thumb|Природа урушавања двије куле Свјетског трговинског центра и оближњег Свјетског трговинског центра 7 (на овој фотографији смеђа зграда лијево од кула), главни је фокус теорија завјере о 11. септембру.

Теорије завјере о 11. септембру настале су након напада 11. септембра 2001. које је извршила Ал Каида на Сједињене Америчке Државе. Многи теоретичари завјере сматрају да су у планирању и извршењу напада учествовале и друге стране осим Ал Каиде, укључујући и теорију да су високи владини званичници унапријед знали за нападе. Државне истраге и независне ревизије одбациле су те теорије. Заговорници теорија тврде да постоје недосљедности у општеприхваћеној верзији или да постоје докази који су игнорисани, прикривени или занемарени.

Најистакнутија теорија завјере је да је урушавање кула близнакиња и седмог Свјетског трговинског центра резултат контролисаног рушења, а не квара конструкције усљед удара и пожара. Друга истакнута теорија је да је Пентагон погођен пројектилом који су лансирали елементи унутар америчке владе, као и да су отети авиони даљински контролисани или да је комерцијалном авиону било дозвољено да то уради преко ефективног заустављања америчке војске. Теоретичари завјере сматрају да су могући мотиви за такве акције оправдавање инвазије на Авганистан и Ирак (иако је америчка влада закључила да Ирак није био умијешан у нападе), да би унаприједили своје геостратешке интересе, као што су планови за изградњу гасовода за природни гас преко Авганистана. Према другим теоријама завјере, власти су унапријед знале о нападима и намјерно су то игнорисали или су помагали нападачима.

Национални институт за стандарде и технологију (НИСТ) и технолошки часопис -{Popular Mechanics}-, истражили су и одбацили тврдње теоретичара завјере. Комисија о 11. септембру и већина грађевинске заједнице, објавили су да сматрају да су удари млазних авиона при великим брзинама у комбинацији са накнадним пожарима, а не контролисаним рушењем, довели до урушавања кула близнакиња, али неке теоријске групе које заговарају завјере, укључујући групу Архитекти и инжињери за истину о 11. септембру, не слажу се са аргументима Института и часописа -{Popular Mechanics}-.

Позадина

thumb|десно|Остаци Свјетског трговинског центра након напада.

Напади 11. септембра 2001. били су низ од четири координисана терористичка напада вахабистичке исламистичке терористичке групе Ал Каида на Сједињене Америчке Државе, који су се догодили у уторак 11. септембра 2001. године. Четири комерцијална авиона калифорнијског типа, који су полетјели са три различита аеродрома на first2=Sesilija|сјевероистоку САД, отело је током лета 19 терориста Ал Каиде, који су извели нападе у три групе по пет и једној групи од четири особе. Два авиона су ударила у Свјетски трговински центар, што је изазвало пожар и рушење Кула близнакиња, као и урушавање осталих зграда у комплексу трговинског центра; трећи авион — лет 77 Американ ерлајнса, пао је на западну страну Пентагона, главног штаба Министарства одбране САД, у округу Арлингтон, што је узроковало дјелимично урушавање зграде. Четврти авион — Лет 93 Јунајтед ерлајнса, срушио се у поље у близини Шанксвила у Пенсилванији, након што су се путници борили са отмичарима за контролу над авионом, а истражитељи су утврдили да је циљ била Бијела кућа или зграда Капитола. Утврђено је да је нападе починила Ал Каида, након чега су САД покренуле инвазију на Авганистан, а Осама бин Ладен, вођа Ал Каиде, преузео је одговорност за нападе 2004. године.

thumb|лево|Пентагон након напада.

