Христилић Петар (Београд, 15. јуни 1880 – Иришки Венац, 6. август 1937) био је српски глумац и редитељ.

Биографија Завршио је четири разреда гимназије. Своју глумачку каријеру развијао је од сезоне до сезоне проналазећи ангажмане у великом броју глумачких трупа и позоришта. Бавећи се својом професијом, обишао је целу земљу и његова каријера је била обележена разноликошћу.

Позоришне трупе Као глумац започиње каријеру у разним путујућим позориштима.

Дебитује 1897. године у Путујућем позоришту Владе Поповића у Смедереву, наредне године, дакле, од 1898. до 1899. године наступа у Путујућој дружини Ђуре Протића, а од 1899. до 1900. године код Петра Крстоношића.

Позоришта

Од 1901. до 1906. године наступа у Нишком позоришту „Синђелић“ и веома кратко о код Петра Ћирића. Од 1907. до 1910. године је ангажован у Народном позоришту у Београду. Том приликом је био ученик Глумачке школе при Народном позоришту 1909. године. Заједно са Александром Златковићем и Теодором Арсеновић чинио је групу најбољих полазника курса. Од 1911. до 1912. године је водио своје путујуће позориште. 1912. године је наступао у Повлашћеном позоришту „Трифковић“ под управом Симе Бунића. 1913. године је активан у Повлашћеном позоришту „Тоша Јовановић“ под управом Михаила Лазића Чичка. 1914. године је поново водио своју трупу. За време Првог светског рата оснивао је заробљеничка позоришта у Хајнрихсгрину у Аустрији и у Нађмеђеру у Мађарској и у њима играо и режирао. Од 1918. до 1919. године је опет водио своје, овог пута хумористичко, позориште. Од 1921. до 1922. године био је ангажован у Народном позоришту у Скопљу. Од 1927. до 1928. године је са глумицом Олгом Илић управљао Градским позориштем у Лесковцу. Од 1930. до 1931. године био је у Народном позоришту у Београду. Од 1931. до 1932. године радио је за Српско народно позориштуе у Новом Саду Од 1932. до 1933. године имао је уговор у Народном позоришту у Нишу Од 1934. до 1935. године поново ради у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Глумачке карактеристике Петар Христилић је био глумац великих и разноврсних стваралачких способности, подједнако се носио са драмским, карактерним и комичним улогама. Високо интелигентан и изузетне даровитости, био је врло емотиван и дубок у доживљају. Будући веома маштовит, удубљивао се у карактере ликова психолошки. Изоштрене и правилне дикције дубоког регистра, истицао се широком изражајношћу. Био је глумац истинске уметничке снаге и високог потенцијала, али су му прилично неуредан боемски живот и болест током последње деценије живота нарушавали ове квалитете у највећој мери.

Остварио се и као редитељ-педагог, а својим даром, искуством и знањем утицао на уметничко васпитавање и развијање младих глумаца.

Режије

Женидба и удадба - Јован Стерија Поповић Домаћи учитељ - Милоје Коча Деспот Ђурађ Бранковић - Карољ Оберњик

Улоге

Дужд од Млетака - Максим Црнојевић, Лаза Костић Павле Поповић - Сеоска лола, Еде Тот (Ede Tóth) Штинол - Три девојчице, Хајнрих Берте (Heinrich Berté) Пијаница - Путем искушења, Радослав М. Веснић Габријел Боркман - Габријел Боркман, Хенрик Ибзен Јаков Стојановић - Преко мртвих, Душан С. Николајевић Јаго - Отело и Отац Лаврентије - Ромео и Јулија, Вилијам Шекспир Харпагон - Тврдица, Молијер Плантроз - Париска сиротиња, Едуар Бризбар и Ежен Нис Кир Јања, Јован Стерија Поповић Хаџи Замфир - Зона Замфирова и Калча - Ивкова слава, Стеван Сремац и др.

Референце

Литература

Милошевић, Александра Београд: Музеј позоришне уметности Србије.

Спољашње везе

Srpska kulturna baština - Seljak pred ministrom /Petar Hristilić/Concert Record "Gramophone"(78rpm)

Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1937. Категорија:Српски глумци Категорија:Глумци Народног позоришта у Београду Категорија:Глумци Народног позоришта у Нишу Категорија:Глумци Српског народног позоришта Категорија:Глумци из Београда Категорија:Српски редитељи