мини|420x420пиксел|Стетостопски даљиномер Даљиномер је уређај дизајниран за одређивање удаљености од посматрача до објекта. Користи се у геодезији, за фокусирање код фотографисања, у нишанима оружја, система за бомбардовање итд.
Врсте даљиномера Уређаји за даљиномер су подељени на активне и пасивне:
Активни:
звучни даљиномер; светлосни даљиномер; ласерски даљиномер; радио даљиномер; други дизајни;
Пасивни:
даљиномери који користе оптичку паралаксу (нпр. даљиномерна камера); даљиномери који користе подударање објекта са неким шаблоном (нитни даљиномер, итд.); други дизајни.
Принцип рада
Уређај и принцип рада оптичког даљиномера мини|420x420пиксел|Принцип рада оптичког даљиномера Принцип рада даљиномера активног типа је мерење времена које је потребно да сигнал који шаље даљиномер пређе растојање до објекта и назад. Претпоставља се да је брзина простирања сигнала (брзина светлости или звука) позната. центар|мини Мерење удаљености помоћу даљиномера пасивног типа заснива се на одређивању висине ℎ једнакокраког троугла АБЦ, на пример на познатој страни АБ=л (основа) и супротни оштар угао бета (тзв. угао паралаксе). Једна од количина л или бета је обично константа, а друга је променљива (мерена). По овом основу разликују се даљиномери са константним углом и даљиномери са константном базом. АБ=л — растојање између сочива даљиномера (основа даљиномера)
Ц - објекат до којег желите да одредите растојање ℎ
х је растојање између даљиномера и објекта посматрања
Артиљеријски даљиномер Крајем 1860-их, руски официр и војни инжењер Василиј Фомич Петрушевски изумео је први у свету, уређај за тачно одређивање удаљености до циља, који је коришћен у обалској артиљерији. 1868. обалски артиљеријски даљиномер Петрушевског је успешно тестиран на батеријама у Кронштату. Даљиномери Петрушевског значајно су побољшали квалитет ватре обалске артиљерије.
Извори
Категорија:Оптика Категорија:Геодезија