Еманијел Беар (; Сен Тропе или Гасен, 14. август 1963) француска је глумица. Играла је у преко 60 филмова и серија од 1972. године. Осам пута је била номинована за Сезар, а награду је освојила 1986. године за улогу у филму Manon des Sources као најбоља глумица у споредној улози. Имала је улоге у филмовима: La Belle Noiseuse (1991), Срце зими (1992), Nelly et Monsieur Arnaud (1995), Немогућа мисија (1996), 8 femmes (2002) и другим филмовима.

Биографија Рођена је као Еманијел у Сен Тропеу или Гасену (према различитим изворима), на Француској ривијери, као кћерка Женвјев Галее (псеудоним Женвјев Гијери) — бивше манекенке хрватског, грчког и малтешког поријекла, и Гија Беара — пјевача и пјесника. Породица њеног оца, поријеклом из Египта, била је сефардска; он је касније тражио уточиште у Либану (током свог дјетињства).

Има полусестру, Ев (рођена 1959), са очеве стране, те шесторо полубраће/полусестара са мајчине стране: Иван, Сара и Микис Серијејкс из односа њене мајке са Серијејксом; и Оливје Гиспен, Лизон и Шарлот из односа њене мајке са Гиспеном.

У посљедњим годинама тинејџерске доби, провела је љетни одмор са породицом која је са енглеског говорног подручја и која је од њеном оцу блиског пријатеља, у Монтреалу. Боравила је са Беверли Мелен и Вилијамом Софином и њихово двоје дјеце Ендруом и Шоном Софин, који су је сматрали веома блиском. Поткрај тог љета, породица је позвала да остане с њима и доврши студије бакалореа на Интернационалном колеџу Мари де Франс. Остали су блиски пријатељи.

Каријера Беарова је добила улогу у филму Tomorrow's Children 1976. године. У тинејджерској доби имала је неколико мањих улога на телевизији. По дипломирању на Интернационалном колеџу Мари де Франс у Монтреалу, вратила се у Француску и уписала драмску школу у Паризу. Недуго послије овога, изабрана је први пут као одрасла особа као дио поставе једног филма, а 1986. године стекла је славу улогом уз Ива Монтана, као у француском Manon des Sources. За свој перформанс, освојила је награду Сезар за најбољу глумицу у споредној улози. У филму Date with an Angel из 1987. године, играла је улогу . Године 1995, освојила је награду Сребрни Св. Георгије за најбољу глумицу на 19. додјели награда Московског интернационалног филмског фестивала, за своју главну улогу у филму Une femme française.

Осим у категорији за најбољу глумицу у споредној улози, такође је номинована за још седам награда Сезар за најобећавајућу и најбољу глумицу. Беарова је имала номинације као најобећавајућа глумица за филмове Un amour interdit (1984) и L'amour en douce (1985); односно, као најбоља глумица за филмове Les enfants du désordre (1989), La Belle Noiseuse (1991), Срце зими (1992), Nelly et Monsieur Arnaud (1995) и Les destinées sentimentales (2000).

У француском издању магазина Elle од дана 5. маја 2003. године, Беарова се — као — појавила нага; свих 550.000 копија распродало се за три дана, чиме је издање постало најбрже распродато издање у дугом историјату модног сјаја магазина и уопште.

Приватни живот Средином , Беарова је ушла у однос са Данијелом Отејом (с њим је глумила у филмовима L'amour en douce, Manon des Sources, Срце зими и Une femme française); вјенчали су се 1993. године и развели 1995. Беарову су — да је у романтичном односу — повезивали са: музичким продуцентом Давидом Франсоом Мороом (од . године, након развода од Отеја) и филмским продуцентом Венсаном Мејером (у периоду од око двије године, до његовог самоубиства у мају 2003. године). Она има троје дјеце, укључујући Нели Отеј (рођена ) и Јохана Мороа (рођен ). Вјенчала се са глумцем Микалом Коаном 13. августа 2008. године у Женапу у Белгији, а 2009. године су усвојили дијете из Етиопије по имену Сурафел. Беарова и Коан су се развели 2011. године. Исте године је ушла у романтичну везу са режисером и кинематографом Фредериком Шодјеом.

Осим рада за екран, Беарова је позната по друштвеном активизму. Амбасадорка је UNICEF-а и има излагања у којима се противи антиимиграционој политици Републике Француске. Године 1996. изазвала је лавину медијских натписа, након што је — бранећи права „” ( — досл. [они] без папира, у значењу ’илегални имигрант(и)’) — избачена након масовног уласка њене групе у париску цркву.

У марту 2012, Беарова је давала изјаве против пластичне хирургије — за Le Monde; говорила је да је зажалила због операције својих усана 1990. када је имала 27 година.

