Стари момак () је јужнокорејски неоноар акциони трилер филм из 2003. године, режисера и ко-сценаристе Парк Чан-вука. Заснован на истоименој манги, филм прати причу о Ох Дае-суу (Чои Мин-сик), који је 15 година затворен у ћелији налик на хотелску собу, а да не зна ни идентитет отмичара, ни мотиве заробљеника. Када је коначно пуштен, Дае-су се још увек налази заробљен у мрежи завере и насиља. Његова сопствена потрага за осветом постаје повезана са романтиком када се заљубљује у атрактивну младу суши куварицу, Ми-до (Канг Хје-џунг).
Филм је освојио Гран при на Филмском фестивалу у Кану 2004. и високе похвале председника жирија, редитеља Квентина Тарантина. Филм је добио широко признање у Сједињеним Државама, а филмски критичар Роџер Иберт је изјавио да је Стари момак „моћан филм не због онога што приказује, већ због дубине људског срца које оголи”. Такође је добио похвале за своје акционе секвенце, посебно непрекидну секвенцу борбе у ходнику. Сматран је једним од најбољих неоноар филмова свих времена и уврштен је међу најбоље филмове 2000-их у неколико публикација. Снимљена су два римејка, један на хинди језику 2006, а други је био америчка верзија из 2013. године. Филм је други део Паркове Осветничке трилогије; претходни филм је Симпатије за господина Освету (2002), а следи га Госпођа Освета (2005).
Радња Увод, отмица и заточеништво Године 1988, бизнисмен по имену Ох Дае-су је ухапшен због пијанства, те пропушта четврти рођендан своје ћерке. Након што га његов пријатељ Џу-хван покупи из полицијске станице, Дае-су је киднапован и буди се у запечаћеној хотелској соби, где му храну достављају кроз врата за кућне љубимце. Гледајући ТВ, Дае-су сазнаје да му је жена убијена и да је он главни осумњичени, јер су му подметнули отмичари. Како године заточеништва пролазе, он халуцинира, постаје поремећен од самоће и на крају покушава самоубиство. Док је био без свести након што је покушао да пререже зглобове, он је реанимиран и превезан, спречен да умре како би се осигурало да настави да живи у агонији. Проводи време вежбајући бокс, планирајући освету и покушавајући да прокопа тунел да побегне.
Пуштање и тражење одговора Петнаест година касније, 2003, Дае-су је изненада пуштен на слободу након што је био под седативима и хипнотисан. Дае-су се буди и након што је тестирао своје борбене вештине на групи насилника, мистериозни просјак му даје новац и мобилни телефон. Дае-су улази у суши ресторан где упознаје Ми-до, младу куварицу. Прима подругљив телефонски позив од свог отмичара, сруши се, а Ми-до га доводи у свој стан.
Дае-су покушава да напусти стан, али саосећајна и заинтригирана Ми-до се суочава са њим. Ми-до објашњава Дае-суу да јој се свиђа. Они се помире и започињу љубавну везу. Након што се опорави, Дае-су покушава да пронађе своју ћерку, али након што је открио да је она усвојена након његовог нестанка, одустаје од покушаја да је контактира. Сада фокусиран на идентификацију својих отмичара, Дае-су лоцира кинески ресторан који је припремао његову затворску храну и проналази место где је био заробљен пратећи достављача. То је приватни затвор, где људи могу да плате да би други били затворени. Дае-су мучи управника, господина Парка, који открива да је Дае-су био затворен јер је „превише причао”. Затим га нападају стражари и избоду га, али успева да их победи.
Открива се да је Дае-суов отмичар богати бизнисмен по имену Ли Ву-џин. Ву-џин му даје ултиматум: ако Дае-су успе да открије мотив свог заточеништва у року од пет дана, Ву-џин ће се убити. У супротном ће убити Ми-до. У међувремену, Џу-хван покушава да контактира Дае-суа са важним информацијама, али га убије Ву-џин. Дае-су се на крају присећа да су он и Ву-џин ишли у исту средњу школу и да је био сведок како Ву-џин чини инцест са рођеном сестром. Рекао је Џу-хвану шта је видео, што је довело до тога да су његови другови из разреда сазнали за то. Гласине су се прошириле и Ву-џинова сестра се убила, што је навело ожалошћеног Ву-џина да тражи освету. Сада, Ву-џин одсече руку господину Парку, због чега се господин Парк и његова банда удружују са Дае-суом. Дае-су оставља Ми-до са господином Парком и креће да се суочи са Ву-џином.
