Риче () је омањи град у северној Мађарској, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен (Borsod-Abaúj-Zemplén). Пре Другог светског рата Риче је био дом напредне јеврејске заједнице. Оснивач Парамоунт Пикчерса, Адолф Зукор, рођен је у Ричеу 1873. пре него што је емигрирао у Сједињене Државе 1889. године.Neal Gabler An Empire of Their Own: How the Jews Invented Hollywood. New York: Crown Publishers, 1988.
Логор за интернације Риче у Другом светском рату Основан 1940. године, логор у Ричеу био је највећи логор за интернирање у округу Земплен. Затвореници су углавном били Јевреји из Мађарске, Пољске, Словачке и друге избеглице које су сакупиле мађарске власти. Тамо су интернирани и затвореници који нису могли да докажу своје мађарско држављанство. Међу затвореницима су били мушкарци, жене и деца. Локалитет се састојао од војних барака у којима су се налазиле просторије за спавање са креветима и ћебадима. Логор је био ограђен и чуван од стране наоружаних Мађара, вероватно војника. У лето 1941. већина интернираних је пребачена из Ричеа у Керешмезе, а затим у Камјањец-Подиљски у Украјини под немачком окупацијом, где су убијени крајем августа 1941. године.Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III, page 368
Историја Име Риче је словенског порекла. Насеље потиче из времена Арпадовича, које је манастиру Лелеш поклонио бискуп Вачки Болесло.
Године 1609. то је био предијум, у то време су у појединим деловима били укључени и чланови породице Дарочи, а 1779. овде је поседовао и Антал Карољи.
У 18. веку овде су живели и сабатари, који су за време Марије Терезије прешли у католичку веру.
До регулације Тисе било је једно од најзатворенијих насеља у Бодрогкезу. 1700-их година 5 породица се населило у селу (Мате, Вецси, Кормонди, Деак, Кочи). Већина становништва села и данас носи једно од ових имена.
Почетком 1900-их припадао је округу Бодрогкези, округа Земплен.
Године 1910. од 1955 становника 1954 су били Мађари. Од тога, 259 су били римокатолици, 1.439 су били реформисани, а 129 су били Израелци.
Значај Рича у животу региона порастао је након Тријанонског мировног споразума. Преузео је улогу седишта округа Бодрогкези од Кираљихелмека, који се налазио с друге стране границе, и задржао га до 1. фебруара 1956. године, са изузетком периода између 1938-1950, а од 1950. већ је био познат као округ Рисеј. У насељу је живео значајан број јеврејских заједница, чији су чланови управљали банкама и млиновима. Као резултат Холокауста, њихова заједница је практично престала да постоји.
Популација Године 2001. 85% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 15% Роми.A nemzetiségi népesség száma településenként
Током пописа из 2011. године, 83,7% становника рекло је да су Мађари, 14,7% Роми (16,3% се није изјаснило, због двојног држављанства, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 9%, реформатори 49%, гркокатолици 3,3%, неденоминациони 14,1% (21,7% није одговорило).Ricse Helységnévtár
Референце
Спољашње везе
Мапа улица Њујорк Тајмс „Писмо уреднику“ (1992) у којем се помиње Риче
Категорија:Насељена места у жупанији Боршод-Абауј-Земплен Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској