Неједнакост менталног здравља се односи на разлике у квалитету, приступу и здравственој заштити коју различите заједнице и популације добијају за услуге менталног здравља. Глобално, Светска здравствена организација процењује да је 350 милиона људи погођено депресивним поремећајима. Ментално здравље се може дефинисати као добробит појединца и/или одсуство клинички дефинисане менталне болести. Неједнакости које се могу појавити у заштити менталног здравља могу укључивати статус менталног здравља, приступ и квалитет неге, као и исходе менталног здравља, који се могу разликовати међу популацијама различите расе, етничке припадности, сексуалне оријентације, пола, пола, социо-економског статуса, нивоа образовања и географска локација. Друштвене детерминанте здравља које могу утицати на подложност појединца развоју менталних поремећаја и болести укључују, али нису ограничене на, економски статус, ниво образовања, демографију, географску локацију и генетику.
Диспаритети у приступу и квалитету заштите менталног здравља Постоји растућа незадовољена потреба за услугама менталног здравља и једнакост у квалитету ових услуга. Иако се ове услуге често оглашавају као систем подршке и неговатељ за све и свакога којима је потребан третман или подршка, често ће одређени аспекти живота појединца, као што су раса, етничка припадност и сексуална оријентација, одредити приступ и квалитет нези која они су дати.
Због растућег нивоа социоекономске неједнакости међу расама, мање је вероватно да ће Афроамериканци имати приступ заштити менталног здравља и већа је вероватноћа да ће имати мање квалитетну негу када је пронађу. Афроамериканци и Хиспаноамериканци су вероватније неосигурани или имају Медицаид, што ограничава количину и врсту приступа којима имају амбулантне изворе за ментално здравље. У једној студији, од свих оних који су примили негу менталног здравља, мањинске популације су пријавиле већи степен незадовољених потреба и незадовољства услугама које су им пружене (12,5% белаца, 25,4% Афроамериканаца и 22,6% Хиспаноамериканаца пријавило је лошу негу ).
Поред тога, менталне болести се често недовољно дијагностикују међу различитим мањинским групама из различитих разлога. На пример, код Афроамериканаца се често превише дијагностикује шизофренија, док су поремећаји расположења, депресија и анксиозност недовољно дијагностиковани. Ово служи као пример како су мањинске групе у Сједињеним Државама, као што су Афроамериканци, изложене ризику да им се дијагностикује на основу стереотипа и да се не процене на одговарајући начин или не лече због других менталних здравствених стања за која могу или не морају бити у опасности.
ЛГБТ+ популација, иако је и даље отворена за исте диспаритете као и расне мањинске групе, често се суочава са проблемом ускраћивања лечења менталног здравља због пола који идентификује или њихове сексуалне оријентације. У студији коју су спровели Национални центар за трансродну равноправност и Национална радна група за геј и лезбијке, 19% ЛГБТ+ узорка је изјавило да им је ускраћена здравствена заштита која им је потребна. Поред тога, 28% узорка је пријавило да су били малтретирани или чак физички нападнути током здравствене посете. Док су ускраћивање лечења и узнемиравање током лечења велики узроци диспаритета у квалитету заштите менталног здравља, недостатак знања је такође забрињавајући међу ЛГБТ+ популацијом. Будући да је то област студија која се тек развија, постоји врло мало знања или спроведених истраживања која се посебно односе на ЛГБТ+ здравље и здравствену заштиту. Због тога, око 50% ЛГБТ+ популације наводи да треба да подучава здравствене раднике о аспектима свог здравља и лечења.
Социоекономски статусни диспаритети Недостатак социоекономских ресурса може довести до развоја трауматских искустава која прерастају у поремећаје менталног здравља. На пример, недостатак запослења или ограничен приступ ресурсима може утицати на ток развоја неких од најчешћих поремећаја менталног здравља, као што су депресија, анксиозност, биполарни поремећај и психолошки стрес. Живот са поремећајем менталног здравља такође може допринети диспаритетима у примању здравствене заштите. Живот са поремећајем менталног здравља може утицати на економски статус појединца, што може додатно утицати на квалитет њиховог менталног здравља, као и на очекивани животни век.
Још један социоекономски фактор који може довести до препрека и неједнакости у приступу услугама менталног здравља су финансијска ограничења. Дошло је до повећања трошкова за неосигуране особе у приступу услугама менталног здравља у поређењу са појединцима који имају приватно или јавно осигурање.
Диспаритети у образовању Образовни диспаритети се могу дефинисати као неправедне или неправедне разлике у образовним исходима које могу бити резултат различитог третмана одређених мањинских група у школама, различитих социоекономских статуса и различитих образовних потреба. Ови диспаритети у образовању могу на крају довести до проблема менталног здравља. Када се то догоди, мање привилеговане групе се упетљају у каскадне ефекте неједнакости.
Диспаритети у образовању, који доприносе социоекономском статусу, имигрантском статусу и етничком/расном статусу могу бити још један фактор који доприноси неједнакости менталног здравља. Социоекономски статус игра велику улогу у разлици у приступу образовним ресурсима. Школски окрузи су географски подељени. Пошто тренутно финансирање јавних школа долази од локалних пореза на имовину, постоји више подстицаја за појединце са високим статусом да сузе границе да не укључују породице са нижим приходима из својих школских округа. Пошто сваки школски округ тада обухвата само једну социоекономску групу, то утиче на програме и квалитет. Овде почињемо да видимо драматичне разлике између школских округа. Док неке школе нуде невероватна одељења за вођење, напредне часове и феноменалне објекте, друге области се боре да пронађу квалификоване и мотивисане наставнике да предају основну наставу. Иако је јавно образовање нешто што би требало да буде право за све, социоекономски статус појединца може у великој мери утицати на квалитет тог образовања.
Имиграциони статус појединца такође утиче на квалитет стеченог образовања. Иако постоје неке групе имиграната које добро пролазе након имигрирања у Сједињене Државе, многе немају исти ниво успеха. Постоје многе препреке које спречавају академски успех деце имиграната. Ове препреке укључују, али се не ограничавају на чињеницу да већина родитеља деце имиграната не разуме образовни систем Сједињених Држава, неадекватне програме енглеског као другог језика и сегрегацију. Такође постоје разлике у исходима међу генерацијама имиграната, при чему имигранти прве генерације имају бољи учинак од наредних генерација. Ово се назива имигрантски парадокс . Ова питања заједно са психолошким ефектима акултурације (нпр. прилагођавање потпуно новој земљи, језику и култури) појачавају образовну неједнакост.
Диспаритети у образовању су недостатак ресурса који су укључени, али ограничени. Ови диспаритети обично су усмерени на социјално искључене заједнице са ниским приходима. Статистички подаци се користе када се мере оцене, ГПА, резултати тестова и стопа напуштања како би се утврдио успех ученика. Стварањем система у којем особа никада не би успела може се продужити неједнакост, посебно оних који пате од менталног здравља.
Просторни диспаритети (географска локација) Просторни диспаритети укључују, али нису ограничени на, где неко живи, проводи већину свог времена, где добија већину својих ресурса и где добија образовање. На пример, мањинске расе које живе у насељима са већим сиромаштвом имају већи ризик од додатног стреса и поремећаја менталног здравља. Ипак, показало се да ова популација доживљава више потешкоћа у приступу услугама менталног здравља. Узимајући у обзир овај циклус потребе за бригом, али немогућност добијања неге, неједнакост због просторне локације ће вероватно остати и наставити да ограничава приступ заштити менталног здравља без додатне интервенције за повећање приступа услугама менталног здравља.
Многе мањине, укључујући Афроамериканце, Хиспаноамериканце и азијске Американце, насељавају ова насеља испуњена сиромаштвом због фактора који им нису наклоњени у одређеним аспектима друштва. Овим насељима недостају ресурси као што су ординације са психијатрима или здравствене клинике са добрим лекарима који су обучени да помогну онима којима је потребна заштита менталног здравља. Такође би било корисно направити посебне услуге само за оне у насељима високог сиромаштва којима недостају ресурси како бисмо могли охрабрити оне којима је потребна помоћ коју заслужују. Прилагођавањем у складу са овим околностима, просторни диспаритети се могу смањити и омогућити онима којима је помоћ потребна да је добију.
Етнички и расни диспаритети и предиктори Постоји неједнакост у приступу менталном здрављу за различите расе и етничке припадности. Студије су показале да мањине са ниским примањима имају мањи приступ заштити менталног здравља од белаца са ниским примањима који нису латино Американци. Поред недостатка приступа, већа је вероватноћа да ће мањине у Сједињеним Државама добити лошији квалитет неге и лечења менталног здравља у поређењу са појединцима који нису белци из Латинске Америке, што је довело до тога да многе мањине одлажу или не успевају у лечењу. Студије су показале да Афроамериканци имају мањи приступ услугама менталног здравља и нези менталног здравља у поређењу са белим Американцима који нису латино Американци. Многе мањине имају потешкоћа у проналажењу неге за услуге менталног здравља.