Конопац () је амерички криминалистички психолошки трилер из 1948. године, режисера Алфреда Хичкока, заснован на истоименој представи Патрика Хамилтона. Филм је адаптирао Хјум Кронин по сценарију Артура Лорентса.Rope Unleashed – Making Of (2000) – documentary on the Universal Studios DVD of the film. Улоге тумаче Џејмс Стјуарт, Џон Дол, Фарли Грејнџер, Џоун Чендлер, Седрик Хардвик, Констанс Колијер, Даглас Дик и Едит Евансон.
Филм су продуцирали Хичкок и Сидни Бернштајн, што је била њихова прва продукција за -{Transatlantic Pictures}-. Ово је први Хичкоков филм у боји, а значајан је и по томе што се одиграва у реалном времену и монтиран је тако да делује као четири дугачка снимка кроз употребу спојених дугих снимака. Ово је други Хичкоков филм са „ограниченим окружењем”; први је Чамац за спасавање (1944). За оригиналну представу се говорило да је инспирисана стварним убиством 14-годишњег Бобија Френкса 1924. године од стране студената Универзитета у Чикагу, Нејтана Леополда и Ричарда Лоуба.
Радња Два бриљантна млада естета, Брендон Шо и Филип Морган, гуше до смрти свог бившег пријатеља из школе, Дејвида Кентлија, у свом стану на Менхетну. Они су извршили овај злочин као интелектуалну вежбу: желе да докажу своју супериорност тако што ће починити „савршено убиство”.
Након што су тело сакрили у великом античком дрвеном сандуку, Брендон и Филип приређују вечеру у стану. Гости, који нису свесни шта се догодило, укључују жртвиног оца, господина Кентлија, и тетку, госпођу Етвотер; његова мајка не може да присуствује због прехладе. Присутни су и Дејвидова вереница Џенет Вокер и њен бивши дечко Кенет Лоренс, који је некада био Дејвидов близак пријатељ.
left|thumb|Џејмс Стјуарт, који глуми Руперта Кадела у филму
Брендон одлучује да искористи сандук у коме се налази леш као шведски сто за храну, непосредно пре него што њихова домаћица, госпођа Вилсон, стигне да помогне у забави.
Брендонова и Филипова идеја за убиство инспирисана је годинама раније разговорима са њиховим школским управником, издавачем Рупертом Каделом. Док су похађали школу, Руперт је са њима разговарао, на очигледно одобравајући начин, о интелектуалним концептима Ничеовог „супер-човека”, као о средству да покажу своју супериорност над другима. И он је међу гостима на забави јер Брендон, посебно, мисли да би одобрио њихово „уметничко дело”.
Брендонови суптилни наговештаји о Дејвидовом одсуству индиректно доводе до расправе о „уметности убиства”. Брендон делује смирено и контролисано, иако је, током првог разговора са Рупертом, нервозно узбуђен и замуцкује. Филип је, с друге стране, видно узнемирен и мрзовољан. Не прикрива то добро и почиње да пије превише.
Када му Дејвидова тетка, госпођа Етвотер, која себе сматра стручњаком за хороскоп, каже да ће му руке донети велику славу, она говори о његовој вештини свирања клавира, али он изгледа мисли да се то односи на озлоглашеност као давитеља.
Међутим, велики део разговора се фокусира на Дејвида и његово необично одсуство, што забрињава госте. Сумњичави Руперт испитује нервозног Филипа о овоме и неким недоследностима које су настале у разговору. На пример, Филип оштро пориче да је икада задавио кокошку на фарми Шоових, иако је Руперт видео Филипа како дави неколико њих. Филип се касније жали Брендону да је имао „лоше вече”, не због Дејвидовог убиства, већ због Рупертовог испитивања.
Како вече одмиче, Дејвидов отац и вереница почињу да брину јер он није ни стигао ни телефонирао. Брендон повећава тензију покушавајући да споји Џенет и Кенета.
Госпођа Кентли зове, узрујана јер се није чула са Дејвидом, а господин Кентли одлучује да оде. Са собом носи неке књиге које му је Брендон дао, везане конопцем којим су Брендон и Филип задавили његовог сина.
