Шпоретар је мајстор занатлија који врши поправку шпорета. О занату Шпоретар је једно од занимања којих више нема. 150п|мини|лево|Електрични шпорет Сиеменс,коришћен у домаћинству око 1940. Данас се налази у збирци Музеја науке и технике у Београду. У другој половини 19. века спремање хране на нашим просторима обављало се на зиданим шпоретима, али су рингле и рерна били од метала. Цеви за одвод дима били су исто тако од метала. Временом и употребом рерна и цеви су прегоревали те их је требало поправљати. Након Првог светског рата у домаћинства се све више уводе метални шпорети, који су се чешће оштећивали и које је требало поправљати. Јавило се тако и ново занимање - шпоретари. То су били приучени шпенглери, тј. лимари. Сем поправке прегореног дела шпорета, умеће им је било и направити оптимални одвод дима. Циљ је био да са димом не оде и топлота, важна како за шпорет и спремање хране, тако и зими за загревање просторије.
Касније се јављају изучени мајстори лимари, чији се опсег радова проширивао, а шпоретски занат био је споредан или шегртски.
Види још Списак заната
Референце
Спољашње везе Stari zanati
Категорија:Занати Категорија:Стари занати