десно|мини|150п|Džordž Džejkob Holiok (1817–1906), britanski pisac koji je skovao pojam „sekularizam“ 1851. godine
Sekularizam ili svetovnost (ponekad ovosvetovnost i laicizam) je načelo odvajanja religije i države, odnosno religijskih zajednica od javnih institucija. Zalaže se za umanjenje uticaja religije na državu ili puno odvajanje religije i države, kako bi država bila religijski neutralna i tako omogućila ravnopravnost svih veroispovesti koje postoje u jednoj zemlji.
Termin "sekularizam" je skovao 1846. godine engleski filozof Džordž Džejkob Holiok. On se protivio uspostavljanju državne religije ili favoriziranju jedne naspram drugih religija.
U jednom smislu, sekularizam može da potvrdi pravo na slobodu od religijskih pravila i učenja, kao i pravo na slobodu od državnih nametanja religije državljanima i državi koja se deklariše kao religijski neutralna. U drugom smislu, to se odnosi na stav da ljudske aktivnosti i odluke, posebno političke, treba da budu zasnovane pre svega na dokazima o činjenicama koje su nepristrasne i odvojene od religijskog učenja.
Sekularizam povlači svoje intelektualne korene od grčkih i rimskih filozofa kao što su Epikur i Marko Aurelije; od prosvetiteljstva mislioci kao što su Džon Lok, Deni Didro, Volter, Baruh Spinoza, Džejms Medison, Tomas Džeferson i Tomas Pejn; i od novijih slobodnih mislilaca i ateista kao što su Robert G. Ingersol, Bertrand Rasel i Kristofer Hičens. Pomera fokus sa religije na druge "temporalne" i savremene stvari sa naglaskom na prirodu, razum, nauku i razvoj.Državni zakon o državi Michigan 253, 2017, str.324
Namene i argumenti u podršci sekularizmu variraju. Zajedno, rani prvobitni sekularisti (Džeferson i Medison) i prvobitni evangelisti (Backus, Leland i drugi) čine uzrok u borbi za nepostojanje religije ali iz potpuno različitih razloga. U evropskom laicizmu, tvrdi se da je sekularizam pokret prema modernizaciji i udaljavanju od tradicionalnih religijskih vrednosti. Ova vrsta sekularizma, na društvenom ili filozofskom nivou, razvijala se uz održavanje crkve ili druge državne podrške religiji. U Sjedinjenim Državama, neki tvrde da je državni sekularizam služio u većoj meri da zaštiti veru i versku pripadnost od vladinog mešanja, dok je sekularizam na društvenom nivou manje prevladavajući., Univerzitet u Sirakuzi Ali, tek u Prvom svetskom ratu, sekularizam antireligijskog tipa uskoro će nestati iz američkog glavnog interesovanja, zamenjen novim složenim idejama koje su se fokusirale na sekularizaciju države, a ne na sekularno društvo.
Pregled Džordž Džejkob Holiok je 1851. godine skovao izraz "sekularizam" Alberico Gentili (1552—1608) je prvi razdvojio sekularizam iz kanonskog zakona i rimokatoličke teologije.
Termin "sekularizam" prvi put je koristio književnik Džordž Džejkob Holiok 1851. godine.. London: Vatts & Co., reprint. Iako je termin bio nov, opšti pojmovi na kojoj je zasnovan postojali su tokom čitave istorije.
Džordž Džejkob Holiok je izumeo pojam sekularizma kako bi opisao svoje stavove o promovisanju društvenog poretka odvojenog od religije, bez aktivnog odbacivanja ili kritikovanja verskih učenja. Sam agnostik, Holiok je tvrdio da "sekularizam nije argument protiv hrišćanstva, on je nezavisan od toga, ne dovodi u pitanje pretenzije hrišćanstva. Sekularno znanje očigledno je takvo znanje koje se zasniva u ovom životu, a koje se odnosi na ponašanje ovog života, na dobrobit ovog života i može biti testirano iskustvom ovog života.
U Institutu za proučavanje sekularizma u društvu i kulturi razdvajaju savremeni sekularizam na dve vrste: tvrd i mekan sekularizam. Prema njima, "tvrdi sekularizam smatra religiozne propozicije epistemološki nelegitimnim, bez opravdanja niti osnove". Međutim, po mišljenju mekog sekularizma, "postizanje apsolutne istine je nemoguće i stoga bi skepticizam i tolerancija trebalo da budu princip i preovlađujuće vrednosti u raspravi o nauci i religiji."
