Гроф Алексеј Константинович Толстој ( ; – ), често називан АК Толстој, био је руски песник, романописац и драматург. Сматра се најзначајнијим руским историјским драматургом деветнаестог века, пре свега по снази његове драмске трилогије Смрт Ивана Грозног (1866), Цар Фјодор Јоанович (1868) и Цар Борис (1870). Славу је стекао и својим сатиричним делима објављеним под сопственим именом ( Историја руске државе од Гостомишља до Тимашева, Сан одборника Попова) и под сарадничким псеудонимом Козма Прутков. Његова фиктивна дела укључују новелу Породица Вурдалака, Вампир (1841) и историјски роман Принц Серебрени (1862).
Алексеј је био члан породице Толстој, и други рођак Лава Толстоја. Због блискости његове мајке са царским двором, Алексеј је примљен у пратњу будућег Александра II из детињства и постао је "друг у игрицама" младом престолонаследнику. Као младић, Толстој је много путовао, укључујући путовања у Италију и Немачку, где је упознао Гетеа. Толстој је започео школовање код куће под старатељством свог ујака писца Антонија Погорељског, под чијим се утицајем први пут заинтересовао за писање поезије, и низа других учитеља. Године 1834. Толстој се уписао као студент у Државни архив Министарства иностраних послова у Москви. У децембру 1835. завршио је испите (из енглеског, француског и немачког језика, као и из књижевности, латинског, светске и руске историје и руске статистике) на Универзитету у Москви.
Током 1840-их, Толстој је водио ужурбани живот у високом друштву, пун путовања, салонских забава и балова, ловачких забава и пролазних романса. Дуги низ година провео је и у државној служби као бирократа и дипломата. Године 1856, на дан крунисања, Александар II је именовао Толстоја за једног од својих личних ађутанта. Толстој је служио као пешадијски мајор у Кримском рату. На крају је напустио државну службу почетком 1860-их да би наставио своју књижевну каријеру. Умро је 1875. од самопримењене смртоносне дозе морфијума на свом имању Красни Рог у Черниговској губернији.
Биографија
Детињство Алексеј Константинович Толстој је рођен у Санкт Петербургу у чувеној породици Толстој. Његов отац, гроф Константин Петрович Толстој (1780–1870), син генерала армије, био је руски државни саветник банке. Његова мајка, Ана Алексејевна Перовскаја (1796–1857), била је ванбрачна ћерка грофа Алексеја Кириловича Разумовског (1748–1822), наследника легендарног украјинског хетмана Алексеја Разумовског. Толстојов стриц био је Фјодор Толстој (1783–1873). Његов ујак по мајчиној страни био је Алексеј Перовски (1787–1836), писац познат под псеудонимом Антоније Погорељски. Алексеј Константинович је био други рођак Лава Толстоја ; Гроф Петар Андрејевич Толстој је био њихов заједнички прадеда.
Брак Константина Толстоја и Ане Перовске био је кратког века; развели су се октобра 1817. године. Са својим шестонедељним сином, Ана се прво преселила на сопствено имање Блистава у Черниговској губернији, а затим у Красни Рог, имање које је припадало њеном брату Алексеју Перовском, који је постао учитељ Алексеја Константиновича и дугогодишњи пратилац. Опште је познато да је чувена бајка Погорелског Црно пиле или Људи подземља премијерно приказана код куће, а да је његов млади нећак био једини члан публике Погорелског. Под његовим утицајем Алексеј је почео да пише поезију, већ 1823. године, инспирисан неким старим књигама које је нашао код куће. Алексеј је имао добре учитеље и са шест година течно је говорио француски, немачки и енглески. Касније је научио и италијански.
