Хладноруки кажњеник () је амерички драмски филм из 1967. године, режисера Стјуарта Розенберга, са Полом Њуманом и Џорџом Кенедијем у главним улогама. Њуман тумачи насловну улогу Лука, осуђеника у затворском логору на Флориди који одбија да се покори систему. Смештен у ране 1950-е, заснован је на истоименом роману Дона Пирса из 1965. године.

Роџер Иберт назвао је Хладноруког кажњеника филмом против естаблишмента снимљеном током настајања популарне опозиције Вијетнамском рату. Филм је сниман у калифорнијском региону делте реке Сан Хоакин; сет, који представља затворски логор на Дубоком југу, заснован је на фотографијама и мерењима које је направила екипа коју су филмски ствараоци послали у друмски затвор у Гејнсвилу на Флориди.

По изласку, филм је добио позитивне критике и остварио је успех на благајнама. Учврстио је Њуменов статус једног од најбољих глумаца тог доба и назван је „каменом темељцем ере”. Њуман је био номинован за Оскара за најбољег глумца, Кенеди је освојио Оскара за најбољу споредну мушку улогу, Пирс и Пирсон су били номиновани за Оскара за најбољи адаптирани сценарио, а Лало Шифрин је био номинован за Оскара за најбољу оригиналну музику. Године 2005, Конгресна библиотека Сједињених Држава одабрала је филм за чување у Националном регистру филмова, сматрајући га „културолошки, историјски, или естетски значајним”. Филм има рејтинг одобравања од 100% на сајту Rotten Tomatoes, а реплика управника затвора (Стразер Мартин) у филму, која почиње са „Ово што имамо овде је неуспех у комуникацији”, нашла се на листи 100 година... 100 филмских цитата Америчког филмског института.

Радња Почетком 1950-их на Флориди, одликовани ветеран Другог светског рата, Лукас „Лук” Џексон, ухапшен је јер је пијан током ноћи исекао паркинг апарате са њихових стубова. Осуђен је на две године рада у оковима у затворском логору који води строги управник познат као Капетан, заједно са шефом Годфријем, тихим стрелцем са надимком „човек без очију” јер увек носи наочаре за сунце. Кар, затворски стражар, обавештава нове затворенике о правилима. Чак и мањи прекршаји се кажњавају са „ноћи проведеном у кутији”, малом квадратном самицом са ограниченим ваздухом и врло мало простора за кретање.

Лук одбија да поштује устаљени ред међу затвореницима и брзо се сукобљава са вођом затвореника, Драглајном. Када га он изазове на бокс меч, остали затвореници и стражари са занимањем посматрају. Лука озбиљно надмаши његов већи противник, али он одбија да прекине. На крају, Драглајн одбија да настави борбу, али Лукова упорност придобија поштовање затвореника и привлачи пажњу чувара. Касније побеђује у партији покера блефирајући са празном руком. Лук каже, „понекад ништа не може бити права хладна рука”, што наводи Драглајна да му да надимак „Хладноруки Лук”.

thumb|left|Лук и остали затвореници завршавају асфалтирање пута|270px

Након посете његове болесне мајке Арлете, Лук постаје оптимистичнији у погледу своје ситуације. Непрестано се суочава са Капетаном и чуварима, а његов смисао за хумор и независност показују се заразним и инспиративним за остале затворенике. Лукова борба за превласт достиже врхунац када предводи радну екипу у наизглед немогућем, али успешном покушају да заврши посао асфалтирања пута за мање од једног дана. Остали затвореници почињу да га обожавају након што он направи и добије опкладу да може да поједе 50 тврдо куваних јаја за сат времена.

Једног дана, Лук подиже звечарку из травнатог јарка и држи је док је Годфри упуца. Лук баци мртву змију шефу као шалу пре него што му овај пружи свој штап, и похвали његово пуцање. Драглајн саветује Луку да буде опрезнији са „човеком без очију”. Олуја са кишом прерано завршава радни дан. Пре него што се придружи осталим затвореницима у камиону, Лук виче Богу, искушавајући Га. Те вечери Лук добија обавештење да му је мајка умрла.

