Госфорд парк () је сатирични црнохуморни мистеријски филм из 2001. године у режији Роберта Алтмана, према сценарију који је Џулијан Фелоуз написао инспирисан француским филмом Правило игре. Радња прати групу богатих Британаца и једног америчког филмског продуцента, као и њихову послугу, који се 1932. године окупљају током викенда посвећеног лову у Госфорд парку, енглеском сеоском имању. Након вечере долази до убиства, а филм у наставку приказује истрагу која следи, и то из перспективе послуге и гостију.

Госфорд парк снимљен је у копродукцији Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава и Италије. У филму је представљена ансамблска подела улога, које тумаче Ајлин Аткинс, Боб Балабан, Алан Бејтс, Чарлс Денс, Стивен Фрај, Мајкл Гамбон, Ричард Е. Грант, Дерек Џејкоби, Кели Макдоналд, Хелен Мирен, Џереми Нортам, Клајв Овен, Рајан Филипи, Меги Смит, Кристин Скот Томас, Емили Вотсон и многи други.

Развој филма започео је 1999. године када је Боб Балабан затражио од Алтмана да развију филм заједно. Балабан је предложио детективску мистерију у стилу Агате Кристи и упознао Алтмана са Џулијаном Фелоузом, са којим је у то време радио на другом пројекту. Снимање филма почело је у марту 2001. године у студију Шепертон, са продукцијским буџетом од 19,8 милиона долара. Госфорд парк је премијерно приказан 7. новембра 2001. у Лондону. У америчким биоскопима почео је ограничено да се приказује у децембру 2001, пре него што га је у јануару 2002. године у широку дистрибуцију пустио USA Films. У Уједињеном Краљевству почео је са приказивањем 1. фебруара 2002. године.

Госфорд парк је остварио велики успех на биоскопским благајнама, зарадивши преко 87 милиона долара широм света, што га чини другим најуспешнијим Алтмановим остварењем након филма M*A*S*H. Изузетно хваљен од стране критичара, филм је био номинован за седам Оскара, укључујући оне за најбољи филм, најбољег редитеља и најбољу споредну глумицу (и за Хелен Мирен и за Меги Смит), а победу је однео у категорији за најбољи оригинални сценарио; такође је био номинован за девет награда БАФТА, од којих је освојио две.

Телевизијска серија Даунтонска опатија — коју је осмислио и написао Фелоуз — првобитно је била планирана као спиноф Госфорд парка, али је уместо тога развијена као самосталан пројекат инспирисан филмом, смештен у нешто ранији период 20. века (од 1912. до средине 1920-их).

Радња Године 1932. сер Вилијам Макордл, његова супруга леди Силвија и њихова ћерка Изобел организују ловачки викенд на свом сеоском имању Госфорд парк. Међу гостима су Силвијине сестре Луиза и Лавинија са својим мужевима лордом Стокбриџом и заповедником Ентонијем Мередитом; њена тетка Констанс, грофица од Трентама; часни Фреди Незбит и његова супруга Мејбел; глумац Ајвор Новело и амерички филмски продуцент Морис Вајсман. Лорд Руперт Стендиш и Џереми Блонд стижу касније.

Госпођа Вилсон, домаћица имања, распоређује послугу гостију по собама и случајно чује Роберта Паркса, собара лорда Стокбриџа, како спомиње да је одрастао у сиротишту. Главна собарица Елси подучава Мери Макехран, неискусну слушкињу леди Трентам.

Након вечере, послуга примећује да недостаје сребрни нож за сечење меса. Хенри Дентон, Вајсманов собар, изазива сумњу код особља својим наметљивим питањима и наглашеним шкотским акцентом (који Мери, и сама Шкоткиња, брзо прозре). Касније исте вечери, Хенри се потајно састаје са леди Силвијом. Изобел моли Елси да разговара са сер Вилијамом о давању посла Фредију, који је уцењује због њихове афере и њеног намерног прекида трудноће. Фреди се лоше опходи према Мејбел, којом се оженио због новца, али чије је богатство преценио. Леди Трентам се поверава Мери да су Силвија и Луиза „пресекле карте” како би одлучиле која ће се удати за сер Вилијама.

Када мушкарци оду у лов, залутали метак окрзне уво сер Вилијама. Даме им се придружују на ручку, а сер Вилијам се повлачи из Ентонијевог пословног подухвата, остављајући га финансијски уништеног. Леди Силвија обавештава своју тетку Констанс да би сер Вилијам могао да јој укине џепарац.

Током вечере, леди Силвија грди сер Вилијама, а Елси стаје у његову одбрану, чиме открива њихову аферу; због тога одмах добија отказ. Након вечере, сер Вилијам се повлачи сам у своју радну собу до краја вечери, где му госпођа Вилсон доноси кафу. Гости се окупљају у салону где Новело свира клавир и пева, док послуга слуша споља; Фреди, Ентони, Роберт и лакеј Џорџ се кришом удаљавају један по један. Човек, коме се виде само панталоне, улази у библиотеку са несталим ножем и, затекавши сер Вилијама како привидно спава у својој столици, убада га у груди.

Након што је тело откривено, неспретни инспектор Томпсон и способнији полицајац Декстер стижу да спроведу истрагу. Они откривају да је сер Вилијам био отрован пре него што је убоден. Госпођа Крофт, главна куварица, говори послузи о историји сер Вилијама који је заводио своје раднице у фабрици; оне које би затруднеле биле су приморање да дају децу на усвајање или да изгубе посао. Изобел даје Фредију чек, који он бесно цепа када га Мејбел суочи са истином. Сервилан према вишој класи, инспектор Томпсон пушта госте након површних разговора и уопште не испитује већину послуге, верујући да они немају никакав мотив за убиство.

