Виктор Адлер (; Праг, 24. јун 1852 — Беч, 11. новембар 1918) био је аустријски политичар, вођа радничког покрета и оснивач Социјалдемократске радничке партије (СДАП).
Одрастање и образовање Адлер је рођен у Прагу, као син јеврејског трговца, који је у Праг дошао из Липњика у Моравској. Породица Адлер се преселила у бечку општину Леополдштат када је Виктор имао три године. Виктор је похађао реномирану католичку гимназију Шотенштифт, заједно са Хајнрихом Фридјунгом, једним од ретких Јевреја међу ученицима. Након гимназије, Виктор је студирао хемију и медицину на Универзитету у Бечу. Након што је дипломирао 1881. године, радио је као асистент Теодора Мајнерта на психијатријском одељењу Опште болнице у Бечу.
Године 1878. Виктор се оженио Емом Браун. Њихов син Фридрих рођен је 1879. године. Од 1882. до 1889. породица је живела у Берг гасе број 19 у бечкој општини Алзергрунд, на адреси која је касније постала позната као канцеларија Зигмунда Фројда (данас је ту Музеј Зигмунда Фројда).
Политичка каријера Виктор Адлер је у почетку подржавао немачки национални покрет предвођен Георгом Шенерером и радио је на Програму из Линца из 1882. Међутим, Шенерерова антисемитска политика, која је кулминирала изменом Аријевског параграфа, довела је до отуђења Адлера, који се од тада фокусирао на социјална питања. Од 1886. Адлер је издавао марксистички часопис Глајххајт ( - Једнакост), који је извештавао о условима рада у фабрици цигала Винербергер и који је агитовао против праксе исплате зарада неновчаним средствима. Након што је Једнакост забрањена, Адлер је 1889. почео да издаје Арбајтер-Цајтунг ( - Радничке новине). Адлер се у Немачкој и Швајцарској састајао са Фридрихом Енгелсом, Аугустом Бебелом и Карлом Либкнехтом. Више пута је оптужен за своје активности и провео је девет месеци у затвору.
Адлер је сматран за умереног и харизматичног социјалдемократу, који је успео да уједини аустријски раднички покрет у борби против антисоцијалистичких закона које је 1884. спроводила Цислајтанска влада премијера Едуарда Тафеа. На конференцији 1888. у Хајнфелду, Адлер је формирао Социјалдемократску радничку партију и постао је њен први председник. Као члан парламента Царског савета од 1905. године, играо је водећу улогу у борби за опште право гласа, које је коначно установљено за време премијера Макса Владимира фон Бека 1906. године. Убрзо потом, 1907. године, социјалдемократе су победили на Цислајтанским парламентарним изборима. Као активан присталица Друге интернационале, Адлер је покушавао да одржи јединство аустријских социјалдемократа изван етничких сукоба и активно је подржавао идеју да Сједињене Државе Велике Аустрије замене Двојну монархију. мини|Почасно гробно место на Средишњем бечком гробљу за Пернершторфера, Адлера, Зајца и Бауера. Пре Првог светског рата, Адлер је био вођа онога што се данас зове Социјалдемократска партија Аустрије у Бечу. Он је јавно подржао одлуку Царске владе да крене у рат. Уласком у нову аустријску владу у октобру 1918. залагао се за Аншлус (уједињење) крње аустријске државе са Немачком, али је умро у Бечу од срчане инсуфицијенције — последњег дана Првог светског рата — пре него што је могао да настави са овим пројектом.Britannica.com Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.
Види још
Програм из Линца из 1882 (страница Википедије на енглеском језику)
Референце
Литература
Додатна литература Такер, Спенсер K; Робертс, Присила Мери (2005), Енциклопедија Првог светског рата (Tucker, Spencer C; Roberts, Priscilla Mary (2005), Encyclopedia of World War I, Santa Barbara: ABC-Clio. , ) Julius Braunthal: Victor und Friedrich Adler zwei Generationen Arbeiterbewegung. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1965. Emma Adler, Wanda Lanzer (eds.): Victor Adler im Spiegel seiner Zeitgenossen. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1968. Franz Kreuzer: Verlag Kremayr & Scheriau, Wien. Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Volume I: Politiker. Teilband 1: Winter, Heidelberg. ., S. 5–6. Peter Kurth: Verlag Matthiesen, Husum. Lucian O. Meysels: Amalthea, Wien. Franz Steiner: Hrsg. für die Gegenwart behutsam bearbeitet von Peter Lhotzky. Steinmaßl, Grünbach. Madeleine Wolensky: Pernerstorfers Harem und Viktor Adlers liebster Besitz oder zwei sozialistische Bibliophile, ihre Bücher und die Arbeiterkammerbibliothek (= Schriftenreihe der Sozialwissenschaftlichen Studienbibliothek). Kammer für Arbeiter und Angestellte, Wien 1994.
Adler Viktor. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Volume 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 7 f. (Direktlinks auf S. 7, S. 8). Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates (17., 18., 19., 20., 21., 22. Session) auf ALEX – Historische Rechts- und Gesetzestexte Online (Ausschussmitgliedschaften, Reden, Anträge etc.) Wolfgang Maderthaner: Hofrat der Revolution. In: Wochenzeitung Die Zeit.'' Hamburg, Österreich-Ausgabe, Nr. 45, 31. Oktober 2018, S. 12.
Спољашње везе Виктор Адлер у Енцицлопедија Британика Виктор Адлер на Маркистс.орг Јакуб Бене: Адлер, Виктор, У: 1914-1918-онлајн. Међународна енциклопедија Првог светског рата
Категорија:Рођени 1852. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Пражани Категорија:Бечлије Категорија:Аустријски Јевреји Категорија:Аустријски политичари Категорија:Сахрањени на Средишњем бечком гробљу