком округу, у тврђавама и утврђењима, на бази артиљеријских гарнизона створена је тврђавска артиљерија, која је обухватала: штаб (касније – управа) на челу са командантом тврђавске артиљерије, артиљеријске јединице, складишта артиљеријске опреме, радионице и лабораторије. Општи надзор над тврђавском артиљеријом вршио је инспектор тврђавске артиљерије при Артиљеријском одељењу (од 28. децембра 1862. – Главна артиљеријска управа (ГАУ)). Увођењем система војног округа (1863—1864) постепено су укидани тврђавски артиљеријски окрузи, а тврђавска артиљерија је потчињена артиљеријским управама војних округа. Број и састав тврђавске артиљерије се мењао. По распореду из 1859. године било је 9 округа, 43 тврђавске артиљерије, 69 тврђавских артиљеријских јединица.
Артиљеријско одељење војног министарства Руске империје 28. децембра 1862. - наредбом министра војног број 375 основана је Главна артиљеријска управа Војног министарства Руске империје. У војним областима је 1914. године било 24 тврђавске артиљерије, више од 60 јединица. Децембар 1917. – извршена је реорганизација ГАУ у вези са револуцијом у Артиљеријску управу (од 1921. Главна артиљеријска управа). 28. март 1924 – преименована је у Артиљеријску управу Црвене армије. 13. јул 1940. - на основу Управе артиљерије и других органа формирана је Главна артиљеријска управа Црвене армије.
Године 1946. Д. Ф. Устинов, В. М. Ријабиков и Л. М. Гајдуковим,су на основу резултата рада совјетског института Нордхаузен у окупационој зони у Немачкој, створили услове за проучавање војно-индустријског комплекса фабрике Монтана и за производњу ракета Фау-2, Заједно са особљем Института Нордхаузен, донета је одлука да ракета није муниција, већ нова перспективна врста оружја.
У марту-априлу исте године, ГАУ Црвене армије пролази кроз озбиљну реорганизацију са преименовањем у ГАУ Копнене војске Министарства оружаних снага СССР-а, појављује се нова Управа за развој ракетног наоружања (нешто касније, једноставно Управа за ракетно оружје, или 4. управа) на челу са пуковником Мрикином.
Године 1956, у вези са појавом фундаментално нових типова ракетног оружја, систем ознака (индекса) оружја који се користи у нетајној (јавној) преписци претрпео је низ промена. У Министарству одбране, 19. новембра 1960. године, Главна артиљеријска управа (ГАУ) преименована је у Главну ракетно-артиљеријску управу (ГРАУ), која је државни наручилац војне опреме, од почетка 1960. године, представништва г. војни купац су смештена у фабрике. 19. новембар 1960. –извршена је трансформација ГАУ у Главну ракетну и артиљеријску управу Министарства одбране СССР-а.
У одређеним периодима историје, “Артиљеријски журнал „је поседовао статус званичног органа. Функције Главне ракетне и артиљеријске управе У Министарству одбране Руске Федерације, ГРАУ обавља следеће функције: главног органа војне управе за организацију ракетно-техничке и артиљеријско-техничке подршке трупа у мирнодопском и ратном времену; генерални купац и добављач ракетног и артиљеријског наоружања (РАВ) за трупе; генерални наручилац за развој и производњу и централна агенција за снабдевање за Оружаних снага ракетним и артиљеријским оружјем и муницијом за њега.Свертилов Н. И. Земная биография «Бога войны». К 425-летию Главного ракетно-артиллерийского управления. // Военно-исторический журнал. — 2002. — № 10. — С.13-19.
Руководиоци руске артиљерије пре стварања ГАУ кнез С.И Коркодинов (октобар 1577 - 1581) кнез Е. М. Пушкин (1581 - јануар 1611) околичњи (титула на московском двору), кнез Ј. Д. Хворостињин (јануар 1611 - 1622) племић И.К. Карамишев (1622—1628) кнез Д. И. Мезетцки (1628—1629) бојарин М. Б. Шеин (1629 - 1632) кнез А. Ј. Сицки (1632—1636) кнез А. Ф. Литвинов-Мосаљски (1636—1646) околичњи П. Т. Траханиотов (1647—1648) бојарин М. П. Пронски (1648—1651) кнез Ј. А. Долгоруки (1651—1654) кнез В. Г. Рамадановски (1665—1671) кнез Ј. И. Рамадановски (1665—1671) племић И. И. Баклановски (1671—1673) кнез Ј. А. Долгоруки (1677—1680) кнез В.В. Галицин (1680—1689, са паузом) околичњи В. А. Змијев (1683 -?) кнез Ј. Н. Адајевски (1690—1693) службеник думе А. И. Иванов (1694—1697) бојар, генералисимус А. С. Шеин (1697 - август 1699) царевић (титула коју носи царев син), фелдзејхмајстер генерал А. А. Имеретински (1699—1700) службеник думе А. А. Виниус (1700—1703) генерал-мајор, од 1706. генерал-потпуковник, од 1711. генерал фелдзејхмајстер Ј. В. Брјус (1704—1726) генерал-аншеф И. ј. Гинтер (1726—1729) генерал-аншеф, од 1732. фелдмаршал Б.К. Миних (1729—1735) генерал-фелдмаршал, од 1742. фелдмаршал принц Лудвиг Вилхелм од Хесен-Хомбурга (1735—1745) генерал-фелдзејхмајстер В. А. Репнин (1745—1748) генерал-фелдзејхмајстер П. И. Шувалов (1756 - 1762) генерал-фелдзејхмајстер А. Н. Вилбоа (1762—1765) генерал-фелдзејхмајстер Г. Г. Орлов (1765—1783) генерал-аншеф И. И. Мелер-Закомелски (1783—1790) узвишени кнез фелдмаршал Г. А. Потемкин (1790 - 1791) генерал-фелдзејхмајстер П. А. Зубов (1793—1796) генерал артиљерије П. И. Мелисино (1796—1797) генерал-мајор, од марта 1798 - генерал-потпуковник А. И. Челишћев (1797—1799) генерал-лејтенант А. А. Аракчејев (јануар - октобар 1799) генерал артиљерије А. И. Корсаков (март 1800 - мај 1803) генерал- лејтенант, од 1807. артиљеријски генерал А. А. Аракчејев (мај 1803 - јануар 1810) генерал- лејтенант, од 1814. артиљеријски генерал П. И. Мелер-Закомелски (јануар 1810 - 1819) генерал-фелдзејхмајстер велики кнез Михаил Павлович (1819—1849) Шефови ГАУ генерал артиљерије велики кнез Михаил Николајевич (1862 - јануар 1863) генерал артиљерије А. А. Баранцов (јануар 1862 - 1881) генерал артиљерије Л. П. Софиано (1881—1896) генерал артиљерије А. А. Барсов (1896—1899) генерал артиљерије М. Е. Алтватер (1899—1904) генерал артиљерије Д. Д. Кузмин-Каравајев (13.02.1905 - 24.05.1915) генерал артиљерије А. А. Маниковски (мај 1915 - фебруар 1917) генерал-потпуковник В. А. Лехович (6. март - 2. децембар 1917) генерал-мајор М. Н. Орлов (в.д., децембар 1917 - фебруар 1918) П. П. Нечволодов (14.03.1918 - април 1918), бивши генерал- лејтенант В. С. Михајлов (29.04.1918 - 24.12.1918)Михайлов В. С. Очерки по истории военной промышленности. — М.: Издание Главного военно-промышленного управления ВСНХ СССР, 1928. — См. «Предисловие»., бивши генерал-мајор и. о. И. А. Еисмонт (в.д. 24.12.1918 - 09.02.1919), бивши поручник А. В. Зотов (02.09.1919. - 1921.) А. Е. Шафран (01.06.1921 - 23.02.1922) П. А. Петрјајев (23.02.1922 - јун 1922), бивши штабни капетан Ј. М. Шејдеман (20.07.1922 - април 1924), бивши генерал- лејтенант Начелници Управе артиљерије и Управе за снабдевање Црвене армије В. К. Садлуцки (април 1924 - фебруар 1925), бивши капетан, касније командант бригаде П. Е. Дибенко (април 1925 - новембар 1926), каснији командант 2. ранга. Г. И. Кулик (новембар 1926 - новембар 1929), касније маршал Совјетског Савеза Г. И. Бондар (19. новембар 1929 — 1930), каснији командант Б. М. Симонов (в.д., 1. фебруар 1931 — август 1932), касније пуковник командант Н. А. Јефимов (август 1932 - 22. мај 1937) командант (од 14.06.1937 - командант 2. ранга) Г. И. Кулик (23. мај 1937 - 14. јун 1937) Начелници Артиљеријске управе Црвене армије командант 2. ранга Г. И. Кулик (14. јун 1937 - јануар 1939) командант бригаде (од 09.02.1937 - командант) Г.К. Савченко (јануар 1939 - 13. јул 1940) Начелници ГАУ Црвене армије и Совјетске армије, ГРАУ Совјетске армије маршал Совјетског Савеза Г. И. Кулик (13.07.1940 - 14.06.1941) генерал-пуковник артиљерије (од 21. фебруара 1944. - маршал артиљерије) Н. Д. Јаковљев (14.6.1941. - новембар 1948.) генерал-пуковник артиљерије М. И. Недељин (новембар 1948 - март 1950) генерал-пуковник артиљерије И. И. Волкотрубенко (март 1950 - јануар 1952) генерал-пуковник артиљерије (од 11. марта 1955 - маршал артиљерије) С. С. Варенцов (јануар 1952 - април 1955) генерал-пуковник артиљерије Н. Н. Жданов (мај 1955 - април 1965) генерал-пуковник артиљерије (од 28.10.1967 - маршал артиљерије) П. Н. Кулешов (април 1965 - мај 1983) генерал- лејтенант Ј. М. Лазарев (јул 1983 - април 1984) генерал-пуковник Ј. М. Андрианов (мај 1984 - септембар 1986) генерал-пуковник М. Е. Пенкин (септембар 1986 - октобар 1991) Начелници ГРАУ Министарства одбране Русије генерал-пуковник А.П. Ситнов (октобар 1991 - март 1994)