Хад () је амерички вестерн филм из 1963. године, режисера Мартина Рита са Полом Њуманом, Мелвином Дагласом, Патришом Нил и Брендоном де Вајлдом у главним улогама. Филм су продуцирали Рит и Њуманова недавно основана компанија, -{Salem Productions}-, и био је њихов први филм за Paramount Pictures. Хад је сниман на локацији у тексашком Пенхендлу, као и у Клоду у Тексасу. Сценарио су написали Ирвинг Раветч и Харијет Френк Мл. на основу романа Коњаник, прођи Ларија Макмертрија. Насловни лик филма, Хад Бенон, био је споредан лик у оригиналном сценарију, али је унапређен у главну улогу. Са својим главним ликом антихеројем, филм је касније описан као ревизионистички вестерн.
Филм се фокусира на текући сукоб између принципијелног патријарха Хомера Бенона и његовог бескрупулозног и арогантног сина Хада, током избијања слинавке и шапа, што доводи у опасност породични сточни ранч. Лони, Хомеров унук и Хадов нећак, ухваћен је у сукобу и приморан да одабере кога ће следити.
Филм је премијерно приказан на Међународном филмском фестивалу у Венецији, и остварио је критички и комерцијални успех по свом биоскопском издању. Био је номинован за седам Оскара, а освојио три; Патриша Нил је освојила оног за најбољу глумицу, Мелвин Даглас за најбољег споредног глумца, а Џејмс Вонг Хау за најбољу црно-белу фотографију. Критичари су похвалили Хоуову употребу контраста за стварање простора и његов избор црно-белог формата. У каснијим рецензијама, филм је добио додатне похвале. Године 2018, Конгресна библиотека је уврстила филм у Национални регистар филмова.
Радња Хад Бенон је амбициозан и егоцентричан, сушта супротност свом дубоко принципијелном оцу ранчеру Хомеру. На ранчу Бенонових такође живи Хадов нећак тинејџер, Лони, који се угледа на обојицу, али га Хад највише импресионира. Лонија и Хада привлачи њихова домаћица Алма. Иако јој се свиђа Хад, Алма се држи на дистанци јер су је у прошлости малтретирали мушкарци попут њега.
thumb|left|alt=Man kissing a woman from behind, with his arms aggressively around her neck|Хад и Алма
Након изненадне, необјашњиве смрти једне краве на ранчу, Хомер шаље Лонија у град да доведе Хада на ранч и да му да своје мишљење. Лони, проналазећи Хада таман на време да преузме кривицу за Хадову везу са удатом женом, протестује што га је Хад довео у опасну ситуацију током повратка на ранч, док Хад приликом паркирања прегази Алмино цвеће. Код мртве животиње, Хад устрели неколико лешинара како би уплашио јато због протеста његовог оца да одржавају земљу чистом и да је пуцање на њих незаконито. Хад наводи свој имунитет на законе који му сметају, постављајући тон његовог свеукупног понашања. Хад је изнервиран одлуком његовог оца да позове државног ветеринара и предлаже да се животиње продају другим ранчерима пре него што се вест прошири; иначе, владини агенти ће побити сву стоку и уништити све за шта су радили. Он криви свог оца што није схватио да је јефтина мексичка стока била болесна пре него што ју је купио. Држећи се својих принципа, Хомер игнорише Хадову идеју и чека ветеринара. По доласку, државни ветеринар одмах издаје правно обавезујући налог за пренос стоке којим се налаже карантин ранча због могућег избијања слинавке и шапа. Ово спречава кретање све стоке на или са ранча Бенонових, док чекају резултате теста. Иако је свестан могућности банкрота ранча, Хомер пристаје.
Једне ноћи Хад изводи Лонија у бар, они се напијају и побеђују у тучи. Вративши се на ранч, он размишља о прошлости (када су Лонијев отац и он урадили исту ствар), откривајући своја осећања за смрт брата Нормана и хладноћу свог оца према њему. Када уђу у кућу, Хомер се супротставља Хаду, оптужујући га да покушава да исквари Лонија. Они се свађају, а Хад оптужује Хомера за лицемерје и љутњу на њега због Норманове смрти. Хомер одговара да је његово разочарање у Хада почело још пре несреће, да Хад не брине ни о коме осим о себи, и да „није способан за живот”. Повређен и љут, Хад узвраћа „Моја мама ме је волела, али је умрла” док одлази. Када Лони каже Хомеру да је био преоштар и да се и други људи понашају као Хад, он му одговара да ће једног дана морати да одлучи за себе шта је добро, а шта лоше.
thumb|alt=Younger man glares at older one, as adolescent boy watches|Хомер се суочава са Хадом, док Лони посматра|250px
Након што је сазнао од Лонија да Хад покушава да заузме ранч, Хомер се суочава са Хадом. Бесан због свог нарушеног наследства, Хад прети да ће Хомера прогласити правно неспособним како би могао да преузме ранч. Хомер каже свом сину да ће изгубити. Признаје да је направио грешке у подизању Хада и да је био престрог према њему. Када га Хад оптужи да има политику „обликуј или испусти”, Хомер се наглас пита како човек као што је Хад може бити његов син и одјури у своју собу. Хад, пијан, излази напоље и покушава да силује Алму пре него што јој Лони притекне у помоћ.
Када се за стадо открије да је позитивно на слинавку и шап, ветеринар наређује да се краве убију и закопају на ранчу под државним надзором како се болест не би ширила. Хад истиче да би могли да продају неке закупе за нафту како би ранч био профитабилан, али Хомер одбија јер се поноси само својим животињама, упркос својој погубној одлуци да купи мексичку стоку.
Државни ветеринар и његов помоћник долазе на ранч након што су убили већину Хомерове стоке, приметивши да су два бика још увек жива. Помоћник узима пушку и одлази из аутомобила са намером да их убије. Хомер га зауставља и говори му да ће се сам побринути за њих, будући да их је одгајао. Помоћник изражава своје сумње да ће Хомер урадити то. Тада Хад чврсто брани реч свог оца и каже му: „Он је управо рекао да хоће”.
Алма одлучује да напусти ранч. Након што је Лони остави на аутобуској станици, Хад је види док чека. Извињава се због пијаног напада, али не и због привлачности према њој, а памтио би је као „ону која је побегла”. Возећи се назад до ранча, Лони види свог деду како лежи на ивици пута након што је пао са коња током прегледа ранча. Хад се зауставља иза Лонија и упркос њиховим напорима, он умире.
Лонија одбија стричев третман Хомера и Алме и напушта ранч након сахране свог деде, не знајући да ли ће се икада вратити. Када каже Хаду да стави своју половину њиховог наследства у банку, његов стриц одговара да га Лони сада види исто као Хомер. Хад се враћа сам у кућу Бенонових.
Улоге Пол Њуман као Хад Бенон, арогантни и себични син ранчера Хомера Бенона. Да би се припремио за улогу, Њуман је радио 10 дана на тексашком ранчу, спавајући у помоћној бараци. За његов тексашки нагласак, тренирао га је Боб Хинкл, који је тренирао Џејмса Дина за његову улогу Џета Ринка у филму Џин. Мелвин Даглас као Хомер Бенон, Хадов отац, Лонијев деда и власник ранча Бенонових. Иако је -{Paramount}- био сумњичав при одлуци да га изабере због његовог срчаног стања, Мартин Рит је инсистирао да је он прави глумац за ту улогу. Брендон де Вајлд као Лони Бенон, Хадов нећак тинејџер који га обожава. Де Вајлд, бивши дечји глумац, у то време је био најпознатији по својој награђиваној улози у филму Шејн. Патриша Нил као Алма Браун, домаћица Бенонових. Рит је одлучио да узме Нилову (коју је упознао у Студију „Акторс”) јер је био импресиониран њеним наступом у епизоди „The Maggie Storm Story” серије Недодирљиви. Глумица је потписала за 30.000 долара; иако је била трећа по заради и појавила се у свеукупно 22 минута филма, филм је имао велики утицај на њену каријеру. Вит Бисел као господин Берис Крахан Дентон као Џеси Џон Ешли као Херми Вал Ејвери као Хозе Џорџ Питри као Џо Скенлон Керт Конвеј као Труман Питерс Шелдон Олман као господин Томпсон
Продукција Развој Након заједничког рада на другим пројектима, редитељ Мартин Рит и Пол Њуман су основали -{Salem Productions}- и ова компанија је склопила уговор о три филма са студијом Paramount. За свој први филм, -{Salem}- је ангажовао сценаристе, мужа и жену, Ирвинга Раветча и Харијет Френк Млађу, који су радили са Ритом и Њуманом на филму Дуго топло лето. Раветч је пронашао роман Ларија Макмертрија, Коњаник, прођи, у радњи на аеродрому током заустављања у Даласу и представио је пројекат Риту и Њуману након што је прочитао опис Хада Бенона. Партнери су се срели са Раветчом и Френковом у њиховој кући, одобрили пројекат, а они су прилагодили сценарио.
