Варда Парсакутен ( ) је био византијски командант и сестрић цара Нићифора II Фоке .

Живот Презиме породице (погрешно написано Παρσακουντηνος, Парсакоунтен, у неким рукописима) потиче од локалитета „Парсакоуте“ (Παρσακουτη). Теодул Парсакутен, оженио се женом из моћне породице Фока, вероватно ћерком генерала Варде Фоке Старијег, оца каснијег цара Нићифора II Фоке (владао 963–969). Теодул је из брака имао три сина: Теодора, вероватно најстаријег, Варду и Нићифора . Пошто је носио име свог деде по мајци, вероватно је био другорођени од њих тројице.

Према арапским изворима, у бици код Хадата 19. октобра 954. Теодоул Парсакоутен и један од његових синова, Варда или Нићифор, били су заробљени од стране Хамданидског емира Саифа ал-Давле . Најстарији брат, Теодор, покушао је да откупи свог оца и брата за Саиф ал-Давлиног рођака Абу Фираса, којег је заробио у јесен 962. године, али тек након размене заробљеника 23. јуна 966. византијски заробљеници које је држао Саиф ал- Давла су пуштени.

Као присталице неуспеле побуне 970. године његовог рођака Варде Фоке Млађег против цара Јована I Цимискија (969–976), Варда и његова браћа су можда били послати у изгнанство. Њихово изгнанство је вероватно трајало све док цар Василије II (976–1025) није опозвао самог Фоку 978. године да би се супротставио побуни Варде Склира који је био , истакнути генерал и Цимискијев највиши поручник. Варда Склир се побунио након смрти цара Јована Цимискија 976. године и брзо је преузео контролу над Малом Азијом, уз неколико победа над трупама који су се супротстављали његовој побуни. Један од главних службеника цара Василија II, паракоменос Василије Лакапин, био је приморан да опозове Фоке из изгнанства. Вероватно је да су Вардине присталице помиловане и опозване у исто време. Сходно томе, историчар Лав Ђакон, савременик тих догађаја, бележи да је 978. године Варда Парсакутен, који је имао врховни судски чин магистра, командовао централном царском флотом када је победила побуњеничку флоту код Абидоса употребом грчке ватре, пре него што је искрцала своје људе, поразила побуњеничке трупе на копну и поново заузела Абидос.

Референце

Литература

Категорија:Византијске војсковође