Што се тиче Толстојевих, Ана Перовскаја је престала да их виђа у потпуности, само им је слала разгледнице на велике датуме и празнике. Сећајући се тих срећних година, Алексеј је касније написао:
Одгајио ме Алексеј Перовски... Прве године живота провео сам на његовом имању и зато малоросију сматрам својом правом домовином. Моје детињство, које је било веома срећно, оставило ми је најбезочније успомене. Једино дете моје мајке, без пријатеља за игру, али обдарен живом маштом, од малих ногу сам био сањар, што се убрзо претворило у изразите поетске склоности. Томе је по много чему погодовала овдашња околина: сам ваздух, огромне шуме у које сам се страсно заљубио, све ме је то толико импресионирало да је у потпуности формирало мој данашњи карактер.Почетком 1826. Ана Перовскаја се вратила у Санкт Петербург са братом и сином. Овде је, због блискости његове мајке са царским двором, Алексеј примљен у пратњу будућег цара Александра II из детињства и у августу је младом престолонаследнику постао оно што се званично називало „другар у игрицама“. Алексејевих дужности није било много: морао је да посети престолонаследника у Санкт Петербургу и Царском селу, шета са њим на Јелагином острву и учествује у играма, од којих су многе биле, у ствари, мале војне вежбе. Постали су пријатељи и ово пријатељство је трајало неколико деценија, окончавши се средином 1860-их.McGraw-Hill Encyclopedia of World Drama, Vol 1. У јесен 1826. године Алексеј се први пут сусрео са Александром Пушкином.
У лето 1827. породица је посетила Немачку где је у Вајмару млади Алексеј упознао Гетеа. Великан је веома срдачно поздравио дечака и оставио му на поклон фрагмент мамутске кљове са сопственим цртежом (који приказује фрегату). Алексеј се, пошто је био задивљен страхопоштовањем па се самим тим мало тога и сећао: „Само његових величанствених црта лица и начина на који ме је узео у своје крило“, каже његова аутобиографија.А.К. Tolstoy. Works in 4 volumes. Moscow. Khudozhestvennaya Literatura publishers. 1964. Vol. 4. Diaries and Letters. No. 274. A letter to A.Gubernatis (translated from French). Pp. 422–428. Наредних десет година породица је провела у непрекидном путовању, како по Русији, тако иу иностранству. Путовање у Италију 1831. године посебно је импресионирало 13-годишњака. „Назад у Русији, пао сам у дубоку носталгичну депресију, жудећи за Италијом која се осећала као права домовина; очајнички оплакујући губитак, плакао сам ноћу када су ме снови однели у овај изгубљени рај“, написао је у својој аутобиографији деценијама касније . У Италији је породица упознала Карла Брјулова. Алексеј је 10. маја 1831. написао у свом дневнику: „Брјулов је вечерао са нама и оставио скицу у мом албуму. Сликар је обећао Перовском да ће направити портрете све тројице када се врати у Русију, али пет година касније завршио је само један, портрет свог нећака.Dmitry Zhukov, the author of Tolstoy's comprehensive biography, humorously described the way Perovsky and Pushkin were in rivalry over Bryullov's attention (the latter wanted to have the "Natalie" portrait) and how the artist, locked inside Perovsky’s house, got sick of working on his host's portrait and had to escape.
Каријера Године 1834. Толстој се уписао у Државни архив Министарства иностраних послова у Москви као "студент", где је први пут осетио рад са стварним историјским документима. У децембру 1835. завршио је испите (из енглеског, француског и немачког језика и књижевности, латинског, светске и руске историје и руске статистике) на Московском универзитету за формално уверење државног бирократа 1. разреда. Убрзо је започео каријеру у Одељењу за економске послове и статистику у Санкт Петербургу. Пре тога, јула 1835. године, сахранио је свог стрица Алексеја Перовског (који је умро у Варшави од туберкулозе) и постао наследник свог имања Красни Рог. Такође 1835. Алексеј је показао неке од својих нових песама Василију Жуковском, који их је похвалио. Постоје докази да је Пушкин такође одобравао ране радове младог песника, дајући му пуну моралну подршку. Толстој је много писао, усавршавајући своју технику, али није желео да буде објављен. „Моји први експерименти су, без сумње, били апсурдни, али су барем метрички били беспрекорни. Тако сам се школовао много година, пре него што сам дебитовао... као прозни писац, а не песник“, сећао се касније.
