Искра Шукарова (Скопље, 21.октобар 1972.) je професорка, кореографкиња и играчица уметничке игре из Северне Македоније.

Биографија Образовање и Каријера Основно и опште средње образовање Искра Шукарова завршила је у Скопљу у „МБУЦ Илија Николовски-Луј”, у класи професорке Ђурђице Јовановске 1991. године. Током школовања учествовала је на бројним домаћим и међународним балетским такмичењима на којима је освајала награде. Добитник је Сребрне плакете на последњем Југословенском балетском такмичењу у Новом Саду, које је одржано 1991. године. Дипломирала је 2000. године на Универзитет „Свети Ћирило и Методије“, на Филозофском факултету, Одсек за историју уметности са археологијом са тезом Плесни перформанси у савременој ликовној уметности.

Гдине 1992. Специјализовала се на Националном конзерваторијуму у Лиону (Француска), на одсеку за технике савремене игре. У септембру 2001. као стипендиста Британског савета уписала је постдипломске студије плеса у Лондону, где је магистрирала октобра 2002. године одбрањеном магистарском тезом The Dancing Body in Relation to Geometry in Space.

Професионални ангажман Шукарова наступа од септембра 1991. као професионални балетски играч у Балету Народног позоришта у Скопљу (данас Македонска опера и балет), од 1991. до 2010. као истакнути солиста. Истакнути је солиста са 30 одиграних солистичких улога у оквиру редовног репертоара МОБ-а.

Од 2002. до 2004. године био је на позицији уметничког директора Балета при Македонској Оперу и Балету у Скопљу. Оснивач је и уметнички директор Плесног студија у Локомотиви (Центар за нове иницијативе у уметности и култури у Скопљу). Члан је међународне асоцијације ЦИД – УНЕСКО од јануара 2002. године. Учествује као члан више међународних жирија на фестивалима игре: VII Фестивал кореографских минијатура, мај 2003. Београд (Србија) и на "Music World 2004" - септембар 2004, Фифизино (Италија).

Остварене улоге у Македонској опери и балету Иштар Гилгамеш Мирта, Вилисе (Жизела) Улична играчица, (Дон Кихот) Гулнар (Корсар) Краљица (Снежана и седам патуљака) Мазурка (Шопинијана) Кловн (Пинк Флојд) Црвена жена, Богиње (Песме љубави и смрти) Нурије (Ташула) Три лабуда (Лабудово језеро) Невесте (Лабудово језеро) Три жене Гиреја (жене из харема) (Фонтана Бахчисарајска) Варијација (1. и 2. варијација) (Бајадера) Нимфе (Валпургијска ноћ у опери Фауст) Плесачи (Плес кадета) Копелија (Копелија) Госпа Капулети (Ромео и Јулија) Пицикато Полка (Штраусијада) Индијска игра (Крцко Орашчић) Гудула (Есмералда) Одалиска (Шехерезада) Смрт (Кармен)

Уметничка делатност као кореографа

На позоришним сценама реализовала је 16 кореографија савремене игре и исто толико кореографијаа за позоришне представе и филм. Са својим креографијама гостовала је на домаћој и интернационалним сценама у више земаља (Аустрија, Велика Британија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Француска, Финска, Грчка, Немачка, Румунија, САД, Италија, Ирска, Шпанија, Шведска).

Кореографски радови:

Пастеле (1994). Музика: Енигма и Мајк Олдфилд. МНТ - Скопље; Инферно (1995). Музика: Алфред Шнитке. скопско лето. МНТ - Скопље; Четири годишња доба (1996). Музика: Антонио Вивалди. МНТ - Скопље; Бескрајно путовање (1997). Музика: Анастасија. МНТ - Скопље; Четири слике у покрету (2000). Музика: барокна и електронска. МНТ и Скопско лето – копродукција; КУБ-2 (2001). Музика: Д. Јовановић и Д. Спасовић. МОТ 2001, (МКЦ) Скопље; Играј ме (2002). Рад у току. ДЈ: С. Јанићијевић, МКЦ - Скопље; Off at the Tangent(2002). Позориште Бонние Бирд, Лабан центар - Лондон. Музика: Доријан Јовановић, Никола Коџобашија; Паралеле (2003). Музика: Сони Петровски, МНТ - Скопље, (у оквиру Скопског лета); Ouch-Couch 2005). Музика и избор музике: Дарија Андовска; Цифте Амам - Скопље (у оквиру 29 дана македонске музике); Јастуница (2005). Музика: Младен Марковић; Мала станица - Скопље; Формула (2006). Музика: Барок; Индиго квартет и Црвени Лабад (2008). Вече савремених балета у кореографији Искре Шукарове; МОБ - Скопље; Сфинга (2010). Музика: Алек Пејовски.

