Другарице () је италијански црно-бели драмски филм из 1955. у режији Микеланђела Антонионија са Елеонором Роси Драго, Габријелеом Ферцетијем, Франком Фабрицијем и Валентином Кортезе у главним улогама. Адаптиран из романа Чезара Павезеа Међу усамљеним женама (1949), филм говори о младој жени која се враћа у свој родни Торино да отвори нови модни салон и повезује се са проблематичном женом и њена три богата пријатеља. Филм је сниман на локацији у Торину, Пијемонт, Италија. Филм је добио награду Сребрног лава Венецијанског филмског фестивала 1955. године и награду Сребрне врпце Италијанског националног синдиката филмских новинара за најбољу режију (Микеланђело Антониони) и најбољу споредну глумицу (Валентина Кортезе).

Радња

Враћајући се у свој родни Торино на отварање филијале модног салона у Риму, елегантна Клелија (Елеонора Роси Драго) открива младу жену по имену Розета Савони (Мадлен Фишер) близу смрти у суседној соби свог хотела. Розета је узела превелику дозу таблета за спавање покушавајући да изврши самоубиство. Клелија, која је сама у свом родном граду, спријатељи се са Розетом и њена три богата пријатеља. Момина Де Стефани (Ивон Фурно) је одвојена од мужа и лако мења љубавнике. Нене (Валентина Кортезе) је талентована уметница која постаје успешна у својој каријери; она живи са фрустрираним сликаром по имену Лоренцо (Габријел Ферцети) који завиди на успеху своје жене. Мариела (Ана Марија Панцани) је у очајању. Клелију привлачи Карло (Еторе Мани), помоћник архитекте салона, Чезара Педонија (Франко Фабрици), али он припада радничкој класи која живи у другачијој друштвеној стварности. Када Момина и Клелија открију да је Розета покушала да изврши самоубиство јер се заљубила у Лоренца, цинична Момина охрабрује Розету да остане са њим, иако он и Нене ускоро треба да се венчају. Овај савет води у трагедију.

Улоге

Елеонора Роси Драго као Клелија Габријел Ферцети као Лоренцо Франко Фабрици као Чезаре Педони архитекта Валентина Кортезе као Нене Ивон Фурно као Момина Де Стефани Медлин Фишер као Розета Савони Ана Марија Панцани као Мариела Лучано Волпато као Тони Марија Гамбарели као Клелиин послодавац Еторе Мани као Карло

Производња Сценарио за филм је адаптиран по роману Чезара Павезеа. То је једна од ретких адаптација које је Антониони режирао, а остале су Blowup (базирана на краткој причи Хулија Кортазара); Мистерија Обервалда (адаптирано из драме Жана Коктоа, коју је Кокто претходно адаптирао за филм); и његов последњи играни филм Преко облака (1995), заснован на књизи сопствених кратких прича. Антониони је написао сценарио у сарадњи са Сусом Чекијем д'Амиком и Албом де Сеспедес. Филм је сниман на локацији у Торину преко продуцентске куће Трионфалцине и дистрибуиран у Италији преко Титануса.

Награде и номинације +ГодинаИнституцијаКатегоријаСтатусРеференце1955Венецијански филмски фестивалСребрни лав1955Венецијански филмски фестивалЗлатни лав1956Италијански национални синдикат филмских новинараНаграда сребрне врпце за најбољу режију1956Италијански национални синдикат филмских новинараНаграда сребрне врпце за најбољу споредну глумицу

Референце

Категорија:Филмови 1955. Категорија:Филмови Микеланђела Антонионија Категорија:Филмске драме Категорија:Црно-бели филмови Категорија:Италијански филмови