Упозорења прије напада о различитим детаљима планираних напада Ал Каиде на Сједињене Државе, игнорисана су због недостатка комуникације између различитих органа за спровођење закона и обавјештајног особља. Због недостатка комуникације међу агенцијама, извјештај о 11. септембру цитирао је бирократску инерцију и законе који су донесени 1970-их да би се спријечиле злоупотребе које су изазвале скандале током те ере, прије свега аферу Вотергејт. Извјештај је окривио администрације и Била Клинтона и Џорџа В. Буша за „неуспјех маште“. Након напада, почеле су да се развијају теорије завјере, које одбацују извјештај Комисије 11. септембра (који укључује обавјештајне информације из раније истраге ФБИ и Заједничке истраге из 2002. године), као и студије о перформансама зграда које су одвојено спровели Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА) и Национални институт за стандарде и технологију. Истраживања су спровеле и бројне невладине организације, које су подржале извјештај Комисије, укључујући и истрагу са Универзитета Пурду. Извјештај су подржали разни часописи у САД, као што су -{Popular Mechanics}-, -{Scientific American}- и -{Time}-, као и бројни часописи широм свијета, међу којима су: -{The Times of India}-, Канадска радиодифузна корпорација (-{CBC}-), -{BBC}-, -{Le Monde}-, -{Deutsche Welle}-, Аустралијска радиодифузна корпорација (-{ABC}-) и -{The Chosun Ilbo}- из Јужне Кореје.

Историја

Од напада, разне теорије завјере су изнесене на веб сајтовима, у књигама и филмовима. Многе групе и појединци који заговарају теорије завјере о 11. септембру, идентификују се као дио Покрета за истину о 11. септембру. У року од шест сати након напада, у интернет соби за ћаскање појавила се објава која сугерише да је рушење кула изгледало као чин контролисаног рушења. „Ако за неколико дана ниједан званичник није поменуо ништа о контролисаном дијелу рушења, мислим да имамо ЗАИСТА озбиљан проблем“, написао је аутор објаве. Прве теорије које су се појавиле, фокусирале су се првенствено на различите перципиране аномалије у јавно доступним доказима, а заговорници су касније развили конкретније теорије о наводној завјери. Једна тврдња, која је широко распрострањена путем електронске поште и интернета, наводи да ниједан Јеврејин није убијен у нападу и да су због тога напади морали да буду дјело Мосада, а не исламских терориста.

thumb|десно|Тијери Мејсан, аутор радова о теоријама завјере.

Прве разрађене теорије појавиле су се у Европи. Недељу дана након напада, теорија „унутрашњег посла“ била је предмет тезе истраживача из француског Националног центра за научна истраживања, која је објављена у часопису -{Le Monde}-. Друге теорије су се појавиле из крајева широм свијета, у року од неколико недеља. Шест мјесеци након напада, књига Тијерија Мејсана о 11. септембру — -{L'Effroyable Imposture}-, нашла се на врху француске листе бестселера. Његово објављивање на енглеском језику, под називом 9/11: Велика лаж, добило је мало пажње, али остало је један од главних извора за „истинитост“. Године 2003. објављене су књиге ЦИА и 11. септембар бившег њемачког државног министра Андреаса фон Билова, као и Операција 9/11 њемачког новинара Герхарда Вишњевског. Обје књиге је издао Матијас Брекерс, који је у то вријеме био уредник њемачког часописа -{Die Tageszeitung}-.

Иако су те теорије биле популарне у Европи, амерички медији су их третирали или са збуњеношћу или забавом, а америчка влада их је одбацила као производ антиамериканизма. У обраћању у Уједињеним нацијама 10. новембра 2001. — предсједник Џорџ В. Буш, осудио је појаву „нечувених теорија завјере, које покушавају да пребаце кривицу са терориста, њих самих, са криваца“.

Теорије завјере о 11. септембру, почеле су углавном у политичкој љевици, али су се прошириле на оно што часопис -{New York}- описује као: „-{Terra incognita}-, гдје се љевица и десница сусрећу, спајајући контракултурно неповјерење шездесетих са варијантом не гази по мени“.

До 2004. године, теорије завјере о нападима почеле су да се шире у Сједињеним Државама. Једно од објашњења је да је пораст популарности више произашао из све већих критике рата у Ираку и новоизабраног предсједника Џорџа В. Буша, него из било каквог открића нових или убједљивијих доказа или побољшања техничког квалитета презентације теорије. Медијска компанија -{Knight Ridder}-, објавила је да су открића да оружје за масовно уништење не постоји у Ираку, закашњело објављивање предсједниковог дневног поднеска од 6. августа 2001. и извјештаји да је НОРАД лагао комисију о 11. септембру, можда подстакли теорије завјере.

