Франц Шетинц (Михаловец, код Брежица, 13. јул 1929 — Михаловец, код Брежица, 17. фебруар 2016), био је новинар, публициста, писац и друштвено-политички радник СФРЈ и СР Словеније.
Биографија Рођен је 13. јула 1929. године у месту Михаловец, код Брежица. Године 1941. његова је породица изгнана у Шлезију, и он ратне године проводи у заробљеништву, у логорима Стригау и Хермсдорф. Након ослобођења Југославије, окончао је школовање. Дипломирао је 1964. године на Високој школи политичких наука и новинарства у Љубљани.
Од 17. јуна 1961. до 24. априла 1962. године био је главни и одговорни уредник часописа Дело. Од 1968. до 1972. био је главни и одговорни уредник часописа Комунист, органа Савеза комуниста Југославије (СКЈ).Umrl nekdanji politik Franc Šetinc, приступљено 12. септембра 2022. Добитник је четири Томшичеве награде за новинарски рад.
Члан Централног комитета Савеза комуниста Словеније (ЦК СКС) је постао 1968. године, а од 1972. до 1982. године је обављао дужност секретара Председништва ЦК СКС. Од овнивања је био члан Марксистичког центра при ЦК СКС, као и председник Комисије Председништва ЦК СКС за агитацију и пропаганду (Агитпроп).
У периоду између 1982. и 1986. године, Шетинц се налазио на функцији председника Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Словеније (ССРНС). На Тринаестом конгресу СКЈ је изабран у Централни комитет Савеза комуниста Југославије (ЦК СКЈ), те постао члан Председништва ЦК СКЈ. У октобру 1988. је поднео оставку у знак протеста због стања у југословенској политици, а 1990. године се повукао из активне политике.Umrl nekdanji politik Franc Šetinc, приступљено 12. септембра 2022.
Преминуо је 17. фебруара 2016. године у родном Михаловецу. Његова два сина, Златко (* 1950) и Миле (* 1956), познати су новинари.In memoriam: Franc Šetinc (1929—2016) , приступљено 12. септембра 2022.
Литерарни рад мини|десно|200п|Франц Шетинц, 1969. године Поред друштвено-политичког рада, Шетинц се бавио новинарством и публицистиком. Објавио је велики број чланака, а објављивао је и кратку прозу, документарну литературу и друге публикације.
Написао је и следећа дела:
„Шта ми желимо?: питања и одговори из праксе”, Љубљана, 1975; „Изгнанци — сећања на Шлезију”, Љубљана, 1976; „Отаџбина је остала у нама”, Београд, 1977; „Јесмо ли потрошачко друштво”, Београд, 1979; „Растојања су све мања”, Марибор, 1979; „Мисао и дело Едварда Кардеља”, Загреб, 1980; „На Титовом путу”, Загреб, 1980; „Даљине се скраћују”, Врање, 1981; „Украдена младост”, Загреб, 1983; „На крилима снова”, Загреб, 1986; „Адам Габријел”, Љубљана, 1986; „По целом свету за себе”, Љубљана, 1987; „Шта је и за шта се бори Савез комуниста?”, Загреб, 1988; „Манчине ловачке авантуре”, Љубљана, 1989; (са илустрацијама Иве Шубица) „Успон и силазак”, Загреб, 1990; „Збогом Југославија”, Љубљана, 1993.
Референце
Категорија:Рођени 1929. Категорија:Умрли 2016. Категорија:Словенци Категорија:Марксисти Категорија:Словеначки марксисти Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Словеније Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Словеначки књижевници Категорија:Југословенски новинари Категорија:Словеначки новинари