Мојсије ( — Моше, — Муса) или Мојсеј (), према Танаху, Библији и Курану, верски је вођа, законодавац и пророк, коме се традиционално приписује писање Торе, односно Петокњижја. Мојсије је најважнији пророк у јудаизму,Maimonides, 13 principles of faith, 7th principle а такође се сматра важним пророком у хришћанству и исламу. Јеврејска, хришћанска и исламска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет. У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости. Стари завет каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.”Књига Бројева 12:3 Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских, хришћанских и исламских верника.
Постојање Мојсија, као и истинитост причa o изласку Израелита из Египта, спорно је међу археолозима и египтолозима,William G. Dever 'What Remains of the House That Albright Built?,' in George Ernest Wright, Frank Moore Cross, Edward Fay Campbell, Floyd Vivian Filson (eds.) Scholars Press,. p. 33: 'the overwhelming scholarly consensus today is that Moses is a mythical figure.' пошто стручњаци на пољу библијске критике наводе логичне недоследности, нове археолошке доказе, историјске доказа и митове о пореклу у хананитској култури. Други историчари тврде да биографски детаљи и египтаско порекло, које се приписује Мојсију, подразумева постојање историјских политичких и верских вођа која су учествовали у учвршћивању хебрејских племена у Ханану крајем бронзаног доба.
Према Књизи изласка, Мојсије је рођен у време када је његов народ, деца Израелова, умножио толико да је то забринуло египатског фараона да би они могли помоћи египатским непријатељима. Мојсијева јеврејска мајка Јошаведа га је сакрила када је фараон наредио са убију сви новорођени дечаци. Мојсија је усвојила египатска краљевска породица. После убиства египатског надзорника, Мојсије је побегао преко Црвеног мора до земље Мадијамске, где је срео Бога који се указао у облику горућег грма. Бог је послао Мојсија да затражи од фараона ослобађање Израелаца.Exod. 4:10 Након Десет пошасти, Мојсије је извео Израелце из Египта преко Црвеног мора. На Синајској гори, Мојсије је примио Десет заповести. После 40 година лутања у пустињи, Мојсије је преминуо у 120. години, надомак обећане земље.
Рабински јудаизам је израчунао да Мојсијев животни век одговара периоду између 1391. п. н. е. и 1271. п. н. е.Seder Olam Rabbah Хришћанска традиција обично смешта његов живот у ранији период.
Етимологија имена мини|„Мојсије са Десет Божјих заповести“, рад Филипа де Шампања. Египатски корен msy („дете“) сматра се могућом етимологијом, вероватно скраћеницом теофорског имена, као на пример у египатским именима као што су Тутмос („дете Тота“) и Рамзес („дете Ра“), са изостављеним именом бога. Абрахам Јахуда, на основу правописа датог у Танаху, тврди да комбинује „воду“ или „семе“ и „језерце, пространство воде“, дајући тако осећај „дете Нила“ (mw-š). Међутим, Кенет Кичен је тврдио да је мало вероватно да је порекло имена египатско, пошто звуци у хебрејском м-ш-х не одговарају изговору египатског msy у релевантном временском периоду.. "His name is widely held to be Egyptian, and its form is too often misinterpreted by biblical scholars. It is frequently equated with the Egyptian word "ms" (Mose) meaning "child," and stated to be an abbreviation of a name compounded with that of a deity whose name has been omitted. And indeed we have many Egyptians called Amen-mose, Ptah-mose, Ra-mose, Hor-mose, and so on. But this explanation is wrong. We also have very many Egyptians who were actually called just "Mose," without omission of any particular deity. Most famous because of his family's long lawsuit in the middle-class scribe Mose (of the temple of Ptah at Memphis), under Ramesses II; but he had many homonyms. So, the omission-of-deity explanation is to be dismissed as wrong... There is worse. The name of Moses is most likely not Egyptian in the first place! The sibilants do not match as they should, and this cannot be explained away. Overwhelmingly, Egyptian "s" appears as "s" (samekh) in Hebrew and West Semitic, while Hebrew and West Semitic "s" (samekh) appears as "tj" in Egyptian. Conversely, Egyptian "sh" = Hebrew "sh," and vice versa. It is better to admit that the child was named (Exod 2:10b) by his own mother, in a form originally vocalized "Mashu," "one drawn out" (which became "Moshe," "he who draws out," i.e., his people from slavery, when he led them forth). In fourteenth/thirteenth-century Egypt,"Mose" was actually pronounced "Masu," and so it is perfectly possible that a young Hebrew Mashu was nicknamed Masu by his Egyptian companions; but this is a verbal pun, not a borrowing either way."
