Рат против ислама је термин и теорија завере која се користи да опише заједнички напор да се нанесе штета, ослаби или уништи друштвени систем ислама, користећи војна, економска, социјална и културна средства, или средства за инвазију и мешање у исламске земље под изговором рата против тероризма, или коришћење медија за стварање негативног стереотипа о исламу. Сматра се да су извршиоци наводног рата немуслимани, посебно западни свет и „лажни муслимани“, наводно у дослуху са политичким актерима у западном свету. Док савремени наратив „рата против ислама“ углавном покрива општа питања друштвених трансформација у модернизацији и секуларизацији, као и општа питања међународне политике моћи међу модерним државама, крсташки ратови се често наводе у наративу као полазна тачка рата против ислама.
Фразу или сличне фразе користили су исламисти као што су Саииид Кутб, Ајатолах Хомеини, Анвар ал-Авлаки, Осама бин Ладен, чеченски милитант Дока Умаров, свештеник Ањем Чудари, и починилац покоља у Форт Худу Нидал Хасан. Такође су га користили у пропаганди Ал Каида и Исламска држава Ирака и Леванта. Политички неологизам на енглеском језику „Рат против ислама“ скован је у исламистичком дискурсу 1990-их и популаризован као теорија завере тек после 2001.
Произраелски писац Џонатан Шанцер тврди да се историјска равнодушност муслимана према Западу претворила у „узбуњену несклоност“ са почетком западне војне супериорности у 17. веку. Међутим, са завршетком ере западног колонијализма, бес према немуслиманима и владама земаља са већинским муслиманским становништвом не потиче од наводне немуслиманске агресије и непријатељства, већ наводно због фрустрације због немилосрдног задирања углавном западне културе, технологије, економије, и од чежње за „повратком у славне дане када је ислам владао без премца“.
Употреба појма и концепта Најутицајнији исламисти који су навели широку злонамерну заверу против друштвеног система ислама су:
Саијд Кутб Из позадине организације и идеологије Муслиманског братства, Сајид Кутб, вероватно најутицајнији исламистички писац, често описиван као „човека чије ће идеје обликовати Ал Каиду“,PBS program America at the crossroads "Qutb, founder of the Muslim Brotherhood, visits America in 1948" такође је проповедао да Запад није само у сукобу са исламом већ сплеткари против њега. У својој књизи Milestones, први пут објављеној 1964, написао је:Западни начини мишљења … [има] непријатељски однос према свим религијама, а посебно према исламу. Ово непријатељство према исламу је посебно изражено и много пута је резултат добро осмишљене шеме чији је циљ прво да се пољуљају темељи исламских веровања, а затим постепено руши структура муслиманског друштва.Qutb, Milestones, (1981) p.116Оливије Рој је описао Кутбов став као „радикални презир и мржњу“ према Западу,. и жали се да склоност муслимана попут Кутба да криве за проблеме спољне завере „тренутно паралише муслиманску политичку мисао. Јер рећи да је сваки неуспех ђавоље дело је исто што и тражити од Бога, или од самог ђавола (што би ових дана рекли Американци), да реши нечије проблеме.“Roy, Olivier, The Failure of Political Islam, translated by Carol Volk, Harvard University Press, 1994, p.19-20
Међу раним књигама које следе Кутбово становиште је Qadat al-gharb yaquluman: dammiru al-Islam, ubidu ahlahu (Западни лидери говоре: уништити ислам, уништити све његове људе) коју је написао Џелал `Алам и објавио 1977.Cook, Understanding Jihad, (2005), p.137
Ајатолах Хомеини Ајатолах Рухолах Хомеини, шиитски исламистички вођа Иранске револуције 1979. и оснивач Исламске Републике Иран, проповедао је да западни империјалисти или неоимперијалисти покушавају да натерају муслимане да пате, да „пљачкају“ њихове ресурсе и друго богатство, и да прво морају да поткопају ислам. јер је ислам стао на пут овој крађи и омаловажавању. Хомеини тврди да неке од наводних западних завера нису новијег датума, већ стотинама година.Some speculate that the figure of 300 years may come from the date of farthest advance of Muslim armies. On September 11, 1683, the king of Poland began the Battle of Vienna, where the army of the Ottoman Empire under Grand Vizier Merzifonlu Kara Mustafa Pasha was defeated. In the next two centuries the Ottoman Empire was militarily rolled back and economically overshadowed and by Western Christian military power and technology. see: Wright, Lawrence, Looming Tower, (2006), p.171[Европљани] су и сами познавали моћ ислама јер је некада владао делом Европе, и знају да се прави ислам противи њиховим активностима. (...) Стога су од самог почетка настојали да уклоне ову препреку са свог пута омаловажавањем ислама (...). Прибегли су злонамерној пропаганди (...). Агенти империјализма су заузети у сваком кутку исламског света одвлачећи нашу омладину од нас својом злом пропагандом. Уништавају ислам! Агенти – и странци које су империјалисти послали и домаће становништво који су код њих запошљавали – раширили су се у свако село и регион Ирана и одводе нашу децу и младе на криви пут.
Осама бин Ладен Из салафистичке перспективе, Осама бин Ладен у готово свим својим писаним или снимљеним порукама наглашава наводни рат и позива муслимане да се против њега дигну оружјем. У својој фетви из 1998. у којој је прогласио да је убијање Американаца и њихових савезника — цивила и војске — индивидуална дужност сваког муслимана који то може учинити у било којој земљи у којој је то могуће“, Бин Ладен је навео три разлога за фетва: присуство америчких трупа у Саудијској Арабији, повећање смртности новорођенчади у Ираку након тамошњих санкција које подржавају САД и америчка помоћ Израелу.
