Радослав Ђокић (1934 – 2019) био је српски и југословенски универзитетски професор, истраживач у области културе и преводилац.
Биографија Ђокић је био професор Теорије културе и Естетике на Факултету драмских уметности у Београду, преводилац, гостујући предавач.
Десет година је уређивао теоријски часопис Култура. Био је предавач савремене југословенске књижевности на Јагелоњском универзитету у Кракову, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка, гостујући професор на Факултету драмских уметности на Цетињу и на Позоришној академији у Тузли.
Од 1999. до 2000. године био је директор Института зa пoзoриштe, филм, рaдиo и тeлeвизију.
Написао је више од 200 чланака и студија.
Дела
Књиге мини|Дејан Косановић, Бранко Вујовић, Радослав Ђокић и Радослав Зеленовић Прожимања култура, Стваралаштво и револуција
Култура у друштвеном животу,
Видови културне комуникације,
Пољска теорија културе,
Знак и симбол, Друга страна медаље
Историја естетике у 3 тома.
Преводилаштво С пољског језика је превео:
Роман Ингарден „О сазнању књижевног уметничког дела” и „О књижевном делу”, Антоњина Клосковска „Масовна култура”, Зигмунд Бауман „Култура и друштво”, Роха Сулиме „Антропологија свакодневице”, Богдана Суходолског „Три педагогије”, Збигњева Гаврик-Чечота „Историја филмских теорија и др.
Галерија
Референце
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Професори Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду