Нолитова награда додељивана је од 1962. до 2004. за најбоље дело из Нолитове продукције.
Награда је установљена 1962. приликом отварања прве Нолитове „Пролећне изложбе” и годишње додељивана за најбоље дело из Нолитове продукције. Додељивана је за оригинално књижевно дело и за превод, а састојала се од повеље и новчаног износа. Награду је додељивао жири састављен од уредника Нолита.
Добитници награде за оригинално књижевно дело Награду су добили следећи књижевници:
Од 1962. до 1970.
1962 — Вита Цветковић, за књигу Извештај пише ко преживи. 1963 — Михаило Лалић, за књигу Лелејска гора. 1964 — Леонид Шејка, за књигу Трактат о сликарству. 1965 — Никола Милошевић, за књигу Антрополошки есеји. 1966 — Божидар Тимотијевић, за књигу Вечерње. 1967 — Борислав Радовић, за књигу Братство по несаници. 1968 — Владан Радовановић, за књигу Пустолина. 1969 — није додељена 1970 — Звонимир Костић, за књигу Родослов.
Од 1971. до 1980.
1971 — није додељена 1972 — Ранко Бугарски, за књигу Језик и лингвистика. 1973 — Божидар Милидраговић, за књигу Рад извора. 1974 — Ото Бихали Мерин, за књигу Јединство света у визији уметности. 1975 — Боба Благојевић, за књигу Све звери што су с тобом. 1976 — (?) 1977 — Александар Тишма, за књигу Употреба човека. 1978 — није додељена 1979 — Бора Ћосић, за књигу Тутори. 1980 — Сретен Марић, за књигу Пропланци есеја.
Од 1981. до 1990.
1981 — Милош Комадина, за књигу Речник меланхолије. 1981 — Касим Прохић, за књигу Призма и огледало. 1982 — Јован Христић, за књигу Чехов, драмски писац. 1982 — Јован Деретић, за књигу Српски роман. 1983 — Павле Стефановић, за књигу Есеји. 1983 — Александар Ристовић, за књигу Нигде никог. 1984 — није додељена 1985 — Мирослав Поповић, за књигу Судбине. 1986 — Данијел Драгојевић, за књигу Расути терет. 1986 — Слободан Благојевић, за књигу Слика бојног савезника. 1987 — Богдан Богдановић, за књигу Круг на четири ћошка. 1987 — Звонко Марић, за књигу Огледи о физичкој реалности. 1988 — Миодраг Павловић, за књигу Поетика жртвеног обреда. 1989 — Јоан Флора, за књигу Млада сова на самртној постељи. 1989 — Душан Иванић, за књигу Мемоарска проза XVIII и XIX века. 1990 — Влада Урошевић, за књигу Хипнолис. 1990 — Павле Угринов, за књигу Топле педесете.
Од 1991. до 2004.
1991 — Душан Бандић, за књигу Народна религија Срба у 100 појмова. 1992 — Светислав Басара, за књигу Монголски бедекер. 1992 — Слободан Зубановић, за књигу Стратегија лирике. 1993 — Небојша Васовић, за књигу Музика роба. 1994 — Данило Николић, за књигу Краљица забаве. 1994 — Алек Вукадиновић, за књигу Тамни там и Беле басме. 1995 — (?) 1996 — Милица Мићић Димовска, за књигу Последњи заноси МСС. 1997 — Радован Бели Марковић, за књигу Лајковачка пруга. 1998 — (?) 1999 — Јасмина Марић, за књигу Кипарска абецеда. 1999 — Милосав Тешић, за књигу Изабране песме. 2000 — Јово Кнежевић, за књигу Корпица са сновима. 2001 — Матија Бећковић, за књигу Послушања. 2001 — Раде Танасијевић, за књигу Потпор. 2002 — Братислав Р. Милановић, за књигу Поток. 2003 — (?) 2004 — Миленко Пајић, за књигу О врстама ћутања.
Референце
Категорија:Српске књижевне награде Категорија:Књижевност Београда