Блиски сусрети треће врсте () је амерички научнофантастични филм из 1977. године, режисера и сценаристе Стивена Спилберга, у коме главне улоге тумаче Ричард Драјфус, Тери Гар, Мелинда Дилон, Боб Балабан, Кери Гафи и Франсоа Трифо. Филм прати Роја Нирија, просечног припадника радничке класе у Индијани, чији се живот мења након сусрета са неидентификованим летећим објектом.
Спилберг је дуго планирао овај филм. Крајем 1973. склопио је уговор са компанијом Columbia Pictures за научнофантастични филм. Иако је Спилберг потписан као једини сценариста, помагали су му Пол Шрејдер, Џон Хил, Дејвид Гилер, Хал Барвуд, Метју Робинс и Џери Белсон; свако је допринео сценарију у различитом степену. Назив филма је изведен из класификације блиских сусрета са ванземаљцима уфолога Алена Хајнека, у којој трећа врста означава људска посматрања ванземаљаца или „живих бића”. Даглас Трамбул је био супервизор визуелних ефеката, док је Карло Рамбалди дизајнирао ванземаљце.
Снимљен је са буџетом од 19,4 милиона долара. Филм је приказан у ограниченом броју градова 16. новембра 1977. и 23. новембра 1977. пре него што је следећег месеца пуштен у широку дистрибуцију. Остварио је критички и финансијски успех, а на крају је зарадио преко 300 милиона долара широм света. Добио је бројне награде и номинације на 50. додели Оскара, 32. додели награда БАФТА, 35. додели Златних глобуса и 5. додели награда Сатурн, а добио је и широко признање од стране Америчког филмског института.
У децембру 2007. године, Конгресна библиотека Сједињених Америчких Држава је филм прогласила „културолошки, историјски или естетски значајним” и одабрала за чување у Националном регистру филмова. Специјално издање филма, које садржи и скраћене и придодате сцене, објављено је у биоскопима 1980. године. Спилберг је пристао да уради специјално издање како би додао још сцена које нису могли да укључе у оригинално издање, пошто је студио инсистирао на контроверзној сцени која приказује унутрашњост ванземаљског матичног брода. Спилбергово незадовољство измењеном завршном сценом довело је до треће верзије филма, назване „Редитељски рез”, која је објављена на VHS и -{LaserDisc}- форматима 1998. (а касније на DVD-у и Blu-ray-у). Редитељски рез је најдужа верзија филма и комбинује Спилбергове омиљене елементе из обе претходне верзије, али не садржи сцене унутар ванземаљског матичног брода. Филм је касније рестауриран у 4К формату и поново је дистрибуиран у биоскопима 1. септембра 2017. поводом 40. годишњице.
Радња У Сонорској пустињи, француски научник Клод Лакомб, његов амерички тумач, картограф Дејвид Лафлин и други истраживачи откривају авионе типа Граман TBF авенџер који су нестали убрзо после Другог светског рата. Авиони су у савршеном стању, али без пилота. Један старији сведок у близини тврди да је „сунце изашло ноћу и певало му”. Истраживачи су на сличан начин збуњени када пронађу теретни брод усред пустиње Гоби, нетакнут и потпуно празан. Близу Индијанаполиса, контролори летења посматрају како два путничка авиона за длаку избегавају судар у ваздуху са неидентификованим летећим објектом (НЛО).
У кући изван града, трогодишњи Бери Гилер се буди и открива да су се његове електричне играчке покренуле саме од себе. Почиње да прати нешто напољу, а његова мајка Џилијан јури за њим. Масовни нестанци струје почињу да се дешавају у околини, приморавајући електричара Роја Нирија да их истражи. Док покушава да се пробије кроз мркли мрак, Рој доживљава блиски сусрет са НЛО-ом, а када он прелети његов камион, својим светлима лагано опече његово лице. НЛО полеће са још три на небу, док Рој и полицијски аутомобили јуре за њим. Свемирске летелице одлете у ноћно небо, али метафизичко искуство оставља Роја очараним. Он постаје фасциниран НЛО-има на ужас његове жене Рони и почињу да му се јављају подсвесне слике неког облика налик на планину, на основу којих он често прави моделе. Џилијан у међувремену такође постаје опседнута, скицирајући слику јединствене планине. Убрзо након тога, њен дом напада НЛО који се спустио из облака. Она се одупире насилним покушајима НЛО-а и невидљивих бића да уђу у кућу, али у насталом хаосу Бери бива отет.
