Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта редак је злоћудни рак, који често настаје на претходно постојећој пигментној лезији. Прогноза болести и укупно преживљавање је лоше, а већина пацијената умире у року од три године.

За сада не постоји консензус о обиму indikovanog лечења меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта.

Епидемиологија Примарни меланоми мушких гениталија и доњег мокраћног тракта ретке су злоћудне неоплазме која највише погађа старије пацијенте, шесте и седме деценије живота. У литератури је описано приближно 200 случајева и они су представљали мање од 1,4% примарних карцинома пениса и 0,1% до 0,2% свих екстраокуларних меланома.

Најчешће локализације лезија су, на:

главићу (55%),

препуцијуму (28%),

осовини пениса (9%)

уретралном меатусу (8%).

Меланом ин ситу (МИС) пениса је још ређи.

Етиопатогенеза Меланоми на главићу полног уда (пениса) настају у глаткој кожи (без фоликула и знојних жлезда) и понашају се на сличан начин као вулварни меланоми. Хистолошки најчешћи тип раста је налик акралном лентигинозном меланому (мукозни лентигинозни тип меланома), а знатно ређи је меланом суперфицијалног ширења.

Меланом пениса је болест са лошом прогнозом у већини случајева. Локална ексцизија или делимична ампутација пениса могу имати ефикасну контролу за лезије стадијума Т1 и Т2. Пацијенти који имају клинички доказане метастазе умрли су упркос хируршкој и адјувантној хемотерапији.

За разлику од меланома полног уда, меланоми коже пениса и мошница (скротума) понашају се слично као меланом коже, али се често касно препознају и имају лошију прогнозу од меланома коже.

Меланоми уринарног тракта врло су редак тип меланома слузнице који се готово искључиво испољава у уретри. Хистолошке карактеристике, укључујући дебљину меланома по Бреслоу, нису се показале као прогностички значајне..

Дијагноза Клиничка дијагноза се поставља:

уролошким прегледом цистоскопијом уретрографијом, која открива уретралну инвазију малигног меланома, магнетном резонанцом (МРИ) која може да открије инвазију рака на простату и метастазе у карличним лимфним чворовима абдоминалнекомпулиране томографије (ЦТ), али без метастаза у органу.

Терапија Ако је могућа, широка ексцизија индикована је одговарајућа операција, која се препоручује пре него радикална или парцијална пенектомија.

Профилактичку модификовану ингвиналну лимфаденектомију (код захваћених ингвиналних лимфних чворова) треба размотрити и сровести је код одабраних пацијената са меланомом пениса, скротума и предње уретре.

Прогноза Пацијенти са клинички позитивним, доказаним метастазама умиру упркос одговарајућим хируршким процедурама и хемотерапији са више агенаса.

Види још

Меланом Урогенитални систем

Референце

Категорија:Меланоми