Када се Руперт спрема да оде, госпођа Вилсон му случајно предаје шешир са Дејвидовим монограмом, што додатно изазива његову сумњу. Руперт се враћа у стан убрзо након што су сви отишли, претварајући се да је оставио табакеру. Тражи пиће и остаје да теоретише о Дејвидовом нестанку.
Охрабрује га Брендон, који се нада да ће их Руперт разумети и чак подржати. Пијани Филип, који више не може да издржи, баца чашу и оптужује Руперта да се игра мачке и миша са њим и Брендоном.
Руперт узима Брендонов пиштољ од Филипа и инсистира на прегледу сандука упркос Брандоновим приговорима. Подиже поклопац сандука и проналази леш унутра. Ужаснут је и посрамљен, схватајући да су Брендон и Филип користили његову сопствену реторику да рационализују убиство.
Руперт одбацује сва своја претходна уверења о супериорности и инфериорности и испаљује неколико хитаца кроз прозор да привуче пажњу. Док полиција стиже, Руперт седа на столицу поред сандука, Филип почиње да свира клавир, а Брендон наставља да пије.
Улоге
Продукција Филм је један од Хичкокових најексперименталнијих и „један од најзанимљивијих експеримената које је икада покушао велики редитељ који ради са великим глумцима”, напуштајући многе стандардне филмске технике да би омогућио дуге непрекинуте сцене. Сваки снимак је трајао непрекидно до десет минута (капацитет филма камере) без прекида. Снимљен је на једном сету, осим уводне сцене која приказује улицу. Покрети камере су пажљиво планирани и скоро да није било монтаже.
Зидови сета су били на ваљцима и могли су се нечујно померити да би се направило место за камеру, а затим их заменити када би се вратили у снимак. Реквизитери су стално морали да померају намештај и друге реквизите са пута велике камере у боји, а затим да се постарају да буду замењени на исправној локацији. Тим сниматеља држао је камеру и микрофоне у сталном покрету, док су се глумци придржавали пажљиво кореографисаног низа сигнала.
Ова техника снимања, која одаје утисак непрекидне радње, служи и за продужење трајања радње у свести гледаоца. У чланку из 2002. часописа Scientific American, Антонио Дамасио тврди да је временски оквир који покрива филм, а који траје 80 минута и требало би да буде у „реалном времену”, заправо дужи — нешто више од 100 минута. То се, наводи, постиже убрзавањем радње: свечана вечера траје само 20 минута, сунце пребрзо залази и тако даље.Damasio, Antonio. "Remembering When" in Scientific American, 2002.
Глумац Џејмс Стјуарт сматрао да је цео процес веома раздражујућим, рекавши: „Стварна важна ствар која се овде вежба је камера, а не глумци!” Много касније Стјуарт је о филму рекао: „Вредело је покушати – нико осим Хича то не би пробао. Али заиста није успело.”
Циклорама у позадини била је највећа подлога икада коришћена на звучној сцени. Садржала је моделе зграда Емпајер Стејт и Крајслер. Пуше се бројни димњаци, светла се пале у зградама, светле неонске рекламе, а залазак сунца се полако одвија како филм напредује. У току филма облаци — направљени од стаклопластике — мењају положај и облик осам пута.
Хомосексуални подтекст Савремени критичари приметили су хомосексуални подтекст између ликова Брендона и Филипа, иако је хомосексуалност била веома контроверзна тема 1940-их. Верује се да је Џон Дол, који је играо Брендона, био геј, као и колега Фарли Грејнџер и сценариста Артур Лорентс. Представа на којој је снимљен филм експлицитно приказује Брендона и Филипа као хомосексуални пар.
Дуги снимци Хичкок је направио непрекидне снимке дуге и до 10 минута (дужина магацина за филмску камеру) укључујући пажљиво кореографисане покрете камере и глумаца, иако је већина снимака у филму била краћа. Сваки други сегмент се завршава померањем према објекту или зумирањем — на пример, човекова јакна која блокира цео екран или задњи део комада намештаја. На овај начин, Хичкок је ефикасно маскирао половину резова у филму.