Лакомб и Лафлин — заједно са групом стручњака Уједињених нација — настављају да истражују све већу активност НЛО-а и чудне, повезане појаве. Сведоци у Дарамсали, у северној Индији, извештавају да НЛО-и испуштају карактеристичне звуке: музичку фразу од пет тонова у дуру. Научници ову фразу емитују у свемир, али су збуњени одговором: наизглед бесмисленом серијом бројева (104 44 30 40 36 10) која се понавља изнова и изнова док је Лафлин, са својим искуством у картографији, не препозна као скуп географских координата, који упућују на усамљено брдо Ђавољи торањ у близини Муркрофта у Вајомингу. Америчка војска евакуише то подручје, подмећући у медије лажне извештаје да је из олупине воза исцурео отровни нервни гас, за то време припремајући тајну зону за слетање НЛО-а и њихових путника.
У међувремену, Рој постаје све чуднији и Рони одлучује да га напусти, водећи са собом њихово троје деце. Када се на телевизији емитује репортажа о олупини воза у близини Ђавољег торња, Рој и Џилијан је погледају, препознајући планину коју су видели у визијама. Они су, заједно са другим путницима који су имали исте визије, кренули ка Ђавољем торњу упркос јавним упозорењима о нервном гасу.
Док већину путника приводи војска, Рој и Џилијан стижу до места баш када се НЛО-и појављују на ноћном небу. Владини стручњаци на локацији почињу да комуницирају са НЛО-има, који се постепено појављују на десетине, коришћењем светлости и звуке на великом електричном билборду. Након тога, огроман матични брод слеће на то место, ослобађајући нестале пилоте из Другог светског рата и морнаре теретног брода, као и преко десетине других киднапованих, од давно несталих одраслих до деце (па чак и неколико животиња), све из различитих епоха, али нико од њих није остарио од својих отмица. Бери се такође враћа и Џилијан га налази. Владини званичници одлучују да укључе Роја у групу људи које су одабрали да буду потенцијални посетиоци матичног брода, на брзину га припремајући.
Док ванземаљци коначно излазе из матичног брода, бирају Роја да им се придружи на њиховим путовањима. Док Рој улази у матични брод, један од ванземаљаца застаје на неколико тренутака са људима. Лакомб користи знаке рукама који одговарају ванземаљској тонској фрази од пет нота. Ванземаљац одговара истим покретима, осмехује се и враћа се на свој брод, који одлеће у свемир.
Улоге Ричард Драјфус као Рој Нири, електричар из Индијане који се сусреће са неидентификованим летећим објектима и постаје опседнут њима. Стив Маквин је био Спилбергов први избор за ову улогу. Иако је Маквин био импресиониран сценаријем, сматрао је да није прави за улогу јер није умео намерно да заплаче. Џејмс Кан, Дастин Хофман, Ал Пачино и Џин Хекман такође су одбили ову улогу.Steven Spielberg, Richard Dreyfuss, Joe Alves, Melinda Dillon, Douglas Trumbull, The Making of Close Encounters of the Third Kind, 1997, Columbia Pictures Џек Николсон ју је одбио због сукоба у распореду. Спилберг је објаснио да га је када је снимао Ајкулу, „Драјфус наговорио да га изаберем. Слушао је око 155 дана о Блиским сусретима. Чак је дао неке своје идеје.” Драјфус је изјавио: „Покренуо сам себе у кампању да добијем улогу. Прошао бих поред Стивове канцеларије и рекао ствари попут 'Ал Пачино нема смисла за хумор' или 'Џек Николсон је превише луд'. На крају сам га убедио да ме убаци”. Франсоа Трифо као Клод Лакомб, научник француске владе задужен за активности везане за НЛО у Сједињеним Државама. Стручњак за НЛО Жак Вале је послужио као модел из стварног живота Лакомбу. Жерар Депардје, Филип Ноаре, Жан-Луј Трентињан и Лино Вентура разматрани су за ову улогу. Иако је познат као филмски режисер, ово је била једина Трифоова глумачка улога у филму који није режирао, као и једина улога у филму на енглеском језику. Током снимања, Трифо је своје слободно време користио за писање сценарија за филм Човек