Оптужбе у вези са наводним ратом против ислама
Исламска традиција и историја Према научнику Дејвиду Б. Куку, професору веронауке на Универзитету Рајс, оно што неки верују да је библијски доказ за постојање наводног „рата против ислама“ налази се у популарном хадису, који наводно прориче да је рат против ислама је Традиција Тхавбана.
Кук тврди да је идеја о рату Запада против друштвеног система ислама веровање „у срцу радикалног муслимана и посебно глобалистичког радикалног муслимана; фактор „који повезује глобалистичке радикалне муслимане заједно“.Cook Understanding Jihad, 2005, p.136
Западне присталице веровања у укорењену западну мржњу/непријатељство према исламу укључују историчара Роџера Сејверија и писца из Бостона Џејмса Керола. Према Саворију, хришћански свет се осећао угроженим исламом и његовим походом на Европу (муслимански Омајадски калифат напредовао је у Европу чак до северне Француске пре него што је поражен у бици код Тура 732; муслиманско Отоманско царство је два пута покушало да освоји Беч, полажући опсаде града 1485. и 1683. године), и тако је постао непријатељски према њему.Savory, R.M., Christendom vs Islam: interaction & co-existence, Introduction to Islamic Civilisation, p.127Savory, R.M., Christendom vs Islam: interaction & co-existence, Introduction to Islamic Civilisation, p.128
Наводно наслеђе крсташких ратова Исламисти који користе овај термин често указују на крсташке ратове и европску колонизацију, верујући да је то пример покушаја да се уништи муслимански начин живота. Сајид Кутб, на пример, не само да је веровао да Запад има „добро осмишљену шему чији је циљ прво да уздрма темеље исламских веровања“, већ је тврдио да средњовековни хришћански крсташки ратови нису били „облик империјализма, „већ је западни империјализам био нови облик крсташких ратова.Qutb, Milestones, p.159-160 Савори каже:Није изненађујуће, стога, пронаћи велику сличност између средњовековног гледишта да је било безбедно говорити лоше о Мухамеду јер је његова злобност превазилазила све што се лоше могло рећи о њему, и тона мисионарских трактата из деветнаестог века који су подстицали муслимане у Индији да напусте криву религију којој су били поучени. Било је чак и одјека старог крсташког духа. Када су Французи окупирали Алжир 1830. године, изјавили су да имају на уму „највећу корист за хришћански свет“. Слично, Цанингово решење 'проблема' Отоманског царства било је да га уведе у модерну Европу под хришћанским старањем. Када су Французи напали Тунис 1881. године, сматрали су своју акцију светом дужношћу „коју супериорна цивилизација дугује мање напредном становништву“.Savory, R.M., Christendom vs Islam: interaction & co-existence, Introduction to Islamic Civilisation, p.134 мини| Амерички и британски војници у провинцији Хелманд. Џорџ В. Буш је инвазију на Авганистан назвао крсташким ратом Председник Џорџ В. Буш је 16. септембра 2001. рат у Авганистану назвао крсташким ратом: „Овај крсташки рат, овај рат против тероризма ће потрајати. А амерички народ мора бити стрпљив. Бићу стрпљив“.
Насупрот томе, историчар Бернард Луис истиче да су крсташи имали јаче мотиве да воде крсташки рат, без мотива оцрњивања ислама. Земље које су покушали да поврате биле су земље на којима је хришћанство основано, укључујући „свету земљу у којој је Христос живео, учио и умро“, и где је „знатан део становништва... можда чак и већина, још увек био хришћанин“, пошто „није прошло више од четири века откако су арапски муслимански освајачи отели ове земље од хришћанског света“. Уместо да крсташки ратови оставе психолошки ожиљак који се преноси кроз векове међу муслиманима, Арапи тог времена нису називали крсташе крсташима или хришћанима, већ Францима или неверницима, а „са малим изузецима“, муслимански историчари тог времена показивао „мало занимања откуда или зашто су Франки дошли и извештавао о њиховом доласку и одласку са подједнаком недостатком радозналости”.
Савремени догађаји Наводни починиоци „Рата против ислама“ укључују западне силе (посебно Сједињене Државе), режиме прозападних муслиманских држава (нпр. Јордан, Египат, Саудијска Арабија, Кувајт, Катар, УАЕ, Бахреин, Оман, Пакистан) и не-западне, немуслиманске државе као што су Израел (израелско-палестински сукоб), Мјанмар (геноцид Рохиња), Русија (чеченско-руски сукоб),Here Osama bin Laden says: "This is why they established institutions and enacted laws to maintain their supremacy by creating the United Nations and the veto power.... They regard jihad for the sake of God or defending one's self or his country as an act of terror. US and Europe consider jihad groups in Palestine, Chechnya, Iraq and Afghanistan as terrorist groups, so how could we talk or have understanding with them without using weapons?"Human Rights Watch: Chechnya: Research Shows Widespread and Systematic Use of TortureChechnya Holds Parliamentary Vote, Morning Edition, NPR, 28 November 2005.Government efforts help only some IDPs rebuild their lives , IDMC, 13 August 2007 Индија (за сукоб у Кашмиру), а недавно и Кина (за сукоб у Синђијангу). Осама бин Ладен наводи: „У међувремену, резолуција УН донета пре више од пола века дала је муслиманском Кашмиру слободу да изабере независност од Индије и Кашмира. Џорџ Буш, вођа кампање крсташа, најавио је пре неколико дана да ће свом преобраћеном агенту [пакистанском председнику Первезу] Мушарафу наредити да затвори кампове муџахида у Кашмиру, чиме је потврдио да је реч о ционистичко-хиндуистичком рату против муслимана."