Крила () је амерички неми ратни филм из 1927. године, режисера Вилијама Велмана, у коме главне улоге играју Клара Боу, Чарлс Роџерс и Ричард Арлен. Гари Купер се појавио у малој улози која му је помогла да покрене каријеру у Холивуду.

Филм, смештен током Првог светског рата, написали су сценаристи Хоуп Лоринг и Луис Д. Лајтон према причи Џона Монка Сондерса да би се прилагодио Клари Боу, највећој звезди студија Paramount Pictures у то време. Велман је ангажован за редитеља, пошто је био једини режисер у Холивуду у то време који је имао искуство борбених пилота из Првог светског рата, иако су Ричард Арлен и Џон Монк Сондерс такође служили у рату као војни авијатичари. Филм је сниман на локацији са буџетом од 2 милиона долара у ваздухопловној бази у Сан Антонију, од 7. септембра 1926. до 7. априла 1927. године. Стотине статиста и око 300 пилота је било укључено у снимање, укључујући пилоте и авионе Ваздушног корпуса америчке војске који су доведени ради снимања и пружања помоћи и надзора. Велман је током десет дана опсежно увежбавао сцене за битку код Сен Мијела са око 3.500 војника на бојном пољу направљеном за продукцију на локацији. Иако су глумци и филмска екипа имали много слободног времена током снимања због временских одлагања, услови снимања су били интензивни, а Велман се често сукобљавао са војним официрима довођеним да надгледају филм.

Признат по својој техничкој вештини и реализму по објављивању, филм је постао мерило по коме су се мерили будући филмови о авијацији, углавном због својих реалистичних секвенци ваздушних борби. Био је први филм који је освојио Оскара за најбољи филм на првој церемонији доделе награда Академије филмских уметности и наука 1929, као и једини потпуно неми филм који је то успео. Такође је освојио Оскара за најбоље инжењерске ефекте (Рој Померој). Филм је био један од првих филмова који су приказивали голотињу. Године 1997, Конгресна библиотека је изабрала филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културолошког, историјског или естетског значаја”, а филм је поново пуштен у биоскопе -{Cinemark}- у ограниченом издању у мају 2012. како би се поклопио са својом 85. годишњицом. Поново је објављен за своју 90. годишњицу 2017. године. Филмска архива Академије изабрала је Крила за чување 2002. године.

Радња left|thumb|Цео филм right|200px|thumb|

Џек Пауел и Дејвид Армстронг су ривали у малом америчком граду, где се обојица боре за пажњу лепе Силвије Луис. Џек не схвата да је „девојка из суседства”, Мери Престон, очајнички заљубљена у њега. Обојица младића се пријављују да постану борбени пилоти у војној ваздушној служби. Када оду у тренинг камп, Џек погрешно верује да га Силвија више воли. Она заправо више воли Дејвида и даје му до знања о својим осећањима, али је превише љубазна да одбије Џекову наклоност.

Џек и Дејвид су смештени заједно. Њихов друг у шатору је кадет Вајт, али њихово познанство бива сувише кратко; Вајт гине у авионској несрећи истог дана. Неустрашиви, њих двојица издржавају ригорозан период обуке, током којег од непријатеља постају најбољи пријатељи. Након завршетка обуке, отпремају их у Француску да се боре против царске Немачке.

Мери се придружује рату тако што постаје возач хитне помоћи. Касније сазнаје за Џекову репутацију аса познатог као „Звезда падалица” и сусреће га док је на одсуству у Паризу. Она га проналази, али он је превише пијан да би је препознао. Она га ставља у кревет, али када двојица војних полицајаца упадну унутра док се она невино пресвлачи из позајмљене хаљине у униформу у истој просторији, приморана је да поднесе оставку и врати се у Сједињене Државе.