Јануара 1837. Толстој је постао везан за руску амбасаду у Франкфурту где је провео наредне две године. Задатак је био прилично формалан; није захтевало Толстојево присуство у Немачкој и он је већину свог времена проводио у Санкт Петербургу, водећи весео живот, трошећи и до три хиљаде рубаља месечно, често путујући у Италију и Француску. Током једне од ових посета написао је своје прве две „готичке“ новеле – Породица Вурдалака и Триста година касније (првобитно на немачком, а касније на руски превео Болеслав Маркевич).In French, according to I. Yampolsky's biography. Толстој је показао велико интересовање за све сабласне ствари, под утицајем, опет, свог покојног стрица који је „био опседнут мистицизмом у свим могућим облицима“ и који је, заузврат, био под утицајем Хофмана којег је лично познавао.
Крајем 1840. Толстој је премештен назад у Русију на место у 2. одељењу Царске државне канцеларије где је наставио да ради много година, полако се уздижући у хијерархији. Међутим, како је време одмицало, показивао је све мање ентузијазма, јер су се захтеви његовог положаја осећали као главна препрека његовим књижевним тежњама. У мају 1841. Толстој је дебитовао са Вампиром (новела објављена под псеудонимом „Краснорогски“, референца на Красни Рог, његову резиденцију). Компликоване структуре, вишеслојне и богате контрапунктима, са елементима „хорора“ и политичке сатире, одмах је привукао пажњу Висариона Бјелинског који је хвалио њеног „очигледно још веома младог, али несумњиво надареног аутора“, потпуно несвестан стварног идентитета писца. Сам Толстој је ту причу сматрао безначајном и није покушао да је укључи у било коју од наредних компилација; Тек 1900. године Вампир је поново издат. У јесен 1843. Толстој је дебитовао као песник: његова песма "Серебрјанка" је објављена у 40. издању Листока за светске људе.
Требале су му још две године да види своју другу приповетку „Артјомије Семјонович Бервенковски“, омаж такозваној „ природној школи “, очигледно написану под утицајем Мртвих душа Николаја Гогоља , објављену у 1. издању алманаха грофа Владимира Сологуба Јуче и данас.Yesterday and Today anthology. Compiled by Count Vladimir Sollogub. Book 1. Saint Petersburg, 1845 У 2. издању је приказана Амена, новела, описана као одломак из романа Стебеловски који је остао недовршен. Белински је негативно одговорио на ову публикацију, описујући комад као „прилично досадан” и „несрећну манифестацију менталне иритације покупљене од Шатобријана ” (што очигледно мисли на Лес Мартирс, 1809).The Complete Works by V.G.Belinsky. Moscow. 1955. pp. 587
Током 1840-их Толстој је водио ужурбани живот у високом друштву, пун путовања, салонских забава и балова, ловачких забава и пролазних романса. Описивали су га као „згодног младића плаве косе и свеже обојеног лица“ и био је познат по својој физичкој снази, „савијајући кашике, виљушке и поткове и забијајући ексере у зидове једним прстом“. Једно значајно пословно путовање у Калугу 1850. довело је до блиског пријатељства са Николајем Гогољем (којег је прво упознао у Франкфурту, а затим у Риму). Толстој је рецитовао Гогољу многе његове још необјављене песме и фрагменте из онога што је касније постало роман Кнез Серебрјани. Гогољ му је прочитао други део свог романа Мртве душе. Међу осталим пријатељствима која је склопио четрдесетих година била су она са Иваном Аксаковим Павлом Аненковим, Николајем Некрасовим, Иваном Панајевим и Иваном Тургењевим.
Почетком 1850-их, у сарадњи са браћом Жемчужниковим, Толстој је створио фиктивног писца Козму Пруткова, ситног бирократу са великим самопоштовањем који је пародирао поезију тог времена и убрзо постао познат по својим крајње баналним афоризмима. Године 1851. Прутков је дебитовао са комедијом Фантазија коју су потписали "И" и "З", а написали су је Толстој и Алексеј Жемчужников. Представа која исмејава тада популарни „глупости“ водвиљ премијерно је изведена 8. јануара у Александринском театру. Ова спектакуларна фарса (у којој се у једном тренутку појавило десетак малих паса који су трчкарали по бини) изазвала је огроман скандал, одмах ју је забранио Николај I (који је био међу публиком) и остала необјављена до 1884.