Библијски извештај о Мојсијевом рођењу даје му народну етимологију да објасни привидно значење његовог имена. Кажу да га је добио од фараонове ћерке: „постао је њен син. Назвала га је Мојсије (משה Моше), рекавши: „Извукла сам га (משיתהו mǝšīṯīhū)Exodus 2:10 Ово објашњење га повезује са семитским кореном משה м-ш-х, што значи „извући“. Тосафиста из једанаестог века Исак б. Ашер хаЛеви је приметио да га принцеза именује активним партиципом извлачења (משה mōše), а не пасивним партиципом (נמשה nīmše), у ствари проричући да ће Мојсије извући друге (из Египта); ово су прихватили неки научници.
Хебрејска етимологија у библијској причи можда одражава покушај да се пониште трагови Мојсијевог египатског порекла. Египатски карактер његовог имена препознали су као такав древни јеврејски писци попут Филона и Јосифа Флавија. Филон је повезао Мојсијево име (старогрчки: Μωυσης, романизовано: Mōysēs, лит. 'Mōusḗs') са египатском (коптском) речју за 'воду' (моу, μωυ), позивајући се на његово откриће у библијској фолологији Нила.
Јосиф Флавије, у својим старинама о Јеврејима, тврди да је други елемент, -есес, значио 'они који су спасени'. Проблем о томе како је египатска принцеза, позната Јосифу као Термутис (идентификована као Тармут) и у 1. Летописима 4:18 као Битија, могла да познаје хебрејски, збунио је средњовековне јеврејске коментаторе као што су Абрахам ибн Езра и Језекија бен Маноа.
Библијски наратив
Пророк и избавитељ Израела Мојсије је био потомак Аврама. Податак да је Мојсије седма генерација од Аврама коју преноси Библија, а ту генеалогију преносе у својим делима Јосиф Флавије и Филон наводи као Аврамове претке следећи низ:
Сим (600) Арфаксад (438) Сала (433) Евер (464) Фалек (239) Рагав (239) Серух (230 ) Нахор (148 ) Тара (205) ; умире у Харану Аврам Аврам је по Божијој промисли са седамдесет и пет година кренуо из Харана у земљу Хананску преко Сихема (Шекем), Ветиља (Бетел) и Негева до Египта. Тумачи Библије који верују да су Израелићани заиста били у Египту, претпостављају да је долазак Аврама у Египат пао у време владара 12. династије - Сезостриса Трећег (1878—1843) или Аменемхета Трећег (1842—1797) или раније, на преласку из 20. у 19. век п. н. е. - само је један од многих покушаја да се расветли овај догађај. Најчешће помињани датум доласка Аврама у Египат био је око 1680. п. н. е. На овом простору се већ ствара други део Мојсијевог породичног стабла које се састоји од: Аврама, Исака, Јакова, Левија, Ката, Амрама и Мојсија. мини|Мојсије, Микеланђелова скулптура.Израелци су се населили у земљи Гешен у време Јосифа и Јакова, али се појавио нови фараон који је тлачио синове Израелове. У то време Мојсије се родио свом оцу Амраму, сину (или потомку) Левита Кехата, који је ушао у Египат са Јаковљевим домом; његова мајка је била Јохебеда (такође Јохеведа), која је била у сродству са Кехатом. Мојсије је имао једну старију (за седам година) сестру Миријам и једног старијег (за три године) брата Арона. Фараон је наредио да се сва рођена мушка хебрејска деца даве у реци Нил, али Мојсијева мајка га је ставила у ковчег и сакрила у шибље поред обале реке, где је бебу открила и усвојила фараонова ћерка, и одгајала га као Египћанина. Једног дана, пошто је Мојсије постао пунолетан, убио је Египћанина који је тукао Јевреја. Мојсије је, да би избегао фараонову смртну казну, побегао у Мадијан (пустињску земљу јужно од Јуде), где се оженио Сифором.
