Космај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 -{m}-) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.
Назив Космај настао је од келтске речи -{cos}- (шума) и прединдоевропске речи -{maj}- (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење -{casa Maiac}- — станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Сматра се да се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.
Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.
На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).
Космају се од 1930-тих указује већа пажња као излетишту,"Политика", 18. авг. 1935, стр. 12„Политика”, 7. јул 1938 пред крај 1936. је изграђена планинска кућа са 18 постеља."Политика", 21. дец. 1936
Галерија
Види још Планине у Србији Центар за културу Сопот
Референце
Литература
Категорија:Планине у Србији Категорија:Шумадијске планине Категорија:Предели изузетних одлика Србије Категорија:Споменици природе Београда Категорија:Географија Београда