Између 2004. и пете годишњице напада — 11. септембра 2006. године, главна покривеност теорија завјере је порасла. Влада САД је објавила званичну анализу Националног института за стандарде и технологију (НИСТ) и технолошког часописа -{Popular Mechanics}- о рушењу Свјетског трговинског центра, према којем су одбачене теорије завјере. Да би се позабавио растућим публицитетом теорија, Стејт департмент је 2006. прерадио веб страницу како би их разоткрио. Стратешки документ о националној безбједности из 2006. године објавио је да тероризам потиче из „поткултура завјере и дезинформација“ и да „терористи ефикасније регрутују становништво чије су информације о свијету контаминиране лажима и искварене теоријама завјере. Дисторзије одржавају у животу незадовољства и филтрирају чињенице које би довеле у питање популарне предрасуде и себичну пропаганду." Ал Каида је више пута преузимала одговорност за нападе, при чему је главни замјеник — Ајман ел Завахири, оптужио шиитски Иран и Хезболах да омаловажавају сунитске успјехе у повреди Америке намјерно ширећи гласине да је Израел извршио нападе.

thumb|Џорџ В. Буш, предсједник САД у вријеме напада.

Према мишљењу критичара, неке од теорија завјере о нападима 11. септембра не укључују стратегије представљања типичне за многе теорије завјере које успостављају јасну дихотомију између добра и зла, или кривог и невиног, већ умјесто тога призивају градације немара и саучесништва. Матијас Брекерс, почетни заговорник таквих теорија, одбацио је општеприхваћени извјештај о нападима као теорију завјере која настоји да „смањи сложеност, раздвоји оно што је збуњујуће“ и „објасни необјашњиво“.

Непосредно прије пете годишњице напада, мејнстрим новинске куће објавиле су низ чланака о порасту теорија завјере о 11. септембру, са чланком у часопису -{Time}-, гдје се наводи да то није маргинални феномен већ мејнстрим политичка реалност. Неколико анкета је укључивало питања о вјеровањима у вези са нападима 11. септембра. Године 2008. теорије завјере о 11. септембру биле су на врху листе „највећих теорија завјере“ коју је саставио часопис -{The Daily Telegraph}-, а листа је рангирана према праћењу и екстензији.

Године 2010. „Међународни центар за студије 11. септембра“, приватна организација за коју многи сматрају да је наклоњена теоријама завјере, успјешно је покренула тужбу због објављивања видео снимака напада и посљедица које је прикупио НИСТ. Према њемачком часопису — -{Frankfurter Allgemeine Zeitung}-, видео снимци који су објављени непосредно прије девете годишњице напада пружају „нову храну за теоретичаре завјере“. Многи од видео снимака приказују слике седмог Свјетског трговинског центра, небодера у близини Кула близнакиња, који се такође срушио 11. септембра 2001. године.

Чланови покрета Истина о 11. септембру — Стевен Џонс и Мајк Бергер, истакли су да смрт Осаме бин Ладена није промијенила њихова питања о нападима нити омогућила затварање теорије.

Према писцу Џеремију Сталу, откако је Буш напустио функцију, укупан број вјерника у теорије завјере о 11. септембру је опао, док је број људи који вјерују у најрадикалније теорије остао прилично стабилан.

Типови

Најистакнутије теорије завјере углавном су подијељене у три главна облика:

-{LIHOP}- („Нека се то догоди намјерно“) – указује да су кључни појединци унутар владе имали барем мало знања о нападима и намјерно их игнорисали или су активно ослабили одбрану Сједињених Држава како би осигурали да отети летови не буду пресретнути. Сличне оптужбе изнесене су и за Перл Харбор. -{MIHOP}- („Учинити/направити да се то деси намјерно“) – указује да су кључни појединци унутар владе планирали нападе и сарађивали са Ал Каидом или су јој намјештали у њиховом извођењу. Постоји низ мишљења о томе како је то могло да се постигне.