Капетан предвиђа да би Лук могао да покуша да побегне да присуствује сахрани своје мајке, те га закључава у кутију. Након што је пуштен, Луку је речено да заборави на своју мајку сада када је њена сахрана завршена, али он постаје одлучан да побегне. Под окриљем прославе Дана независности, он први пут покушава да побегне. Локална полиција га приводи и враћа у исти затвор, али један од ловачких паса послатих за њим умире од врућине и пренапрезања. Капетан ставља Луку окове око ногу и држи говор упозорења осталим затвореницима, говорећи: „Ово што имамо овде је неуспех у комуникацији. Неке људе једноставно не можете да досегнете. Дакле, добијате оно што смо имали прошле недеље, што је начин на који он то жели. Па, он то добија. Ни ја то не волим ништа више од вас.”

Убрзо касније, Лук поново бежи преваривши чуваре током паузе за уринирање и скида своје окове секиром у оближњој кући. Он разбацује кари прах и чили прах по земљи како би спречио псе чуваре да прате његов мирис, што их доводи до кијања. Док је слободан, Лук шаље Драглајну часопис у коме се налази његова фотографија са две прелепе жене. Убрзо је поново ухваћен, претучен, враћен у затворски логор и опремљен са два сета окова. Капетан упозорава Лука да ће бити убијен на лицу места ако икада поново покуша да побегне.

Лук се изнервира због тога што су други затвореници опчињени фотографијом из часописа и каже да ју је лажирао. У почетку су остали затвореници љути, али када се Лук врати после дугог боравка у кутији и буде кажњен тако што је приморан да поједе велику порцију пиринча, остали му помажу да је заврши.

Као додатну казну за бекство, он је приморан да више пута копа јарак у дворишту затворског логора, након чега би га затрпао, а затим га туку. Затвореници са жаљењем посматрају његову муку. Коначно, док остали затвореници гледају са прозора, исцрпљени Лук се сруши у рупу, молећи Бога за милост и молећи чуваре да га више не ударају. Верујући да је Лук коначно сломљен, капетан прекида казну. Шеф Пол упозорава Лука да ће бити убијен ако поново побегне, а Лук у сузама обећава да неће ни покушавати. Затвореници почињу да губе своју идеализовану слику Лука, а један од њих цепа Лукову фотографију са женама.

thumb|250px|Лук последњи пут пркоси властима

Поново радећи са окованим затвореницима, наизглед покоран, Лук престаје са послом како би дао воду једном затворенику. Док га разочарани затвореници гледају, он трчи до једног од камиона да донесе Годфрију пушку. Након што Годфри устрели корњачу, Лук је вади из блата за њега, дајући му комплимент за његов погодак. Луку је наређено да однесе корњачу до камиона, где он украде камион и кључеве других возила. У узбуђењу тренутка, Драглајн ускаче у камион и придружује се Луку у његовом бекству. Након што су напустили камион, Лук каже Драглајну да треба да се растану. Драглајн невољно пристаје и одлази. Лук улази у цркву, где разговара са Богом, кога криви што га је саботирао тако да не може да побеђује у животу. Неколико тренутака касније стижу полицијски аутомобили. Драглајн каже Луку да су их полиција и шефови пронашли, али су обећали да га неће повредити ако се мирно преда.

Уместо тога, Лук отвара прозор, окренут према полицији, и исмејава Капетана понављајући његов ранији говор: „Ово што имамо овде је неуспех у комуникацији”. Годфри га упуца у врат. Драглајн износи Лука напоље и предаје се, али јуриша на Годфрија и гуши га све док га стражари не претуку и савладају. Док Лука утоварују у Капетанов ауто, Драглајн га у сузама преклиње да преживи.

Упркос протестима локалне полиције, Капетан одлучује да одведе Лука у удаљену затворску амбуланту уместо у локалну болницу, осигуравајући да Лук не преживи путовање. Док се аутомобил удаљава, полусвесни Лук се слабо смеје, док аутомобилске гуме газе Годфријеве наочаре за сунце. Након имплицирања Лукове смрти, Драглајн и остали затвореници се радо присећају њега.