Међутим, на крају 20. минута (два филмска магацина праве један колут филма на пројектору у биоскопу), оператер – када је филм био приказиван у биоскопима – морао је да промени колутове. Приликом ових промена, Хичкок прелази на нову поставку камере, намерно не прикривајући рез. Следи опис почетка и краја сваког сегмента.
thumb|Сцена из трејлера за филм
СегментДужинаВремеПочетакКрај109:3400:02:30Крупни план, гушењеЗамрачење на Брендоновим леђима207:5100:11:59Црнило, одвајање од Брендонових леђаКенет у крупном плану: „Како то мислиш?”307:1800:19:45Непрекривени рез, мушкарци одлазе до ЏенетЗамрачење на Кенетовим леђима407:0800:27:15Црнило, одвајање од Кенетових леђаФилип у крупном плану: „То је лаж!”509:5700:34:34Непрекривени рез, Руперт у крупном плануЗамрачење на Брендоновим леђима607:3300:44:21Црнило, одвајање од Брендонових леђаТри снимка707:4600:51:56Непрекривени рез, госпођа Вилсон: „Извините, господине!”Замрачење на Брендану810:0600:59:44Црнило, одвајање од БрендонаКрупан план, Брендонова рука у џепу904:3701:09:51Непрекривени рез, Руперт у крупном плануЗамрачење на поклопцу сандука1005:3801:14:35Црнило, одвајање од поклопца сандукаКрај филма
Хичкок је рекао Франсоа Трифоу у књизи Хичкок/Трифо да је на крају поново снимио последњих четири или пет сегмената јер је био незадовољан бојом заласка сунца.
Хичкок је поново користио овај приступ дугих снимака у мањој мери у свом следећем филму, У знаку јарца (1949), као и на веома ограничен начин у свом филму Трема (1950).
Хичкоков камео thumb|Хичкоково камео појављивање у виду црвеног неонског знака, у даљини, са његовим чувеним профилом изнад речи „Reduco”, фиктивног производа за мршављење
Хичкок и у овом филму има камео улогу. На 55. минуту филма, црвени неонски знак у позадини који приказује Хичкоков профил почиње да трепери. Док гости бивају испраћени до врата, глумци Даглас Дик и Џоун Чендлер застају да попричају, а у позадини неколико пута трепери натпис.
Постоји одређена дебата о томе да ли је Хичкок имао још једну камео улогу у овом филму. У прављењу документарца, Rope Unleashed, Артур Лорентс каже да се Хичкок може видети како шета улицом Менхетна одмах након насловне секвенце.Interview with Arthur Laurents in the making-of documentary, Rope Unleashed. Појединац значајно подсећа на Хичкока, али неки верују да је то мит. У Енциклопедији Алфреда Хичкока, Томас М. Лич тврди да записи о продукцији у архиви студија показују да је неонски знак једино Хичкоково појављивање у целом филму.
Заслуге за продукцију Заслуге за продукцију филма су потписане следећим редом: Режисер − Алфред Хичкок Сценарио − Артур Лоретс (сценарио), Хјум Кронин (адаптација) Кинематографија − Џозеф Валентајн и Вилијам В. Скол (директори фотографије) Уметничка режија − Пери Фергусон (уметнички режисер), Емил Кури и Хауард Бристол (декоратери сета) Директор боје − Натали Калмус Менаџер продукције − Фред Ахерн Монтажер − Вилијам Х. Зиглер Помоћни режисер − Лоуел Џ. Фарел Шминкер − Перк Вестмор Оператери камера − Едвард Фицџералд, Пол Хил, Ричард Емос, Морис Росен Звук − Ал Ригс Техничар за осветљење − Џим Потевин Музика − Лео Ф. Форбштајн (режисер музике), -{The Three Suns}- (радио секвенце) Костими − Адријан (костим госпођице Чендлер)
Пријем Зарада Према евиденцији студија, филм је зарадио 2.028.000 долара у земљи и 720.000 долара у иностранству.
Критике Критике су биле помешане. Часопис Variety је написао: „Хичкок је могао да одабере забавнију тему са којом би користио опчињавајућу камеру и технику инсценације приказану у Конопцу... Непрекидна акција и изузетно мобилна камера су техничке карактеристике од којих ће мајстори индустрије много направити, али на ефекат лаичке публике је од ометајућег интереса”.
Босли Краутер из The New York Times-а сматрао је да: „новина филма није у самој драми, јер је то очигледно намерна и прилично танка неизвесна прича, већ само у методи коју је господин Хичкок користио да растегне намеравану тензију до дужине мале каскаде за причу оскудног домета”.