Светост

Светост описује нешто што је посвећено или издвојено за службу или обожавање божанства; сматра се достојним духовног поштовања или оданости; или изазива страхопоштовање или наклоност међу вјерницима. Својство се често приписује предметима („свети артефакт” који се дубоко поштује и благослови) или мјесто („свето мјесто”).

Француски социолог Емил Диркем сматрао је дихотомију између светог и профаног средишњом карактеристиком религије: „религија је јединствен систем вјеровања и праксе који се односе на свете ствари, тј. ствари одвојене и забрањене.” У Диркемовој теорији, светост представља интересне скупине, посебно јединство, који су оличено у симболима светих скупина, или коришћењем тимског рада ради извлачења из невоље. Профано, с друге стране, укључује свакодневне појединачне бриге.

Етимологија

Реч sacred потиче од латинске речи sacer, која се односи на оно што је 'освештано, посвећено' или 'очишћено' боговима или било чему што је у њиховој моћи, као и sacerdotes.Stormonth, James, and Philip Henry Phelp, eds. 1895. "Sacred." In A Dictionary of the English Language. Blackwood & sons p. 883.

У академији

Хиерологија

Хијерологија (грчки: ιερος, hieros, 'свето', + -логија) је проучавање свете литературре или предања."hierology." Dictionary.com."hierology." Oxford Dictionary Online. Концепт и термин је 2002. развио руски историчар уметности и византиниста Алексеј Лидов.A. Lidov. "Hierotopy. The creation of sacred spaces as a form of creativity and subject of cultural history" in Hierotopy. Creation of Sacred Spaces in Byzantium and Medieval Russia, ed. A.Lidov, Moscow: Progress-Tradition, 2006, pp. 32-58

Историја религија

Анализирајући дијалектику светог, Мирча Елијаде истиче да религију не треба тумачити само као „веру у божанства“, већ као „искуство светог“.Altizer, Thomas J. J. 1968. Mircea Eliade and the Dialectic of the Sacred. Свето је представљено у односу на профано;Eliade, Mircea. 1987. The Sacred and the Profane: The Nature of Religion, translated by W. R. Trask. San Diego: Harcourt Brace Jovanovich, Inc. однос светог и профаног није израз супротности, већ комплементарности, јер се профано посматра као хијерофанија.Iţu, Mircia. 2006. Mircea Eliade. Bucharest: Editura Fundaţiei România de Mâine.

Социологија

Француски социолог Емил Диркем сматрао је дихотомију између светог и профаног централном карактеристиком религије: „религија је јединствен систем веровања и праксе који се односе на свете ствари, то јест, ствари одвојене и забрањене.“Durkheim, Émile. 1915. The Elementary Forms of the Religious Life. London: George Allen & Unwin. У Диркемовој теорији, свето је представљало интересе групе, посебно јединство, који су били оличени у симболима свете групе, или тотемима. Профано је, с друге стране, укључивало свакодневне индивидуалне бриге. Диркем је експлицитно навео да дихотомија свето/профано није еквивалентна добру/злу. Свето може бити добро или зло, и профано може бити и једно и друго.Pals, Daniel. 1996. Seven Theories of Religion.

У религији

Индијске религије

Религија индијског порекла, односно хиндуизам и његови изданци будизам, џаинизам и сикизам, имају концепт поштовања и очувања екологије и животне средине третирајући различите објекте као свете, као што су реке, дрвеће, шуме или гајеви, планине, итд.

Хиндуизам

Свете реке и њихово поштовање су феномен који се налази у неколико религија, посебно у религијама које имају еколошко веровање као срж своје религије. На пример, религије индијског порекла (будизам, хиндуизам, џаинизам и сикизам) поштују и чувају гајеве, дрвеће, планине и реке као свете. Међу најсветијим рекама у хиндуизму су Ганг, Јамуна, Сарасвати реке на којима су цветале ригведске реке. Веде и Гита, најсветији од хиндуистичких текстова, написани су на обалама реке Сарасвати који су кодификовани током краљевства Куру у данашњој Харијани. Међу другим секундарним светим рекама хиндуизма су Нармада и многе друге.

Међу светим планинама, најсветије међу њима су планина Кајлаш (на Тибету), Нанда Деви, планине Чар Дам и планина Амарнат, планина Ганготри. Планина Јамунотри, планина Сарасвотри (порекло реке Сарасвати), брдо Доси итд.