Иако се Мекмартријев роман фокусира на Лонија Бенона, Раветч и Френкова су проширили Хадов лик на главну улогу. Рит је желео да Хад буде антихерој који није жалио своје поступке на крају филма. Промењен је од Хомеровог посинка до његовог сина, а лик Хомерове жене је елиминисан. Њуман и Рит су првобитно назвали пројекат Дивља жеља, а затим су уследили наслови Победници, Хад Бенон против света, Хад Бенон и на крају Хад. Раветч и Френкова су пратили Рита и Њумана у предпродукцији, кастингу и дизајну реклама.
alt=Man in sleeveless undershirt presses a woman against a wall in a dark room|Хад покушава да силује Алму.|thumb|250px
Рит је тражио да се лик домаћице (првобитно црнкиње Халме) преименује у Алму и да је игра бела глумица, јер је мислио да веза између Хада и црнкиње неће функционисати. Према Раветчу и Френковој, „Ни амерички вестерн филмови ни америчко друштво тада нису били сасвим спремни за то”. Иако је Халма у роману нападнута од стране Хада, Раветч и Френкова су додали Лонијеву интервенцију како би „нагласили” његов значај и задржали Хада „људским”, а не „потпуно и поједностављено злим”. Да би се нагласила насилност сцене, Хадова грубост је допуњена употребом сенки, док је камера била причвршћена на Њумановим леђима како би се створио „угао гледања публике” док је јурио Нилову. Филмска критичарка Полин Кејл описала је наступ Нилове као „можда први еквивалент беле црнкиње”.
Сниматељ Џејмс Вонг Хау снимио је филм у црно-белој боји како би „појачао његове драматичне сцене”. Филм је снимљен -{Panavision}- камерама, а Хау је користио висок контраст са неуравнотеженим светлим и тамним тоновима. Нагласио је бело тло и ведро небо, чинећи сенке црним. Тамне тонове су „надјачали” светли, стварајући осећај „бесконачног простора”. За лица и структуре, Хау је користио светлост рефлектовану од земље. Контраст између окружења и објеката који су силуетирани на позадини пружа осећај дубине. Ритов биограф, Карлтон Џексон, написао је да је у овом филму „сценографија постала део самог тематског развоја”. Према часопису Texas Monthly, „Хауов строги приказ тексашких пејзажа [...] остаје једно од најизразитијих задовољстава филма”.
Снимање Филм је сниман током периода од четири недеље у тексашком Пенхендлу и његовој околини, користећи град Клод као поставку. Снимање на локацији почело је 21. маја 1962. и завршено је до друге недеље јуна. Сцене на отвореном снимане су на ранчу Гуднајт. Да би избегли прекорачење распореда снимања због временских услова, глумци су морали да откажу две сцене првобитно планиране за локацију на којој би се појавили људи из Клода и Амарила. Остале сцене су снимане на звучним позорницама студија -{Paramount}- у Холивуду са почетком од прве недеље јула. Филм је завршен 1. августа 1962. године. Сцена са хватањем свиња, коју је написао тренер дијалекта Боб Хинкл, заменила је игру софтбола у оригиналном сценарију; Хинкл је глумио спикера у овој сцени. За снимање сцене убијања стоке, Хумано друштво САД било је присутно како би пратило поступање са животињама. Стадо је попрскано неком супстанцом како би изгледало болесно, а за ноге говеда везани су банџи конопци. Углове камере су уредили Рит и Хау да би се избегло приказивање угинућа стоке. Када би човека приказали како пуца, камера би се пребацила на стоку; посада је протресла конопце, стварајући ефекат пуцања у стадо. Током снимања на локацији, Њуман и де Вајлд су често мењали хотелске собе због обожаватељки које су их пратиле.
Елмер Бернсштајн је користио оскудне аранжмане за филмску музику; у својој партитури, Бернштајн је „инсинуирао” природне звукове „потресним жицама на гитари”. Variety је назвао ову тему „виталном и вредном пажње”“, као и „тмурном, жалосном и слутећом”.