Силом дадиља (), такође познат под насловом Невоље са бебом, америчка је комедија из 1938. године коју је режирао Хауард Хокс, са Кетрин Хепберн и Керијом Грантом у главним улогама. Филм представља причу о палеонтологу (Грант) који долази у бројне проблеме, повезане са расејаном наследницом породичног богатства (Хепберн) и леопарда по имену Беба. Сценарио су адаптирали Дадли Николс и Хагар Вајлд на основу Вајлдине кратке приче која се првобитно појавила у часопису Collier's Weekly 10. априла 1937. године.
Сценарио је написан имајући у виду да улогу тумачи Хепберн, и прилагођен је глумичиној личности. Снимање је почело септембра 1937. и завршено је у јануару 1938, према планираном распореду и у складу са буџетом. Снимање је често одлагано због неконтролисаног смеха током сцена од стране главних глумаца. Хепберн се мучила са својим комичним наступом, а ментор јој је био још један члан глумачке екипе, ветеран водвиља Волтер Кетлет. Током снимања коришћен је питоми леопард; његов тренер је стајао ван екрана са бичем за све његове сцене.
Силом дадиља је био комерцијално неуспешан филм, иако је на крају остварио мали профит по поновном приказивању почетком 1940-их. Убрзо након премијере филма, Хепберн је била једна од глумаца коју су независни власници америчких биоскопа означили као „отров на благајни“. Њена каријера се није опоравила све до Филаделфијске приче две године касније.
Рецепција и репутација филма је постала позитивнија током 1950-их када је филм приказан на телевизији. Од тада, филм је стекао признање и критичара и публике због духовитих сцена и заплета, апсурдних ситуација и неспоразума, савршеног осећаја за комичан тајминг, живахног глумачког ансамбла, серије лудих и глупих незгода, катастрофа, изненађења и ситуација из домена романтичне комедије.
Године 1990. Силом дадиља изабран је за чување у Националном филмском регистру Конгресне библиотеке као „културолошки, историјски или естетски значајан филм“, и остварење се нашло на бројним листама најбољих филмова. Заузима 88. место на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена Америчког филмског института.
Радња
Дејвид Хаксли (Кери Грант) је палеонтолог благог карактера и манира. У протекле четири године покушавао је да састави скелет бронтосауруса, али му недостаје једна кост, „међуребарна кључна кост“. Његовом стресу доприноси предстојећи брак са тврдоглавом Алис Сволоу (Вирџинија Вокер) и потреби да импресионира Елизабет Рендом (Меј Робсон), која размишља о донацији од милион долара његовом музеју.
Дан пре свог венчања, Дејвид случајно упознаје Сузан Венс (Кетрин Хепберн) на голф терену. Она је слободоумна, помало расејана млада дама, неспутана логиком. Ове особине су убрзо увукле Дејвида у неколико фрустрирајућих инцидената.
Сузанин брат Марк јој је послао питомог леопарда по имену Беба (Ниса) из Бразила. Његовој питомости помаже слушање песме „I Can't Give You Anything but Love, Baby“. Сузан мисли да је Дејвид зоолог и манипулише њиме да је прати у одвођењу Бебе на њену фарму у Конектикату. Компликације настају када се Сузан заљуби у њега, а она покушава да га задржи у својој кући што је дуже могуће, чак скривајући његову одећу, како би спречила његово предстојеће бенчање.
Дејвидова дуго чекана интеркостална кључна кост је испоручена, али је Џорџ (Скипи), пас Сузанине тетке, узима и негде закопава. Када стигне Сузанина тетка, она открива Дејвида у неглижеу. На Дејвидово запрепаштење, испоставило се да је она потенцијални донатор музеју. Друга порука од Марка јасно показује да је леопард за Елизабет, јер га је она одувек желела. Беба и Џорџ беже. Зоолошки врт је позван да помогне у хватању Бебе. Сузан и Дејвид се утркују да пронађу Бебу пре зоолошког врта и, заменивши опасног леопарда (кога такође глуми Ниса) из оближњег циркуса за Бебу, пуштају га из кавеза. мини|Дејвид и Сузан у затвору Дејвида и Сузан затвара збуњени градски полицајац, полицајац Слокум (Волтер Кетлет), јер су се чудно понашали у кући др Фрица Лемана (Фриц Фелд), где су сатерали циркуског леопарда у ћошак, мислећи да је Беба. Када Слокум не верује у њихову причу, Сузан му каже да су чланови „банде леопарда“; она себе назива „Swingin' Door Susie“, а Дејвида „Jerry the Nipper“. На крају се појављује адвокат Александар Пибоди (Џорџ Ирвинг) да би потврдио свачији идентитет. Сузан, која је побегла кроз прозор током полицијског испитивања, несвесно одвлачи веома изнервираног циркуског леопарда у затвор. Дејвид је спасава, користећи столицу да отера велику мачку у ћелију.