Финале у пентхаусу и откривање љубичасте кутије У Ву-џиновом пентхаусу, он показује Дае-суу љубичасту кутију у којој се налази породични албум, у којем се налазе фотографије Дае-суа, његове супруге и ћерке од пре много година. Листајући албум, он гледа слике како је његова ћерка одрастала и, на крају, шокиран открива да му је Ми-до заправо ћерка. Ву-џин је све оркестрирао користећи хипнозу да одведе Дае-суа до ресторана, организујући да се њих двоје сретну и заљубе тако да ће Дае-су доживети исту бол инцеста као и он. Он открива да господин Парк и даље ради за њега и прети да ће рећи истину Ми-до. Дае-су се извињава што је започео гласине које су изазвале смрт Ву-џинове сестре и понижава се имитирајући пса и молећи га. Пошто Ву-џин није импресиониран, Дае-су себи исече језик као знак покајања. Ву-џин коначно прихвата Дае-суово извињење и говори господину Парку да сакрије истину од Ми-до. Затим испушта уређај за који је тврдио да је даљински управљач свог пејсмејкера и почиње да се удаљава. Дае-су активира уређај да га убије, само да би открио да је то заправо даљински за звучнике, који пуштају аудио снимак Ми-до и Дае-суа како имају секс. Док Дае-су пада у очају, Ву-џин улази у лифт, сећа се самоубиства своје сестре и пуца себи у главу.
Епилог Нешто касније, Дае-су проналази хипнотизерку која ће избрисати његово сазнање да је Ми-до његова ћерка како би могли да остану срећни заједно. Да би је убедио, понавља питање које је чуо од човека са крова, и хипнотизерка се слаже. После тога, Ми-до проналази Дае-суа како лежи у снегу, али нема знакова хипнотизерке. Ми-до му признаје љубав и њих двоје се грле. Дае-су се широко осмехује, а затим осмех полако замењује двосмисленијим погледом који може бити или срећан или тужан.
Улоге thumb|200px|Чои Мин-сик тумачио је главну улогу у филму. Чои Мин-сик као Ох Дае-су; у заточеништву је провео око 15 година. Чои Мин-сик је смршао и угојио се за своју улогу у зависности од распореда снимања, тренирао је шест недеља и већину својих каскадерских сцена одрадио је сам. Ох Тае-кјунг као млади Дае-су Ју Џи-тае као Ли Ву-џин: човек који стоји иза заточеништва Ох Дае-суа. Парк Чан-вук је за ову улогу желео Хан Сук-кјуа, који је раније играо ривала Чои Мин-сика у филмовима Шири и Број 3. Чои је тада предложио Ју Џи-таеа за улогу, упркос томе што је Парк сматрао да је премлад за ту улогу.Cine21 Interview about Park's revenge trilogy; 27 April 2007. Ју Јон-сеок као млади Ли Ву-џин Канг Хје-џунг као Ми-до: Дае-суова љубавница Џи Дае-хан као Но Џу-хван: Дае-суов пријатељ и власник интернет кафеа Ву Ил-хан као млади Но Џу-хван Ким Бјонг-ок као господин Хан: Ву-џинов телохранитељ Јун Џин-сео као Ли Су-ах: Ву-џинова сестра Ох Дал-су као Парк Чеол-вунг: управник приватног затвора
Продукција Сцени борбе у ходнику било је потребно седамнаест снимака у три дана да се усаврши и била је један континуиран снимак; није било никакве монтаже осим ножа који је забијен у леђа Ох Дае-суа, који је био компјутерски генерисана слика.
Сценарио је првобитно захтевао пуну мушку фронталну голотињу, али се Ју Џи-тае предомислио након што су сцене снимљене.
Друге компјутерски генерисане слике у филму укључују мрава који излази из Дае-суове руке (према DVD додатку цела рука је била рачунарски направљена) и мраве који пузе по њему након тога. Хоботница коју је Дае-су појео живу није компјутерски генерисана; четири су коришћене приликом снимања ове сцене. Глумац Чои Мин-сик, који је био будиста, изговорио је молитву за сваку од њих. Једење хоботнице које се копрца постоји као посластица у источној Азији, иако се обично убија и сече, а не једе цела и жива. Обично нервна активност у пипцима хоботнице чини да се комади и даље постхумно извијају на тањиру када се служе. На питање у DVD коментару да ли му је било жао Чоија, режисер Парк Чан-вук је изјавио да му је више било жао хоботнице.