Филмографија Филм

| 1983 || || Premiers désirs || Елен || Дејвид Хамилтон |- | 1985 || || L'amour en douce || Саманта || реж.: Едуар Молинаро |- | 1986 || || Manon des Sources || Манон || реж.: Клод Бери |- | 1987 || || Date with an Angel || || реж.: Том Маклоклин |- | 1988 || || À gauche en sortant de l'ascenseur || Ева || реж.: Едуар Молинаро |- | 1990 || || Il viaggio di Capitan Fracassa || Изабела || реж.: Еторе Скола |- | rowspan=2|1991 || || La Belle Noiseuse || Марјан || реж.: Жак Ривет |- | || J'embrasse pas || Ингрид || реж.: Андре Тешине |- | 1992 || Срце зими || Un cœur en hiver || Камиј || реж.: Клод Соте |- | 1994 || || L'Enfer || Нели || реж.: Клод Шаброл |- | rowspan=2|1995 || || Une femme française || Жан || реж.: Режис Варнје |- | || Nelly et Monsieur Arnaud || Нели || реж.: Клод Соте |- | 1996 || Немогућа мисија || Mission: Impossible || Клер Фелпс || реж.: Брајан де Палма |- | rowspan=2|1998 || || Don Juan || Елвир || реж.: Жак Вебер |- | || Voleur de vie || Алда || реж.: Ив Анжело |- | rowspan=3|1999 || || Le Temps retrouvé || Жилберт || реж.: Раул Руиз |- | || La Bûche || Сонја || реж.: Данјел Томпсон |- | || Elephant Juice || Џулс || реж.: Сем Милер |- | 2000 || || Les Destinées sentimentales || Полин Померел || реж.: Оливје Асајас |- | 2001 || || La répétition || Натали || реж.: Катерин Корсини |- | rowspan=2|2002 || || 8 femmes || Луиз || реж.: Франсоа Озон |- | || Searching for Debra Winger || || реж.: Розана Аркет |- | rowspan=3|2003 || || Les Égarés || Одил || реж.: Андре Тешине |- | || Histoire de Marie et Julien || Мари Деламбр || реж.: Жак Ривет |- | || Nathalie... || НаталиМарлен || реж.: Ен Фонтејн |- | 2005 || || L'enfer || Софи || реж.: Данис Тановић |- | 2006 || || Un crime || Алис Паркер || реж.: Мануел Прадал |- | 2007 || || Les Témoins || Сара || реж.: Андре Тешине |- | rowspan=2|2008 || || Disco || Франс Навар || реж.: Фабјан Онтанјант |- | || Vinyan || Жан Белмер || реж.: Фабрис Ду Велз |- | rowspan=2|2010 || || Nous Trois || Мари || реж.: Рено Бертран |- | || Ça commence par la fin || Габријел || реж.: Микал Коан |- | 2011 || || Ma compagne de nuit || Жулија || реж.: Изабел Брокар |- | rowspan=2|2012 || || Bye Bye Blondie || Франсес || реж.: Виржини Депант |- | || Télé gaucho || Патрисија Габријел || реж.: Мишел Леклерк |- | 2013 || || Par exemple, Électre || Крисотемис || реж.: Жан Балибар, Пјер Леон |- | rowspan=2|2014 || || My Mistress || МагиГосподарица || реж.: Стивен Ленс |- | || Les Yeux jaunes des crocodiles || Ирис Дупен || реж.: Сесил Телерман |- | 2017 || || Beyond the Known World || Луиз || реж.: Пан Налин

ТВ Le grand Poucet (1980) Zacharius (1984) Raison perdue (1984) La femme de sa vie (1986) Et demain viendra le jour (1986) Les jupons de la révolution (1989) — 1 епизода D'Artagnan et les trois mousquetaires (2005)

Награде и номинације НаграђеноКатегоријаРезултатСезар 1985 Un amour interdit Најобећавајућа глумица 1986 L'amour en douce 1987 Manon des Sources Најбоља глумица у споредној улози 1990 Les enfants du désordre Најбоља глумица 1992 La Belle Noiseuse 1993 Un cœur en hiver 1996 Nelly et Monsieur Arnaud 2001 Les Destinées sentimentales Остале награде 1993 Un cœur en hiver Најбоља страна глумица, награда Давид ди Донатело 1995 Une femme française Најбоља глумица, награда МФФ 2002 8 femmes Најбоља глумица, награда ЕФН Почасна признања 2002 Сребрни медвјед (Берлинале) за истакнут умјетнички допринос за 8 femmes 2010 Награда Станиславски 2012 2015

Референце

Литература

Спољашње везе

на сајту AlloCiné

Категорија:Рођени 1963. Категорија:Француски глумци Категорија:Добитници награде Сезар Категорија:Сефарди