Нешто касније, Сузан проналази Дејвида, којег је Алис одбацила, на високој платформи како ради на бронтосаурусу у музеју. Након што му је показала несталу кост коју је пронашла пратећи Џорџа три дана, Сузан се, упркос његовим упозорењима, пење уз високе мердевине поред диносауруса како би му била ближе. Она каже Дејвиду да јој је тетка дала милион долара и да жели да их поклони музеју, али Дејвида више занима да јој каже да је дан проведен са њом био најбољи дан у његовом животу. Изјављују једно другом љубав, а Сузан, растресена тренутком, несвесно њише мердевинама с једне на другу страну. Док разговарају, а мердевине се сваким замахом све више љуљају, Сузан и Дејвид коначно примећују да је Сузан у опасности. Уплашена, пење се на костур, узрокујући да шкрипи, а затим се сруши. Дејвид је ухвати за руку када је пала, подиже је на платформу и жали на губитку година рада на скелету бронтосауруса док га она наговара да јој опрости. Помиривши се са својом хаотичном будућношћу, Дејвид грли и љуби Сузан.
Глумачка подела
Кетрин Хепберн као Сузан Венс Кери Грeнт као др Дејвид Хаксли (познат и као господин Боун) Меј Робсон као Елизабет Чарлтон Рандом, Сузанина тетка Чарлс Раглес као мајор Хорас Еплгејт, ловац на крупну дивљач Волтер Кетлет као полицајац Слокум Бери Фицџералд као Алојзијус Гогарти, баштован госпође Рендом Фриц Фелд као др Фриц Леман, имућни психијатар Вирџиниа Вокер као Алис Свалоу, Дејвидова вереница Џорџ Ирвинг као Александер Пибоди, адвокат госпође Рендом Леона Робертс као Хана Гогарти, Алојзијусова жена и слуга госпође Рендом Тала Бирелл као госпођа Леман, др Лехманова супруга Џон Кели као Елмер, помоћник полицајца Слокума
Животиње Скипи као Џорџ, пас госпође Рандом Ниса као Беба и циркуски леопард
Продукција Развој и писање веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a6/Hawks portrait crop.png|мини| Редитељ Хауард Хокс почео је да ради на филму након што су планови за адаптацију Ганга Дин одложени. У марту 1937. Хауард Хокс је потписао уговор са RKO за адаптацију песме Ганга Дин Радјарда Киплинга, која је била у претпродукцији од претходне јесени. Када RKO није могао да ангажује Кларка Гејбла, Спенсера Трејсија и Франшота Тона од Метро-Голдвин-Мајер-а за филм и адаптација Ганга Дин је одложена, Хокс је почео да тражи нови пројекат. Априла 1937. прочитао је кратку причу Хагар Вајлд у часопису Collier's под називом „Bringing Up Baby” и одмах је желео да сними филм на основу приче, сетивши се да га је насмејала. RKO је купио права за адаптацију у јуну за 1.004 долара, а Хокс је накратко радио са Вајлдовом на третману филма. Вајлдина кратка прича се битно разликовала од филмске: Дејвид и Сузан су верени, он није научник и нема диносауруса, међуребарне кључне кости или музеја. Међутим, Сузан добија кућног љубимца пантера од свог брата Марка да га поклони њиховој тетки Елизабет; Дејвид и Сузан морају да ухвате пантера у дивљини Конектиката уз помоћ Бебине омиљене песме I Can't Give You Anything but Love, Baby.