Istorija Odstupanje od religijski vere i početak poverenja u razum i nauku označava početak sekularizacije obrazovanja i društva u istoriji. Prema Domenicu Marbaniangu, sekularizam se pojavio na zapadu uspostavljanjem razuma ispred vere, pošto je ljudski razum postepeno oslobođen od neospornog podređivanja vladavini religije i sujeverja. Harvey Cox objašnjava kako je prosvetiteljstvo pozdravilo prirodu kao "duboku stvarnost" koja je prevazišla korumpirane ljudske institucije, koje je stvorio čovek. Shodno tome, prava čoveka nisu se smatrala darom božanstva, već defakto dobrobitima prirode koje otkriva razum.
Državni sekularizam U političkom smislu, sekularizam je pokret koji razdvaja religiju i vladu, a često se naziva odvajanje crkve i države. Ovo može da se odnosi na smanjenje veza između vlade i religije, zamenjujući zakone zasnovane na religijskim spisima (kao što su Halaha, Dominionizam i Šerijat) sa građanskim zakonima, i sprečavanjem diskriminacije na osnovu veroispovesti. Što doprinosi povećanju zaštite prava verskih manjina.Feldman, Noah (2005). pp. 14. "[Legal secularists] claim that separating religion from the public, governmental sphere is necessary to ensure the full inclusion of all citizens."
Učenjaci, kao što je Žak Berlinerblau iz Programa za jevrejsku civilizaciju Škole spoljnih poslova na Džordžtaunskom univerzitetu, tvrde da razdvajanje religije i države predstavlja samo jednu moguću strategiju koju treba da sprovedu sekularne vlade. Ono što sve sekularne vlade dele, od demokratskih do autoritarnih, jeste zabrinutost vezana za odnos između religije i države. Svaka sekularna vlada poseduje svoje jedinstvene propise radi suočavanja sa ovom problematikom (odvajanje je jedna od onih mogućih politika; francuski modeli, u kojima država pažljivo nadgleda i reguliše religiju je druga).Berlinerblau, Jacques, "How to be Secular," Houghton Mifflin Harcourt, p. xvi.
Radžit Sing prve polovine 19. veka uspešno je uspostavio sekularno pravilo u Pandžabu. Ovo sekularno pravilo poštovalo je pripadnike svih rasa i religija i omogućilo im da učestvuju bez diskriminacije u sudu. Gde su bili predstavnici Sika, Muslimana i Hindusa koji su bili u sudu.<ref></ref> Radžit Sing je takođe intenzivno finansirao obrazovanje, religiju i umetnost različitih religija i jezika.
Sekularizam se najčešće pojavljuje u Doba prosvetiteljstva u Evropi i igra glavnu ulogu u zapadnom društvu. Principi, ali ne nužno prakse, odvajanja religije i države u Sjedinjenim Državama i laicizam u Francuskoj u velikoj meri privlače sekularizam. Sekularne države su postojale i u islamskom svetu tokom srednjeg veku (vidi islam i sekularizam).
Zbog uverenja o odvajanju religije i države, sekularisti uglavnom preferiraju da političari donose odluke sa sekularnim, a ne religijskim razlozima.Feldman Noah (2005). U ovom pogledu, političke odluke koje se odnose na teme poput abortusa, kontracepcije, embrionalne matične ćelije istraživanja, istopolni brak, i seksualno obrazovanje su u velikoj meri fokusirane na američke sekularističke organizacije kao što je Centar za istraživanje.Washington Post, November 15, 2006 "Think Tank Will Promote Thinking"
Neki hrišćanski fundamentalisti (posebno u Sjedinjenim Američkim Državama) se suprotstavljaju sekularizmu, često tvrdeći da se "radikalna sekularistička" ideologija sve više danas prihvata i oni vide sekularizam kao pretnju "hrišćanskim pravima"name="christianpost-jerrys-kids"> i nacionalnoj bezbednosti.
Najznačajnije sile religijskog fundamentalizma u savremenom svetu su hrišćanski fundamentalizam i islamski fundamentalizam. Istovremeno, jedan značajan tok sekularizma dolazi od religijskih manjina koji smatraju politički sekularizam vlade kao integralni za očuvanje jednakih prava svih veroispovesti.
