Трос

Трос ( [-{Trós}-], ) је дардански краљ, син краља Ерихтонија и његове жене Астиохе (ћерке речног бога Симоиса). Био је оснивач краљевства Троје, чије је име добио град Илиј, који је основао његов син Ил. Трос је био отац три сина: Ила, Асарака и Ганимеда и две ћерке, Клеопатре и Клеоместре.Dictys Cretensis, 4.22 Он је епоним Троје, такође назване Илион по његовом сину Илу. За Тросову жену се каже да је била Калироја, кћерка речног бога Скамандра,Scholiast on Homer's Iliad 20.231 who refers to Hellanicus as his authority; Tzetzes on Lycophron, 29 или Акаларис, кћерка Еумеда.Dionysius of Halicarnassus, Antiquitates Romanae 1.62.2

Још један Трос је био тројански ратник. Према Хомеровој Илијади, он је син ликијског Аластора и убио га је Ахил.Homer, Iliad 20.462

Митологија Трос је био унук Дардана, оснивача Дарданског краљевства, на чији је престо Трос ступио после смрти свог оца, краља Ерихтонија. Док је Трос владао Дарданијом то је било целовито краљевство, а његовом смрћу Дарданија се поделила на два дела. У смањеној Дарданији краљ је постао Тросов старији син Асарак, а у отцепљеној Троади, млађи Ил, који је ту основао нови град Илиј, који је данас познатији као Троја.

Осим синова Асарака и Ила, Трос је, са својом женом Калиројом имао и сина Ганимеда, али он није постао нигде владар, јер га је највиши бог Зевс узео код себе на Олимп за виноточиоца богова. У замену за сина Ганимеда, Зевс је Тросу дао најлепше коње на свету.

Тросови потомци, са стране његовог сина Асарака били су краљеви Капије и Анхиз, владари Дарданије, а са стране сина Ила, Пријам и Леомедонт, владари у Троади. Владавина Тросових потомака се завршила са падом Троје. Хектор, Пријамов син је погинуо у одбрани Троје. Анхизов син Енеја иселио се после пада Троје у Италију и тамо основао град Лавиниј, од којег је касније настао град Рим.

Мада се краљ Трос није истакао ничим особитим у свом животу, али његово име живи у имену Троје, и Хомеровим еповима.

Када је Зевс отео Ганимеда, Трос је туговао за својим сином. Саосећајући са њим, Зевс је послао Хермеса са паром лепих коњаHomer, Iliad 5.265 & 20.231; Pausanias, 5.24.5 with a reference to Homer толико брзих да су могли да трче „преко воде и класја“,Pseudo-Hyginus, Fabulae 89 „истих који носе бесмртнике“. Хермес је такође уверио Троса да је Ганимед бесмртан и да ће бити пехарник богова, што је положај од великог значаја.Homeric Hymn 5 to Aphrodite 203 ff

У Хомеровој Илијади, књига V, 265, описани су коњи које је Зевс дао Тросу као надокнаду за отмицу младића:

А што се тиче ове двојице, њихови брзи коњи неће обоје однети одавде натраг, макар један или други и успео да побегне. И још нешто ћу ти рећи — а ти то добро у срце положи. Ако ли ми Атина, богата разумом, подари ову славу да их обојицу погубим, тада ти овде задржи ове брзе коње, чврсто привезавши узде за обод кола; али пази да јурнеш на коње Енејине и да их отераш од Тројанаца ка војсци добро наоружаних Ахајаца. Јер они су од онога соја који Зевс, громогласни, даде Тросу као накнаду за његовог сина Ганимеда — јер то су били најбољи од свих коња што су под зором и сунцем. Из тога соја краљ међу људима, Анхис, украде један приплод, спаривши своје кобиле с њима, а да Лаомедонт о томе ништа није знао. И од њих му се у дворима роди сој од шесторо: четири задржа за себе и одгаји у штали, а друга два даде Енеји, покретачима расула. Кад бисмо само ову двојицу могли да узмемо, стекли бисмо себи дивну славу.

У варијантним верзијама, Ганимед је син Лаомедонта, сина Ила сина Троса,Cicero, Tusculan Disputations 1.26 међутим, други га зову Илов син,Tzetzes on Lycophron, 34 ЕрихтонијевHyginus, Fabulae 271 или Асараков.Hyginus, Fabulae 224

Управо због Троса Дарданци су названи Тројанцима, а земља Троадом.

