Милутин Карановић (село Забојница, код данашњег Кнића, 22. новембар/5. децембар 1841 – село Нишор код Пирота, 13/26. децембар 1877) био је српски официр и учесник српско-турских ратова (1876 – 1878).
Биографија Милутин Карановић рођен је 5. децембра 1841. године у селу Забојници, тадашњем округу крагујевачком. Основну школу и три разреда гимназије завршио је у Крагујевцу. У војну службу ступио је 1857. и за храбро држање приликом бомбардовања Београда 1862. године добио нареднички чин. Милутин Карановић наставио је да напредује у војној хијерархији Кнежевине Србије, те је тако редом стекао најпре чинове потпоручника и поручника, да би 1876. за изузетан допринос у бици на Шуматовцу био награђен капетанским чином.
Током Првог српско-турског рата, Карановић је командовао једним батаљоном шабачке бригаде. Најпре је био стациониран на Јавору, да би се потом са својом јединицом пребацио на Делиград, учествујући у готово свим биткама на овом делу фронта: на Пруговцу, Шуматовцу, Бобовишту, Кревету итд. Како је већ наведено, за херојско држање у бици на Шуматовцу додељен му је чин капетана.
У Другом српско-турском рату, капетан Карановић командовао је грочанским батаљоном београдске бригаде. Страдао је у једном од јуриша српске војске код Нишора, близу Пирота, приликом одсудних борби за ослобођење пиротског краја. Његову главу, коју су Турци одсекли, сачувала је једна жена из села и касније је однела у цркву Св. Илије у Сопоту. Кад су његово тело саставили са главом у сопотској цркви је одржано опело, а тело је потом пренето у Темачки манастир где је и сахрањено у порти храма иза олтара.
Милутин Карановић био је носилац следећих одликовања: Таковског крста V реда, Сребрне медаље за храброст и Споменице на рат 1876. и 1877. године.
На подножју првобитног великог дрвеног крста на гробу капетана Карановића стајао је следећи запис:
На гробу капетана Карановића касније је подигнут споменик од мермера на којем су уклесани стихови његовог пријатеља, српског сликара и песника Ђуре Јакшића:
Судбину капетана Карановића Ђура Јакшић описао је и у својој приповеци Капетанов гроб.
Милутину Карановићу и борцима палим за ослобођење Пирота од Турака посвећен је Споменик ослободиоцима Пирота, подигнут на централном тијабарском тргу у Пироту. На југоисточној страни споменика постављена је плоча са натписом:
Борцима за ослобођење Пирота и околине од турског ропства подигнут је споменик и у месту Врба, северно од Нишора, 1927. године.
Име Милутина Карановића носи једна улица у Пироту (улица Капетана Карановића), а по њему је била названа и некадашња основна школа у Нишору.
Галерија
Види још
Ослобођење Пирота од Турака Српско-турски ратови (1876—1878) Споменик ослободиоцима Пирота
Референце
Категорија:Рођени 1841. Категорија:Умрли 1877. Категорија:Книћани Категорија:Учесници српско-турских ратова (1876—1878) Категорија:Носиоци Ордена Таковског крста Категорија:Историја Пирота Категорија:Сахрањени у Пироту