Абрахамске религије

Веслијански погледи

У Веслијанској теологији методизма светост је добила секундарно значење преобликовања личности кроз целокупно освећење. Она се схвата као чистота срца која се јавља у другом дефинитивном тренутном делу. Израз дугује своје порекло Џону Веслију, који је нагласио „светост из Светих писама“, као и хришћанско савршенство.

Јудаизам

Хебрејска реч кодеш () се у Тори користи за означавање 'раздвојености' и 'различитости' као што се налази у јеврејској церемонији венчања где муж каже својој будућој жени: „Посвећена си мени по закону Мојсијевом и Израеловом“ (). На хебрејском, светост има конотацију јединства и транспарентности као у примеру јеврејског брака, где се муж и жена виде као једно у складу са Постанком 2:24. Кодеш се такође обично преводи као 'светост' и 'сакралност'. Тора описује аронитске свештенике и левите као изабране од Бога да обављају храмске службе; они се такође називају „светим“.

Види још Скрнављење Деконсекрација

Референце

Литература

Durkheim, Emile (1915) The Elementary Forms of the Religious Life. London: George Allen & Unwin (originally published 1915, English translation 1915). Eliade, Mircea. Translated by Willard R. Trask. . , Brace & World).

. US (pbk).

Hierotopy. Christian Sacred Spaces. Cambridge Dictionary of Christianity. Cambridge, 2010, pp. 512–515 (see bibliography in ) Hierotopy: The Creation of sacred spaces in Byzantium and medieval Russia, ed. A. Lidov. Moscow: Indrik, 2006 New Jerusalems: Hierotopy and iconography of sacred spaces, ed. A. Lidov. Moscow: Indrik, 2009,910 pp. A. Lidov. Hierotopy: Spatial Icons and Image-Paradigms in Byzantine Culture, Moscow: Theoria, 2009, 352 pp. Bissera V. Pentcheva. The Sensual Icon. Space, Ritual, and the Senses in Byzantium, Pennstate Press, 2009. abstractsample chapter Holy Water in the Hierotopy and Iconography of the Christian World. Moscow: Theoria, 2017, 760 pp.

). Bakhtin, Mikhail. 1993 Rabelais and His World, translated by H. Iswolsky. Bloomington: Indiana University Press.

Colpe, Carsten. "The Sacred and the Profane," translated by R. M. Stockman. In the Encyclopedia of Religion. via Encyclopedia.com. Durkheim, Emile. 1912. The Elementary Forms of the Religious Life, 1965, translated by Joseph Swain. The Free Press: 1995, translated by Karen E. Fields. The Free Press: Eliade, Mircea. 1957. The Sacred and the Profane: The Nature of Religion, translated by W. R. Trask. New York: Harcourt Brace & World. . Oxford University Press. (pbk). Shifting Cultivation, Sacred Groves and Conflicts in Colonial Forest Policy in the Western Ghats. M. D. Subash Chandran; Chapter Twenty-two. PDF Cultural and ecological dimensions of sacred groves in india By Kailash C. Malhotra, Yogesh Gokhale, Sudipto Chatterjee, Sanjeev Srivastava. Indian National Science Academy, New Delhi & Indira Gandhi Rashtriya Manav Sangrahalaya, Bhopal; June, 2001. Published by: Indian National Science Academy, Bhopal. Printed at : Nirmal Vijay Printer, New Delhi. PDF Sacred Groves Of India : An Annotated Bibliography; By Kailash C. Malhotra, Yogesh Gokhale, Ketaki Das. INDIAN NATIONAL SCIENCE ACADEMY AND DEVELOPMENT ALLIANCE; © Development Alliance, New Delhi (www.dev-alliance.com); August, 2001. PDF Sacred Groves Sources ; ENVIS; C.P.R. Environmental Education Centre is a Centre of Excellence of the Ministry of Environment and Forests, Government of India. ENVIS Centre on Conservation of Ecological Heritage and Sacred Sights of India ; ENVIS; C.P.R. Environmental Education Centre is a Centre of Excellence of the Ministry of Environment and Forests, Government of India. Home page

Спољашње везе The Sacred and the Profane by Carsten Colpe (Encyclopedia of Religion)

Категорија:Светост Категорија:Религиозна веровања и доктрине Категорија:Божанствени атрибути у хришћанству