Перинт (,тур. Marmara Ereğlisi) касније познат као Хераклеја, био је антички град у Тракији, на сјеверној обали Пропонтиде, око 22 км западно од Селимбрије. Налазио се на малом полуострву у заливу истог имена и имао је повољан стратешки и трговачки положај.
Према предању, основали су га колонисти са Самоса око 599. године пре нове ере. Према Јован Цецесу, првобитно име града било је Мигдонија. Током византијског периода град је био познат као Хераклеја.
Перинт је најпознатији по свом успешном отпору војсци Филип II Македонског током опсаде 340. године пре нове ере, када је био један од значајнијих градова у региону.
Историја Перинт су основали колонисти са Самоса око 603. п. н. е. Пошто је северна Пропонтида била мегарска колонизациона зона, оснивање самоске колоније довело је до сукоба са Мегаром.
У 6. веку п. н. е. земље Перинта су напали Пеони, који су поразили локалну војску и опседали град. Након Даријевог похода у Европу 513. п. н. е., град је одбио да прихвати персијску власт, али њихов отпор је ипак савладао сатрап Мегабаз, у оквиру персијског потчињавања Тракијa.
У 5. веку п. н. е. Перинт је био део Делског поморског савеза, према списку из 452. п. н. е. плаћао је годишњи форос од 10 таланата. Током Пелопоненског рата остао је веран Атињанима, али се у време кризе 411. п. н. е накратко отцепио. Већ 410. п. н. е. Алкибијад је поново успоставио атински утицај.
Крајем 5. века п. н. е. Хипократ је у Перинту забележио епидемију неке врсте грознице, чији је један од симптома био јак кашаљ.
Године 377. п.н.е. постао је део Друге атинске поморске уније,што му је омогућило подршку против претњи из Тракије. 365-359. п. н. е. учествовао у рату Атињана са трачким краљевима Котијем и Керсоблептом. Током савезничког рата, вероватно је напустио унију заједно са Византијом; године 352. п. н. е. вратио у савез са Атином због претње Филипа II Македонског. Године 340-339. п. н. е. је преживео македонску опсаду.
Године 338. п. н. е. постао је део Хеленске уније. За време владавине Александра и његових наследника задржала је аутономију, затим се ујединила у једну заједницу са Византијом. Године 202-196. п. н. е. је заробљен од стране Филипа V Македонског.
Након тога, ушао је у састав римске провинције Македоније, 72. п. н. е. га је опседао Митридат. У доба Римског царства, то је била резиденција прокуратора, после Трајана - легата Августа пропретора, који је владао Тракијом.
Године 18. Германик је прошао кроз Перинт у мисији на Истоку. Током грађанског рата измедђу Септимија Севера и Песценија Нигера, кажњен је Византион због подршке Нигеру, док је Перинт добио надређен положај (Византион је учињен трибутарним Перинту) . Године 275., на путу из Перинта ка Византији, погинуо је цар Аурелијан.
У 2. веку, према хришћанском предању, Глицерија Ираклијева је страдала у Перинту.
Хераклеја Крајем 3. века, древни Перинт је преименован у Хераклеју (Хераклија), вероватно у част Максимијана Херкулија, поставши административни центар провинције Европе, а касније су учињени и покушаји да се име града повеже са древним херојем Хераклом.
У погледу црквеног уређења, Хераклеја је била центар епископије, а од 4. века и митрополије, под чијом јурисдикцијом је била и епископија у оближњем Византиону (потоњи Цариград). Према Прокопију Цезарејском (6. век), Хераклеја-Перинт се раније „сматрала за први град Европе, а сада му је дато друго место после Константинопоља“. Град је у међувремену опадао, све до Јустинијана, пошто су аквадукти пали у запуштеност, па их је поменути цар обновио.
Град је задржао двоструко име до краја византијског периода. Након османског освајања био је познат као Ески Ерегли, док је савремени назив на турском Marmara Ereğlisi (Мармара Ереглиси).
Референце
Литература
Категорија:Древни градови