који је волео жене. Радио је и на роману под називом Глумац, пројекту који је напустио. Тери Гар као Рони Нири, Ројева супруга. Мерил Стрип и Ејми Ирвинг су такође биле на аудицији за ову улогу. Мелинда Дилон као Џилијан Гилер. Тери Гар је желела да глуми Џилијан, али је добила улогу Рони. Хал Ешби, који је радио са Дилоновом на филму Пут ка слави (1976), предложио ју је за улогу Спилбергу. Дилонова је добила улогу три дана пре почетка снимања. Боб Балабан као Дејвид Лафлин, Лакомбов помоћник и енглеско-француски преводилац Џ. Патрик Макнамара као вођа пројекта Ворен Кемерлинг као мајор „Дивљи Бил” Волш Робертс Блосом као фармер Филип Додс као Жан Клод Кери Гафи као Бери Гилер, Џилијанин син. Спилберг је спровео низ техника метод глуме како би помогао Гафију, који је добио улогу када је имао само три године. Ленс Хенриксен као Роберт Мерил Конали као вођа тима Џорџ Диченцо као мајор Бенчли Џин Динарски као Ајк Џозеф Сомер као Лери Батлер Карл Ведерс као војни полицајац
Продукција Развој Порекло филма може се пратити до детињства редитеља Стивена Спилберга, када су он и његов отац гледали метеорски рој у Њу Џерзију. Са навршених 18 година, Спилберг је завршио дугометражни научнофантастични филм Светлост ватре. Многе сцене из Светлости ватре су укључене у Блиске сусрете треће врсте. Он је 1970. написао кратку причу под насловом „Искуства” о „светлосној представи” коју група тинејџера види на ноћном небу. Крајем 1973. године, након што је завршио рад на филму Шугарленд експрес, Спилберг је склопио уговор са компанијом Columbia Pictures за научнофантастични филм. 20th Century Fox је претходно одбио ову понуду. Џулија и Мајкл Филипс су радили као продуценти пројекта.
Спилберг је прво размишљао о снимању документарног или нискобуџетног дугометражног филма о људима који верују у НЛО-е. Одлучио је да „филм који зависи од врхунске технологије не може да се направи за 2,5 милиона долара”. Позајмивши фразу са краја филма Ствар са другог света, променио је оригинални наслов филма Гледајте небо, преправивши премису у вези са пројектом „Плава књига” и представивши концепт Виларду Хајку и Глорији Кац. Кацова се присетила: „Имао је летеће тањире из свемира који су слетели на Робертсонов булевар [у Западном Холивуду, Калифорнија]. Рекла сам му, 'Стиве, то је најгора идеја коју сам икада чула.'” Спилберг је довео Пола Шрејдера да напише сценарио у децембру 1973. године, а снимање је почело крајем 1974. године. Да би разговарао о сценарију, Спилберг је посетио кућу у којој је Шрејдер живео са својим братом Леонардом. Међутим, Спилберг је 1974. почео да ради на Ајкули, одлажући Гледајте небо.
По финансијском и критичком успеху Ајкуле, Спилберг је успео да од студија добије огромну количину креативне контроле, укључујући право да сними филм на било који начин. Шрејдер је предао свој сценарио, који је Спилберг назвао „један од најсрамотнијих сценарија икада професионално предатих великом филмском студију или режисеру” и „ужасно кривом причом која уопште није о НЛО-има”. Под називом Краљевство долази, протагониста сценарија био је 45-годишњи ваздухопловни војни официр по имену Пол ван Овен који је радио на пројекту „Плава књига”. „[Његов] посао за владу је да исмеје и разоткрије летеће тањире.” Шрејдер је наставио: „Једног дана доживљава блиски сусрет. Он одлази у владу, претећи да ће открити све јавности. Уместо тога, он и влада проводе 15 година покушавајући да успоставе контакт.”
Спилберг и Шрејдер су имали креативне разлике и Џон Хил је ангажован да преправи сценарио. У једном тренутку главни лик је био полицајац. Спилбергу је „[било] тешко да се идентификује са људима у униформи. Хтео сам да имам просечно свакодневног главног лика.” Спилберг је одбио сценарио Шрејдера и Хила током постпродукције филма Ајкула, рекавши да су они „желели да то буде попут авантуре Џејмса Бонда”.