Никола Жутић (Госпић, 14. август 1952.) српски је историчар и научни савјетник.
Образовање У Госпићу је завршио основну школу и гимназију. На Филозофском факултету у Београду 1974. је уписао историју, а дипломирао је 1979. са темом Парламентарни избори у Краљевини СХС 1918-1929. Магистарске студије уписао је на Филозофском факултету у Београду 1982. године, а магистарски рад под насловом Физичка култура у Краљевини Југославији - идеологија и политика 1929-1935, одбранио је у мају 1987. На истом факултету уписао је докторске студије у јесен 1987. године. Докторску дисертацију Држава и римокатоличка црква у Краљевини Југославији 1918-1935. успјешно је одбранио 1992. године.
Научни рад и каријера Бави се истраживањем историје Југославије, с тим што посебну пажњу поклања историји идеологија, односно сучељавањима идеологија грађанског либерализма и римокатолицизма (Ватикана), затим вјерско-националном стварању хрватства, државноправном успостављању Југославије, односу југославенске државе и цркава, питањима културне политике у Краљевини Југославији, историји судства, привредним и другим темама. Бави се недовољно истраженом темом суштине илиризма, илирске националне идеје, везаности илиризма за Србе у раздобљу од 15. до 19. вијека. Рецензирао је бројне књиге (студије, монографије, зборнике радова). Уређивао је научне и стручне часописе. Од 2011. је главни и одговорни уредник Српске слободарске мисли - часописа за друштвене науке, у издању Српске радикалне странке.
Радио је у Архиву Југославије од 1984. (начелник одјељења) и у Институту за савремену историју од маја 1995. као научни савјетник. Од 1993. до 1995. предавао је као доцент Политичку историју Срба на Правном Факултету друштвених наука Универзитета Никола Тесла у Книну (Република Српска Крајина). Добитник је прве награде Министарства науке Републике Србије (2004. године) за науно стваралаштво за период 2002-2004. У пензији је од августа 2019. године.
Дјела Објавио је око 40 студија, монограија, збирки докумената и око 200 чланака, расправа и критика. Неки од значајнијих радова су:
27. март 1941. (коаутор са проф. др Бранком Петрановићем), Београд, 1990. Соколи - идеологија у физикој култури Краљевине Југославије, Београд, 1991.
Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929-1931, историјат институције, (коаутор с академиком Љубодрагом Димићем и Благојем Исаиловићем), Београд, 2003. Авиоиндустрија и ваздухопловство у Краљевини Југослваији 1918-1945, Београд, 2004. Срби римокатолици такозван.и Хрвати, Београд, 2006. Србија, Југославија и Ватикан 1853-1941, Београд, 2007. Либерализам и Срби у првој половини 20. века, из историје грађанског либерализма, Београд, 2007. Икарус - Икарбус 1923-1998, Београд, 1998. Врховни суд Србије 1846-2006, Београд, 2006. Врховни суд Србије основан 1846. године, Београд, 2007. Окружни суд у Београду 1840-2007, Београд, 2007. Виши суд у Београду, Београд, 2008. Нико Бартуловић - римокатолик четник, издање Српске радикалне странке, Београд, 2010. Ђуро Виловић - од жупника до четника, Београд, 2011. Велика Србија - историографска анализа листова Велика Србија 1888-1926, Београд, 2016.
Референце
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Српски историчари Категорија:Госпићани Категорија:Доктори историје Категорија:Срби у Хрватској