Ракорд () је монтажна, континуирана веза, спој, између два суседна кадра у једном низу, у којима се положаји камере допуњују до 179°, што омогућава да се у гледаочевој свести логично формира аналитичка слика простора, насталог сабирањем његових делова у појединачним кадровима.

Ракордна веза између два суседна кадра настаје постављањем камере према правилу кадрирања у троуглу као што су: десно|безоквира приближавање или удаљавање по оси, паралелни и додирни углови, спољни супротни и унутрашњи супротни углови, положаји камере под правим углом, субјективни и објективни углови снимања.

Суседни кадрови у ракорду садрже одређене параметре (облика, кретања и простора – времена), који омогућавају стварање глатког реза, и називају се кадровима у ракорду.

Међу најважнијим параметрима за ракорд су:

положај актера или објеката и правац погледа и кретања (по правцу и брзини).

Лажни ракорд Појам лажни или замењени ракорд настаје при таквом положају камере у другом кадру у којем гледалац очекује да види оно што посматра актер у првом кадру, али истовремено види и актера и предмет посматрања. Уместо субјективног угла или кадра, употребљава се објективни угао, са удаљавањем камере по оси објектива. десно|безоквира Једна о д варијанти је и спољни супротни (субјективни) положај камере, преко рамена актера у предњем плану.

Другим речима, то је врста монтажног споја двају кадрова, који се међусобно не подударају на начин који би одговараo логици и искуству филмског гледаоца, односно правилима филмског језика.

Основни облици лажног ракорда су:

неодговарајући правци погледа; положаји у простору кадра; правци кретања и неодговарајући однос простора off и простора видног поља кадра. безоквира|лево Примери: ако актери који се међусобно посматрају, гледају у истом правцу; ако се актер који гледа удесно, кадрира на десној страни површине кадра; ако се актер у следећем кадру креће у супротном правцу од оног у претходном кадру; ако се актер нађе у видном пољу кадра, иако би логично било да је врло далеко од њега.

Лажни ракорд код гледалаца изазива осећање нелагодности због дезоријентације у простору који се гради монтажном структуром.

Доследна употреба лажних ракорда кроз обликовање новог типа структуре у гледаоцу ствара накнадну (закаснелу) свест о једној новој оријентацији, и филм се чита на једном новом нивоу.

Оригинални појам је преузет од Ноела Бурха (Noël Burch).

Референце

Категорија:Филм