Хокс је тада ангажовао сценаристе Дадлија Николса, најпознатијег по раду са редитељем Џоном Фордом, за рад на сценарију. Вајлдова је развијала ликове и комичне елементе сценарија, док је Николс радио на причи и структури. Хокс је радио са два писца током лета 1937. и они су смислили сценарио од 202 странице. Вајлдова и Николс су заједно написали неколико нацрта, започевши романтичну везу и причу филма Фреда Астера и Џинџер Роџерс Безбрижно неколико месеци касније. Сценарио филма Силом дадиља претрпео је неколико измена, а у једном тренутку дошло је до сложене борбе питама, инспирисане филмовима Мака Сенета. Мајор Еплгејт је имао помоћника и дегустатора хране по имену Али (којег је требало да игра Миша Ауер), али је овај лик замењен Алојзијусом Гогартијем. Коначни нацрт сценарија имао је неколико сцена у средини филма у којима Дејвид и Сузан изјављују љубав једно другом које је Хокс исекао током продукције.
Николс је добио инструкције да напише филм за Кетрин Хепберн, са којом је радио на филму Марија од Шкотске (1936) Џона Форда. Барбара Лиминг је тврдила да је Форд имао аферу са Хепберн и тврди да су многе карактеристике Сузан и Дејвида засноване на Хепберн и Форду. Николс је био у контакту са Фордом током писања сценарија, а филм је укључивао чланове John Ford Stock Company као што су Ворд Бонд, Бери Фицџералд, Д’Арси Кориган и придружени продуцент Клиф Рид. Џон Форд је био Хоксов пријатељ и посетио је сет. Округле наочаре које Грант носи у филму подсећају на оне Харолда Лојда и Форда.
Снимање је требало да почне 1. септембра 1937. и да се заврши 31. октобра, али је одложено из неколико разлога. Продукција је морала да сачека до средине септембра да истекну права за песму „I Can't Give You Anything but Love, Baby” за 1.000 долара. У августу, Хокс је ангажовао писце гегова Роберта Макгауана и Гертруду Персел за некредитоване преправке сценарија, а Макгауен је додао сцену инспирисану стрипом Професор Динглхуфер и његов пас у којој пас закопава ретку кост диносауруса. RKO је платио King Features Syndicate 1.000 долара да искористи идеју за филм.
Нескриптовани део филма Расправљало се да ли је Силом дадиља прво измишљено дело (осим порнографије) које користи реч геј у хомосексуалном контексту. У једној сцени, лик Керија Грента носи женски неглиже украшен марабуом; на питање зашто, он огорчено одговара „Зато што сам одједном постао геј!” (скочи у ваздух на реч геј). Како термин геј није био познат широј јавности све до немира у Стоунволу 1969, поставља се питање да ли је Грант ту реч употребио у њеном изворном значењу (што значи „срећан“) или је у питању намерна аналогија на хомосексуалност.
Реплика у филму била је Грентов ад-либ, а није је било у сценарију. Према Виту Русоу у The Celluloid Closet (1981, ревидирано 1987), у сценарију је првобитно Грентов лик рекао „Ја.. . Претпостављам да мислите да је чудно, ја ово носим. Схватам да изгледа чудно... Ја обично не... Мислим, ја не поседујем један од ових“. Русо сугерише да то указује да су људи у Холивуду (барем у Грантовим круговима) били упознати са жаргонским конотацијама речи; међутим, ни Грант ни било ко укључен у филм то није предложио.
У филму Моја слабост из 1933. године раније се користила реч „геј” као отворен опис хомосексуалности; један од двојице мушкараца који жуде за истом женом изненада предлаже решење њиховог заједничког проблема: „Хајде да будемо геј!” Међутим, цензори Комитета за односе са студијама одлучили су да је реплика превише ризична и да се мора пригушити.Vieira, Mark A., Sin in Soft Focus: Pre-Code Hollywood, Abrams, 1999, pg. 133 Филм His Side of Heaven (1934) укључивао је сцену у којој избирљиви декоратер ентеријера покушава да прода цветни узорак од тканине купцу, који свесно одговара: „Чини ми се превише геј“.Vieira, Mark A., Sin in Soft Focus: Pre-Code Hollywood, Abrams, 1999, pg. 168
Кастинг веза=//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0b/Bringing up baby film still.jpg/220px-Bringing up baby film still.jpg|алт=Katharine Hepburn and Cary Grant (in round glasses), looking off-screen|мини| Хепберн и Грант у њиховој другој од четири сарадње на филму