Sekularno društvo U studijama o religiji, moderne demokratije su formalno i generalno poznate kao sekularne. Ovo je zbog postojanja slobode veroispovesti (različita religijska uverenja uglavnom nisu podložna pravnim ili socijalnim sankcijama), i nedostatka autoriteta religijskih lidera nad političkim odlukama. Bez obzira na to, mnogi ljudi smatraju religijska uverenja relevantnim delom političkog diskursa u mnogim od ovih zemalja (naročito u SAD-u). U najrazvijenijim zemljama Evrope religijske reference ne zauzimaju značajno mesto u glavnoj politici.
Težnje sekularnog društva mogle su da karakterišu društvo: Odbija da se u celini posveti bilo kakvim natprirodnim pogledima na prirodu univerzuma ili ulogu čovečanstva u njemu. Nije homogeno, nego je pluralističko. Veoma je tolerantna verska raznolikost. Proširuje sferu individualnog donošenja odluka. Dok svako društvo mora imati neke zajedničke ciljeve, što podrazumeva da se mora postići dogovor o metodama rešavanja problema i zajedničkom okviru zakona; u sekularnom društvu to je što manje. Rešavanje problema pristupa se racionalno, kroz ispitivanje činjenica. Iako sekularno društvo ne postavlja nikakav opšti cilj, to pomaže svojim članovima da ostvare svoje zajedničke ciljeve. Društvo je bez zvaničnih slika. Ni ne postoji zajedničko idealno ponašanje sa univerzalnom primenom.
Pozitivni ideali sekularnog društva: Poštovanje prema pojedincima i manjim grupama čiji su deo. Jednakost svih ljudi. Svaka osoba bi trebalo da je slobodna da realizuje svoju posebnu izvrsnost. Prekidanje barijera slojeva i kaste. Moderna sociologija je od Maksa Vebera često bila preokupirana problemom autoriteta u sekularizovanim društvima i sa sekularizacijom kao sociološkim ili istorijskim procesom., Max Weber, London, Routledge Classics . Učenjaci u dvadesetom veku, čiji su radovi doprineli razumevanju ovih pitanja, uključuju Carl L. Becker, Karl Löwith, Hans Blumenberg, M.H. Abrams, Peter L. Berger, Paul Bénichou and D.L. Munby, između ostalog.
Neka društva postaju sekularnija kao rezultat društvenih procesa, a ne kroz akcije posvećenog sekularnog pokreta; ovaj proces je poznat kao sekularizacija.
Sekularna etika
Publikacija "Engleski sekularizam" Džordža Džejkoba Holioka iz 1896. godine opisuje sekularizam na sledeći način: Sekularizam je kodeks ponašanja koji se odnosi na ovaj život, zasnovan na čisto ljudskim razmatranjima, i namenjen je uglavnom onima koji teologiju smatraju neodređenom ili neadekvatnom, nepouzdanom ili neverovatnom. Njeni osnovni principi su: (1) Poboljšanje ovog života materijalnim sredstvima. (2) Nauka je dostupna promisao čoveka. (3) Dobro je činiti dobro. Bilo da postoji drugo dobro ili ne, dobro sadašnjeg života je dobro, i dobro je tražiti to dobro..
Holiok je smatrao da sekularizam i sekularna etika ne bi trebalo da uopšte razmatraju religijska pitanja, jer su irelevantna, i stoga su se razlikovali od jakog ateizma. U tome se nije složio sa Charlesom Bradlaughom, a neslaganje je podelilo sekularistički pokret između onih koji su tvrdili da anti-religijski pokreti i aktivizam nisu bili neophodni i poželjni i oni koji su tvrdili da jesu.
Savremena etička rasprava na Zapadu često se opisuje kao "sekularna". Rad dobro poznatih moralnih filozofa kao što su Derek Parfit i Peter Singer, pa čak i celo polje savremene bioetike, opisani su kao izričito sekularni ili nereligiozni.
Američka interpretacija sekularizma Utvrđeno je da je koncept sekularizma često pogrešno tumačen. U julu 2012. Žak Berlinerblau, direktor Programa za jevrejsku civilizaciju na Univerzitetu Džordžtaun, napisao je članak pod naslovom "Sekularizam nije ateizam", u kojem kaže da je ,,sekularizam najiskrivljenije shvaćen izam u Američkom političkom rečniku. Komentatori na desnoj i levoj strani rutinski su to izjednačili sa staljinizmom, nacizmom i socijalizmom, među ostalim strašnim izmima. U SAD-u, kasnije se pojavila još jedna lažna jednačina, to je bila neosnovana povezanost sekularizma sa ateizmom. Versko pravo je profitabilno objavilo ovu zabludu 1970 godine.“