Генеалогија

Хомеров извештај Следећи одломци из Хомерове Илијаде описују Тросове претке и потомке:

Али ако желиш, саслушај и ово, да би добро познао моје порекло; а многи га знају. Најпре Зевс, сабирач облака, роди Дардана, и он основа Дарданију, јер још не беше саграђен свети Илиј у равници као град смртних људи, него су још становали по падинама многоводне Иде. А Дардан потом роди сина, краља Ерихтонија, који постаде најбогатији међу смртнима. Три хиљаде коња имао је што су пасли по мочварама — кобиле, радосне због својих нежних ждребади. У њих се, док су пасле, заљуби Северни ветар, па се преобрази у пастува црне гриве и покри их; и оне зачеше и родише дванаест кобилица. Те, када би јуриле по земљи, хранитељки жита, трчале су преко врхова зрелих класова и не ломећи их; а када би јуриле по широким леђима мора, трчале су преко самих врхова седих таласа. А Ерихтоније роди Троса да буде краљ међу Тројанцима; а од Троса се родише три ненадмашна сина: Ил, Асарак и божански Ганимед, најлепши међу смртним људима. Због његове лепоте богови га узнеше у висине да буде пехарник Зевсу и да пребива међу бесмртнима. А Ил роди сина, ненадмашног Лаомедонта; а Лаомедонт роди Титона, Пријама, Клитија и Хикетаона, потомка Аресовог. А Асарак роди Каписа, а он Анихиса; а Анихис роди мене и Пријамовог дивног Хектора. Такво је, дакле, порекло по крви из које изјављујем да сам потекао.Homer, Iliad 20.213–241

Аполодоров извештај Антички аутор Аполодор у својој књизи „Библиотека“ такође наводи Тросово порекло:

И он (тј. Дардан) имао је синове, Ила и Ерихтонија, од којих је Ил умро без деце, а Ерихтоније је наследио краљевство и оженио се Астиохом, ћерком Симандера, и родио Троса. Наследивши краљевство, Трос је назвао земљу Тројом по себи, а оженио се Калиројом, ћерком Скамандра, и родио ћерку Клеопатру и синове, Ила, Асарака и Ганимеда. Овог Ганимеда, због његове лепоте, Зевс је ухватио на орлу и поставио га за пехарника богова на небу; и Асарак је са својом женом Хијеромнемом, ћерком Симандера, имао сина Каписа; а Капис је са својом женом Темистом, ћерком Ила, имао сина Анхиса, кога је Афродита упознала у љубавној вези, и коме је родила Енеју и Лира, који су умрли без деце.Apollodorus, 3.12.2

Дионисије из Халикарнаса Други писац, по имену Дионисије из Халикарнаса, написао је одломак о Тросовом пореклу који нас враћа на Дардана, доказујући да је тројанска раса заиста грчког порекла.

Али тема захтева да испричам и како је Енејино порекло: и то ћу укратко учинити. Дардан, након смрти Хрисе, Паладине ћерке, са којом је имао своје прве синове, оженио се Батејом, Теукеровом ћерком, и са њом је добио Ерихтонија, за кога се каже да је био најсрећнији од свих људи, јер је наследио и краљевство свог оца и краљевство свог деде по мајци. Од Ерихтонија и Калироје, Скамандрове ћерке, рођен је Трос, по коме је народ добио име; од Троса и Акалариде, Еумедове ћерке, Асарак; од Асарака и Клитодоре, Лаомедонове ћерке, Капис; од Каписа и Најадине нимфе, Хијеромнеме, Анхис; од Анхиса и Афродите, Енеја.

Референце

Литература

with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. . Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website. Dictys Cretensis, from The Trojan War. The Chronicles of Dictys of Crete and Dares the Phrygian translated by Richard McIlwaine Frazer, Jr. (1931-). Indiana University Press. 1966. Online version at the Topos Text Project. English translation by Earnest Cary in the Loeb Classical Library, 7 volumes. Harvard University Press, 1937-1950. Online version at Bill Thayer's Web Site . . Karl Jacoby. In Aedibus B.G. Teubneri. Leipzig. 1885. Greek text available at the Perseus Digital Library. translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies. Online version at the Topos Text Project. with an English Translation by A.T. Murray, Ph.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924. . Online version at the Perseus Digital Library. in five volumes. Oxford, Oxford University Press. 1920. . Greek text available at the Perseus Digital Library. with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. . Online version at the Perseus Digital Library . Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.

Категорија:Краљеви у грчкој митологији