Врхунац приче долази са епском Битком код Сен Мијела. Дејвид је оборен и сматра се мртвим. Међутим, он преживи несрећно слетање, украде немачки двокрилац и креће ка савезничким линијама. Трагичном несрећом, Џек примећује непријатељски ваздухоплов и, спреман да освети свог пријатеља, започиње напад. Успешно обара авион и слеће да би узео сувенир своје победе. Власник земље на којој се срушио Дејвидов авион позива Џека да дође код човека на самрти. Он пристаје и бива шокиран када схвати шта је урадио. Дејвид га теши, и пре него што умре, опрашта свом пријатељу.

На крају рата, Џек се враћа кући на добродошлицу хероју. Посећује Дејвидове ожалошћене родитеље како би вратио ствари свог пријатеља. Током посете моли их за опроштај што је изазвао Дејвидову смрт. Госпођа Армстронг каже да није Џек одговоран за смрт њеног сина, већ рат. Затим се Џек поново сусреће са Мери и схвата да је воли.

Улоге

| Клара Боу || Мери Престон |- | Чарлс Роџерс || Џек Пауел |- | Ричард Арлен || Дејвид Армстронг |- | Џобина Ралстон || Силвија Луис |- | Ел Брендел || Херман Швимпф |- | Ричард Такер || ваздухопловни командант |- | Гари Купер || кадет Вајт |- | Ганбоут Смит || наредник |- | Хенри Б. Волтхол || господин Армстронг |- | Роско Карнс || поручник Камерон |- | Џулија Свејн Гордон || госпођа Армстронг |- | Арлет Маршал || Селест |- | Џорџ Ирвинг || господин Пауел |- | Хеда Хопер || госпођа Пауел

Продукција Сценарио и искуство thumb|left|Режисер Вилијам Велман је и сам био искусан пилот

Филм су написали Џон Монк Сондерс (са идејама за причу које је допринео непотписани Бајрон Морган), Хоуп Лоринг и Луис Д. Лајтон (сценарио), продуцирао га је Лисјен Хабард (који је такође непотписан помагао у монтажи), а режирао Вилијам Велман, са оригиналном оркестарском партитуром Џ. С. Замекника, која је такође била непотписана. Сценарио је преправљен да би се прилагодио Клари Боу, пошто је она била највећа звезда студија Paramount Pictures, али није била срећна због своје улоге: „Крила су...мушки филм, а ја сам само шлаг на врху торте”.

Продуценти Лисјен Хабард и Џеси Л. Ласки ангажовали су редитеља Велмана пошто је он био једини редитељ у Холивуду у то време који је имао искуство борбеног пилота из Првог светског рата. Глумац Ричард Арлен и писац Џон Монк Сондерс су такође служили у Првом светском рату као војни авијатичари. Арлен је био у стању да самостално лети у филму, а Роџерс, који није био пилот, прошао је обуку за летење током продукције, тако да је, као и Арлен, такође могао да буде снимљен у крупном плану у ваздуху. Хабард је свима понудио часове летења, и упркос великом броју авиона у ваздуху, догодила су се само два инцидента — један је укључивао пилота каскадера Дика Грејса, који је сломио врат испавши из кокпита након контролисаног пада;Hollywood: A Celebration of American Silent Film, Episode 4, "Hollywood Goes To War." док је други био фатална несрећа пилота Војне ваздушне службе. Велман је успео да привуче подршку Ратног министарства и њихово укључење у пројекат, и показао је знатну храброст и самопоуздање у раду са авионима и пилотима на платну, знајући „тачно шта жели”, доносећи са собом „став без бесмислица”, према војном историчару филма Лоренсу Х. Свиду.