Снежни пејзаж последње сцене снимљен је на Новом Зеланду. Крај је намерно двосмислен, а публици остаје неколико питања: конкретно, колико је времена прошло, ако се Дае-суов састанак са хипнотизером заиста десио, да ли је успешно изгубио сазнање о Ми-доином идентитету, и да ли ће наставити везу са Ми-до. У интервјуу са Парком (укљученом уз европско издање филма), он каже да је двосмислени завршетак био намеран и да је имао за циљ да изазове дискусију; потпуно је на сваком појединачном гледаоцу да тумачи оно што није приказано.
Музика
Скоро сви музички записи које су компоновали Шим Хјеон-џонг, Ли Џи-су и Чои Сонг-хјун су насловљени према филмовима, од којих су многи из жанра филм ноар.
Пријем Зарада У Јужној Кореји, филм је одгледало 3.260.000 људи и заузео је пето место међу филмом са највећом зарадом 2003. године.
Укупно је зарадио 14.980.005 долара широм света.
Критике Филм је добио углавном позитивне критике од критичара. На сајту Rotten Tomatoes има рејтинг одобравања од 81% на основу 151 рецензије са просечном оценом 7,40/10. Консензус сајта гласи: „Насилан и дефинитивно непрепоручљив за гадљиве, висцерални Стари момак Парка Чан-вука је чудна, моћна прича о освети.” Metacritic даје филму просечну оцену 77 од 100, на основу 32 критике.
Роџер Иберт из новина Chicago Sun-Times дао је филму четири од четири звездице. Иберт је приметио: „Толико смо навикли на 'трилере' који постоје само као машине за стварање диверзије да је шок пронаћи филм у коме радња, колико год била насилна, даје изјаву и има сврху.” Џејмс Берардинели из ReelViews-а дао је филму три од четири звездице, рекавши да „није за свакога, али нуди дашак свежег ваздуха свима који дахћу на испарењима превише традиционалних холивудских трилера”.Review by James Berardinelli , ReelViews.
Стефани Захарек са сајта -{Salon.com}- похвалила је филм, назвавши га „мучним, лепим и очајнички живим” и „блиставим делом уметности поп културе”. Питер Бредшо му је дао 5/5 звездица, коментаришући да је ово први пут да се заправо може поистоветити са малом живом хоботницом. Бредшо сажима своју рецензију говорећи о филму као о „остварењу који држи ивицу хладног челика уз грло”. Дејвид Дилан Томас истиче да уместо да једноставно покушава да нас „размути”, филм је „много више заинтересован да се поиграва конвенцијама фантазије о освети и да нас води на веома забавну вожњу до места ког, концептуално, ми можда нећемо желети да одемо.” Шон Ексмејкер из Seattle Post-Intelligencer-а дао је филму оцену „Б−”, назвавши га „крвавим и бруталним филмом о освети уроњеним у лудило и режиран са оперским интензитетом”, али је сматрао да су питања која поставља филм „изгубљена у ударном нападу бруталности створеном с љубављу.”
MovieGazette наводи да филм поседује 10 карактеристика које сваки филм треба да има и резимира своју рецензију са: „Заборавите Панишера и Човека у ватри – ова очаравајућа осветничка трагикомедија показује колико далекосежни пипци луде освете могу бити.” Такође коментарише да „треба да се одгледа да би се веровало”. Џејми Расел из филмске ревије BBC-ја назива га „садистичким ремек-делом које потврђује тренутни статус Кореје као продуцента неких од најузбудљивијих светских остварења”. Године 2019. у новинама The Hankyoreh, Ким Хјонг-сок је изјавио да је филм „дух времена живахних корејских филмова раних 2000-их” и „тачка кључања која је довела историју корејског филма у ново стање”. Манола Даргис из The New York Times-а дала је млаку рецензију, рекавши да „овде нема много тога да се размишља, осим кореографског хаоса”. Џ. Р. Џоунс из Chicago Reader-а такође није био импресиониран, рекавши да „овде има много мање него што се на први поглед чини”.Review by J.R. Jones , Chicago Reader.