Тамо, на гори Хорив, Бог се јави Мојсију као запаљени грм, где открива Мојсију његово име JHWH (вероватно се изговара Јахве) и заповеди му да се врати у Египат и изведе свој изабрани народ (Израел) из ропства у Обећану земљу (Ханан). Током путовања, Бог је покушао да убије Мојсија,Exodus 4:24–26 али му је Сифора спасла живот. Мојсије се вратио да изврши Божју заповест, али је Бог учинио да га фараон одбије, и тек пошто је Бог подвргнуо Египат десет зала, фараон је попустио. Мојсије је повео Израиљце до границе Египта, али је тамо Бог још једном отврднуо фараоново срце, тако да је могао уништити фараона и његову војску на Црвеном мору као знак своје моћи над Израиљем и народима.
Излазак из египатског ропства
мини|лево|Мојсије се моли са децом Израеловом. мини|Мојсије удари у камен и потече вода (2 Мојс. 17, 1-7), уље на платну Леонарда Басана (Народни музеј у Београду). Према јеврејским светим књигама, Мојсије је извео Јевреје из Египта. Фараон није то дозволио, али Мојсије учини многа чуда, и тако успе да изведе народ из Египта. Путовање Јевреја у обећану земљу трајало је четрдесет година. Ишли су преко пустиње, хранили се маном, чудесном храном са неба, захваљујући којој никада нису осећали глад.
Пошто је победио Амалечане у Рефидиму, Мојсије је повео Израиљце на гору Синај, где му је дато Десет Божијих заповести, исписаних на каменим плочама. Међутим, пошто је Мојсије остао дуго на гори, неки од људи су се уплашили да би могао бити мртав, па су направили кип од златног телета и поклонили му се, не послушавши и разгневивши Бога и Мојсија. Мојсије је из гнева разбио плоче, а касније је наредио да се они који су се поклонили златном кипу уклоне, који је био претопљен и храњен идолопоклоницима. Такође је написао десет заповести на новом комплету плоча. Касније на гори Синај, Мојсије и старешине су склопили савез, по коме ће Израел постати народ YHWH, који ће се повиновати његовим законима, а YHWH ће бити њихов бог. Мојсије је предао Божје законе Израелу, успоставио свештенство под синовима Мојсијевог брата Арона и уништио оне Израелце који су отпали од његовог обожавања. У свом последњем чину на Синају, Бог је Мојсију дао упутства за Скинију, покретно светилиште којим ће он путовати са Израелом у Обећану земљу. мини|Победа, Господе!, слика Џона Еверета Милеа из 1871. приказује Мојсија како држи штап, уз помоћ Арона и Хура, како подиже руке током битке против Амалика. Са Синаја је Мојсије повео Израелце у пустињу Паран на граници Ханана. Одатле је послао дванаест ухода у земљу. Шпијуни су се вратили са узорцима плодности земље, али су упозорили да су њени становници дивови. Народ се уплашио и хтео је да се врати у Египат, а неки су се побунили против Мојсија и против Бога. Мојсије је рекао Израиљцима да нису достојни да наследе земљу, и да ће лутати пустињом четрдесет година док не умре нараштај који је одбио да уђе у Ханан, тако да ће њихова деца бити та која ће поседовати земљу. Касније је Кореј био кажњен, јер је водио побуну против Мојсија.
Када је прошло четрдесет година, Мојсије је повео Израелце на исток око Мртвог мора на територије Едома и Моаба. Тамо су избегли искушење идолопоклонства, освојили земље Ога и Сиона у Трансјорданији, примили Божји благослов преко пророка Валама и побили Мадијанце, који су до краја пута Изласка постали непријатељи Израелаца због своје озлоглашене улоге у подстицању Израелаца да греше против Бога. Мојсије је два пута обавештен да ће умрети пре него што уђе у Обећану земљу: у Бројевима 27:13, када је видео обећану земљу са тачке гледишта на гори Абарим, и поново у Бројевима 31:1 када је победио у бици са Мадијанима.