Нешто касније, затворска екипа ради у близини сеоске раскрснице близу места где је Лук упуцан, а Драглајн сада носи окове око ногу, док их нови шеф надгледа. Док се камера удаљава, поцепана фотографија Лука који се цери са две жене је поново спојена и постављена је на раскрсницу у облику крста из птичје перспективе.

Улоге

| Пол Њуман || Лукас „Лук” Џексон |- | Џорџ Кенеди || Кларенс „Драглајн” Слајдел |- | Стразер Мартин || Капетан |- | Џо ван Флит || Арлета Џексон |- | Џој Хармон || „Лусил” |- | Морган Вудворд || шеф Годфри |- | Лук Аскју || шеф Пол |- | Роберт Донер || шеф „Шорти” |- | Клифтон Џејмс || Кар |- | Џон Маклијам || шеф Кин |- | Џ. Д. Кенон || „Сосајети Ред” |- | Лу Антонио || „Коко” |- | Роберт Дривас || Стив

Продукција Сценарио Пирс, трговачки морнар који је касније постао фалсификатор и обијач сефова, написао је роман Хладноруког кажњеника о свом искуству рада у оковима док је служио у затвору на Флориди. Продао је причу студију Warner Bros. за 80.000 долара и добио још 15.000 долара за писање сценарија. Након што је радио на телевизији више од једне деценије, Розенберг је одлучио да ће ово бити његов биоскопски деби. Идеју је однео компанији -{Jalem Productions}-, у власништву Џека Лемона. Пошто Пирс није имао искуства у писању сценарија, његов нацрт је прерадио Френк Пирсон. Конрад Хол је ангажован као сниматељ, док је брат Пола Њумана, Артур, ангажован као менаџер производње јединице. Њуманова биографкиња Мари Еделман Борден написала је да је „тешки, поштен” сценарио спојио конце из ранијих филмова, посебно Хомбре, Њумановог ранијег филма из 1967. године. Розенберг је изменио оригинални завршетак сценарија, додајући „оптимистичан крај који би поновио Луков (и Њуманов) заштитни знак − осмех.”

Кастинг Лик Пола Њумана, Лук, одликовани је ратни ветеран који је осуђен на две године у руралном затвору на Флориди. Стално пркоси затворским властима, постаје вођа међу затвореницима, и покушава да побегне више пута. Док је сценарио развијан, у почетку је разматрана главна улога Џека Лемона или Телија Саваласа. Њуман је замолио да игра главну улогу након што је чуо за пројекат. Да би развио свој карактер, отпутовао је у Западну Вирџинију, где је бележио локалне акценте и испитивао понашање људи. Џорџ Кенеди се појавио у Оскаром награђеној улози Драглајна, који се испрва сукобљава са Луком, али почиње да га поштује. Током процеса номинације, забринут због успеха филмова Камелот и Бони и Клајд, Кенеди је потрошио 5.000 долара на рекламирање како би се промовисао. Касније је изјавио да је захваљујући награди његова плата „помножена са десет у минуту када ју је освојио”, додајући да је „најсрећнији део био што више нисам морао да играм само негативце”.

Стразер Мартин, познат по својим наступима у вестернима, добио је улогу Капетана, затворског управника приказаног као окрутни и безосећајни вођа, који строго кажњава Лука због покушаја бекства. Улога Лукове мајке на самрти, Арлете, која га посећује у затвору, додељена је Џо ван Флит након што ју је одбила Бети Дејвис. Морган Вудворд је добио улогу шефа Годфрија, лаконичног, окрутног и немилосрдног затворског службеника ког је он описао као „шетајућег Мефистофелеса”. Затвореници су га прозвали „човеком без очију” због његових наочара за сунце. Плавокоса Џој Хармон је изабрана за сцену у којој изазива затворенике тако што пере свој аутомобил, након што је њен менаџер Леон Ленс контактирао продуценте. Била је на аудицији пред Розенбергом и Њуманом у бикинију, без икаквог текста.

Снимање