Мери закључује да је Паркс убица; када га пита о томе, он открива да је ванбрачни син сер Вилијама и да је његова покојна мајка била једна од радница у његовој фабрици. Пошто Паркс није отровао сер Вилијама, он је већ морао бити мртав када га је Паркс убо. Паркс говори Мери да му је драго што је сер Вилијам мртав и да га није брига ко је за то одговоран.

Док гости и њихова послуга одлазе, Фреди, пошто му је уцена Изобел пропала, покушава да склопи партнерство са Ентонијем, чији је пословни подухват спасен смрћу сер Вилијама. Изобел случајно чује Рупертов разговор с Блондом, који нагло прекида његово удварање када сазна колико је Изобелино наследство.

Леди Трентам и леди Силвија разговарају о дугогодишњој нетрпељивости између госпође Крофт и госпође Вилсон, при чему леди Силвија открива да је девојачко презиме госпође Вилсон било Паркс, Паркер или Паркинсон. Чувши то, Мери закључује да је госпођа Вилсон починила убиство како би заштитила свог сина Паркса. Мери разговорa са госпођом Вилсон, која признаје да су она и госпођа Крофт сестре и да су обе имале децу са сер Вилијамом док су радиле у његовој фабрици. Госпођа Крофт је задржала своје дете и изгубила посао, иако је дете рано умрло, док је госпођа Вилсон дала свог сина, наивно верујући да ће му сер Вилијам пронаћи усвојитељску породицу. Схвативши да је Паркс њен син који намерава да убије свог оца, она је отровала сер Вилијама како би га спречила да почини злочин; сходно томе, његов једини преступ био је убадање већ мртвог тела.

Госпођа Крофт теши госпођу Вилсон док се Мери ошташтава од Паркса и док последњи гости напуштају имање.

Улоге

| Мајкл Гамбон || сер Вилијам Макордл |- | Кристин Скот Томас || леди Силвија Макордл |- | Камила Радерфорд || Изобел Макордл |- | Меги Смит || Констанс, грофица од Трентама |- | Чарлс Денс || лорд Рејмонд Стокбриџ |- | Џералдина Сомервил || леди Луиза Стокбриџ |- | Том Холандер || заповедник Ентони Мередит |- | Наташа Вајтман || леди Лавинија Мередит |- | Џејмс Вилби || часни Фреди Незбит |- | Клоди Блејкли || Мејбел Незбит |- | Џереми Нортман || Ајвор Новело |- | Боб Балабан || Морис Вајсман |- | Лоренс Фокс || лорд Руперт Стендиш |- | Трент Форд || Џереми Блонд |- | Кели Макдоналд || Мери Макехран |- | Клајв Овен || Роберт Паркс |- | Хелен Мирен || госпођа Вилсон |- | Ајлин Аткинс || госпођа Крофт |- | Алан Бејтс || господин Џенингс |- | Емили Вотсон || Елси |- | Дерек Џејкоби || Проберт |- | Ричард Е. Грант || Џорџ |- | Џереми Свифт || Артур |- | Софи Томпсон || Дороти |- | Мег Вин Овен || Луис |- | Адријан Скарборо || Барнс |- | Рајан Филипи || Хенри Дентон |- | Франсес Лоу || Сара |- | Џоана Мод || Рене |- | Тереза Черчер || Берта |- | Френк Торнтон || господин Беркет |- | Стивен Фрај || инспектор Томпсон |- | Рон Вебстер || полицајац Декстер

Теме Филм представља студију британског класног система током 1930-их година; Стивен Фрај, који у филму тумачи инспектора Томпсона, истиче да остварење приказује зависност више класе од послуге. Поред тога, истражује се и низ споредних тема. На пример, филм се суптилно бави сексуалним моралом тог времена. Будући да је радња смештена у 1932. годину, у период између два светска рата, у сценарију се анализира и утицај Првог светског рата. Такође се спомиње опадање Британске империје и система перства. Пишући за PopMatters, Синтија Фукс описује површински изглед и спољашњу фасаду — уместо сложених међуљудских односа — као једну од главних тема филма.

Критичар портала Salon, Стивен Џонсон, примећује у сценарију за Госфорд парк оживљавање жанра мистерије у властелинским кућама, који су популаризовала дела Агате Кристи. Он је тај приступ назвао спојем овог књижевног стила и романа 19. века. Боб Балабан, глумац и продуцент Госфорд парка, наводи да је идеја о стварању мистерије о убиству испричане из угла послуге на имању била изузетно занимљива и њему и Роберту Алтману.

Теме из овог филма касније је преузео и уградио у серију Даунтонска опатија управо Џулијан Фелоуз, сценариста Госфорд парка. Меги Смит је поново заиграла улогу обудовеле грофице, с тим што њена титула овог пута није била Трентам него Грантам, а породица је у сродству са маркизом (уместо са грофом) од Флинтшира.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 2001. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички сатирични филмови Категорија:Америчке филмске мистерије Категорија:Амерички хумористички филмови Категорија:Амерички независни филмови Категорија:Британски хумористички филмови Категорија:Британски независни филмови Категорија:Италијанске филмске комедије Категорија:Филмови чији је сценариста освојио награду Оскар за најбољи оригинални сценарио Категорија:Филмови чији је редитељ освојио Златни глобус за најбољу режију Категорија:БАФТА победници (филмови)