Сценски покрети и кореографије за позоришне представе М.М.Е. ко је први почео, (1997), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Позоришни центар – Скопље. Музика: Ристо Вртев; Словенски ковчег, (1998), Режија: Димитар Станковски. (текст: Венко Андоновски), Драмско позориште – Скопље. Музика: Венко Серафимов; Бетман, (1999), Режија: Кристијан Ристевски. Музика: Никола Кодјобашија, МНТ - Центар; Кандид у Земљи чуда, (2000), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Венко Андоновски). Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље; Бакхи, (2001), Режија: Сашо Миленковски. (текст: Еурипид и Горан Стефановски). Музика: Фолтин, Народно позориште - Битољ (Охридско лето 2001); Балкан није мртав, (2001), Режија: Александар Поповски. (текст: Дејан Дуковски), Музика: Кирил Џајковски, МНТ - Скопље (МОТ 2001); Војцек, (2002), Режија: Бора Драшковић. (текст: Г. Бихнер), Музика: Венко Серафимов, Драмско позориште – Скопље; Пад невиности, (2002), Режија: Дејан Пројковски. (текст: Василиј Сигарев), Музика: Зоран Спасовски, Драмско позориште – Скопље; Антигона, (2003), Режија: Никита Милићевић. Музика: Оливер Јосифовски и Александар Секуловски, Народно позориште – Битољ (Охридско лето 2003); Три сестре, (2004), Режија: Димитар Станковски, Музика: Венко Серафимов; Дом Бернарде Албе, (2004), Режија: Горчин Стојановић, Музика: избор Горчина Стојановића, Драмско позориште - Скопље (Охридско лето 2004); Краљ Едип, (2004), Режија: Љупчо Ђорђевски, Музика: Горан Трајковски, Позориште народности – Турска драма, Скопље; Војчек, (2008), Режија: Кустрим Бектеши. (текст: Г. Бихнер), Музика: Марјан Нечак, Позориште народности – Албанска драма, Скопље; Маркиза, (2009), Режија: Звезда Ангеловска, Драмско позориште – Скопље;

Кореографије за филм Охридска легенда, (2008) - музика: Стеван Христић, кореографија за филм представљен на 40. БЕМУС-у, Сава центар, 2008.

За ову кореографију Искра Шукарова освојила је и награду БЕМУС-а за филмску кореографију.

Педагошка делатност: Године 1994. Искра Шукарова увела је и предавала часове савременог балета у МБУЦ „Илија Николовски-Луј“ у Скопљу. Један је од главних координатора и ментора у регионалном образовном пројекту за савремени плес Nomad Dance Academy (2003), а сарадник у неколико регионалних едукативних проеката и плесних мрежа за савремени плес: ITI Macedonian Сenter, GPS Global Practice Sharing... Од 2006. до 2010. одржава радионице у Софији, Београду и Сарајеву. Била је ангажована као педагог-ментор и организатор Вечери младих кореографа 2007, а наредне године гостовала је као учитељица савременог плеса у Сан Дијегу (Калифорнија).

Од 2010. Искра Шукарова је вандредни, а од 2020. редовни професор на катедри за педагогију и плес на Факултету за Музичке уметности Универзитета “Св Кирил и Методиј“ у Скопљу.

Награде Добитник је на неколико међународних награда за савремени плес и члан је жирија на неколико интернационалних фестивала за плес.

Трећа награда на 1. Савезном такмичењу балетских школа Југославије – Земун, 1989. Златна плакета Југословенских берзи, Ваљево, 1989. Сребрна плакета - Нови Сад, 1990. Диплома за освојену 1. награду у ИИ категорији - Скопље, 1990. год. Трећа награда на 19. конкурсу – Београд, 1990. Похвала Балетске школе - Лујо Давичо, 1991. Похвала за учешће на фестивалу за кореографе, КОЧИ НОГУ - Загреб (Хрватска), 2003. Прва награда у категорији за савремени плес – жене – Фифизано (Италија), 2003.

Референце

Литература

Искра Шукарова, ПЛЕС У МАКЕДОНИЈЕ - ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ, Светски плесни конгрес, Париз 2001, објављено у: ЦД са 50 презентација и 120 илустрација; Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, ЦИД-УНЕСЦО, 16. међународни конгрес о истраживању плеса, Крф, Грчка, новембар 2002; . Искра Шукарова, ИЗВЕШТАЈ О ПОСМАТРАЧИ ЗА Б.А. ПРОГРАМ КАО ДЕО ЛАБАН ЦЕНТРА - ЛОНДОН, у "Плес као нематеријално наслеђе", Ед.Алкис Рафтис, стр.210-218, 2002; Предавање – ГЕОМЕТРИЈА У ПРОСТОРУ У ОДНОСУ НА КРЕТАЊЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА, излагање магистарског рада на Британском савету – Скопље, 2003. Модератор: проф. др. Јелена Лужина.

Категорија:Рођени 1972. Категорија:Скопљаци Категорија:Македонске балерине Категорија:Македонски кореографи