Снимање Ваздушне и борбене секвенце thumb|right|Томас-Морс MB-3 на Селфриџ Филду, један од типова авиона који се користе у филму

Филм је снимљен и комплетиран са буџетом од 2 милиона долара у ваздухопловној бази Кели Филд, Сан Антонио, Тексас, између 7. септембра 1926. и 7. априла 1927. године. Примарни извиђачки авиони који су коришћени у филму били су Томас-Морс MB-3 који су заменили америчке СПАД-ове и немачки Кертис P-1. Развијању техника потребних за снимање крупних планова пилота у ваздуху и снимање брзине и кретања авиона на платну било је потребно времена, а у прва два месеца направљено је мало употребљивих снимака. Велман је убрзо схватио да Кели Филд нема адекватан број авиона или вештих пилота за обављање потребних ваздушних маневара, те је морао да затражи техничку помоћ и снабдевање авионима и пилотима из Вашингтона. Ваздушни корпус је послао шест авиона и пилота из 1. групе за потеру стациониране на Селфриџ Филду близу Детроита, укључујући тадашњег другог поручника Елмера Џ. Роџерса Млађег и другог потпоручника Кларенса С. „Била” Ирвина који је постао Велманов саветник. Ирвин је био одговоран за пројектовање система ваздушних камера за снимање крупних планова и за планирање борби авиона, а када је један од пилота сломио врат, сам је играо у једној од сцена битке.

Стотине статиста је доведено, а око 300 пилота је било укључено у снимање. Пошто су ваздушне битке захтевале идеално време за снимање, продукцијски тим је једном приликом морао да чека 18 узастопних дана на одговарајуће услове у Сан Антонију. Уколико је било могуће, Велман је покушавао да направи снимке у ваздуху као контраст облацима у позадини, изнад или испред обала облака како би створио осећај брзине и опасности. Велман је касније објаснио, „покрет на екрану је релативна ствар. Коњ трчи по земљи или прескаче препреке или потоке. Знамо да иде брзо због његовог односа према непокретном тлу”. Велман је омогућио авионима да „ударају једни на друге”, да „спусте и нестану у облацима” и да публици дају осећај пада оборених авиона. Током одлагања снимања из ваздуха, Велман је током десет дана опсежно вежбао сцене за битку код Сен Мијела са око 3500 војника. На локацији за снимање је направљено велико бојно поље са рововима и бодљикавом жицом. Велман је сам преузео одговорност за пажљиво испланиране експлозије, детонирајући их у право време са своје контролне табле. Према Питеру Хопкинсону, најмање 20 младића, укључујући сниматеља Вилијама Клотијера, добили су ручне камере да снимају „све и свашта” током снимања.

Велман се често сукобљавао са војним официрима довођеним да надгледају филм, посебно са командантом пешадије за кога је сматрао да мрзи „две монументалне ствари: летаче и филмаџије”. После једне свађе, Велман је узвратио команданту: „Ти си само проклета будала јер ми је влада рекла да мораш да ми даш све своје људе и да радиш управо оно што ја желим да урадиш.” Иако је Велман обраћао много пажње на техничке детаље приликом снимања, користио је савремене аутомобиле и одећу током снимања, заборављајући да користи оне из Првог светског рата. Требало му је шест недеља да у потпуности монтира филм и припреми га за објављивање.

Филмска екипа thumb|left|

Док је већини холивудских продукција у то време било потребно нешто више од месец дана за снимање, Крилима је требало отприлике девет месеци да се заврше. Иако је Велман правио спектакуларне снимке из ваздуха и стварао историју холивудског филма, студио је изразио забринутост због трошкова продукције и повећања буџета. Послали су руководиоца у Сан Антонио да се пожали Велману да му јасно каже да има две опције, „пут кући или пут у болницу”. Према биографу Френку Т. Томпсону, Велман је пришао продуценту Дејвиду О. Селзнику у вези са уговором и питао га шта треба да уради, на шта је Селзник одговорио: „Само ћути. Држиш их тамо где боли.” Ото Кан, који је финансирао продукцију, стигао је на сет док је Велман снимао секвенцу битке у Сен Мијелу, ненамерно је пореметио Велманово време детонације и изазвао тешке повреде неколико статиста. Велман је гласно и простачки наредио Кану да изађе са сета. Те вечери, Кан је посетио Велмана у његовој хотелској соби, рекао му је да је импресиониран његовом режијом и да може да добије све што му је потребно да заврши филм.Brownlow & Gill, Episode "Hollywood Goes to War", 1980.

thumb|190px|right|