Трећи сремски народноослободилачки партизански одред био је партизански одред који је од септембра 1942. до марта 1943. дејствовао у Срему и источној Босни. Формиран је реорганизацијом партизанских одреда који су дејствовали у Срему — Фрушкогорског, Подунавског и Посавског одреда. У почетку је имао три батаљона и једну самосталну чету, са око 700 бораца. Први командант одреда био је Станко Лужајић Милан, а политички комесар Лука Мркшић.
Након формирања водио је борбе против домобранско-усташких и немачких јединица на Фрушкој гори, као и у источном делу Срема и Босутским шумама. Почетком новембра 1942, заједно са Шестом источнобосанском бригадом, главнина Одреда се преко Саве пребацила у источну Босну, а у Срему је остао само Четврти батаљон, од кога је касније формиран Сремски партизански одред. Након преласка у Босну, главнина Одреда је учествовала у борбама против четника на Мајевици, разбијању усташке посаде у Лопарама и уништењу четничке групе у Малешевцима, половином новембра. Током децембра 1942. и јануара 1943, Одред је боравио у Бирачу, а крајем јануара се вратио на Мајевицу и наставио борбу против четника.
Услед прилива нових бораца из Срема, главнина Одреда је марта 1943. преформирана у Групу војвођанских ударних батаљона, од које су у току априла 1943. формиране Прва и Друга војвођанска бригада. Четврти батаљон Одреда, који је остао да дејствује у Срему, услед сталног прилива нових бораца је 1. марта 1943. преформиран у Сремски партизански одред, који је 19. јула 1943. подељен на два одреда — Први и Други сремски одред.
Одред је био познат под називима — Сремски партизански одред, како је називан у источној Босни и Трећи НОП одред Треће оперативне зоне Хрватске, како је гласио његов званични назив, пошто се подручје Срема од маја 1942. до јула 1943. налазило под комадом Штаба треће оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Хрватске.
Формирање Одреда У лето 1942. у Срему су дејствовала три партизанска одреда — Фрушкогорски, Подунавски и Посавски и Босутска чета, који су вршили сталне нападе на мања непријатељска упоришта, постављали заседе, уништавали телекомуникационе објекте, отежавали саобраћај на пругама и др. Посебна активност током лета била им је „битка за жетву” односно уништавање летине, која би служила окупатору. У непрекидним акцијама спаљено је око 120 вагона жита и уништено око 80 вршалица, углавном на имањима домаћих Немаца (фолксдојчера). Ове акције знатно су угрозиле усташко-немачку власт у Срему, због чега је у августу 1942. покренута велика немачко-усташка офанзива на Фрушку гору, са циљем уништења главнине партизанских снага. Упредо са офанзивом, покренута је акција терора над становништвом, са циљем да се одвоји од Народноослободилачког покрета (НОП) и престане да пружа подршку партизанима. Током акције Виктора Томића, специјалног опуномоћеника Анте Павелића, поглавника НДХ, убијено је и нестало око 6.000 људи, а ухапшено је и прогоњено преко 10.000 лица.
200px|мини|лево|Споменик Слобода на Иришком венцу, рад Сретена Стојановића У до тада највећој операцији у окупираној Војводини, немачке и усташко-домобранске снаге, сврстане у борбену групу „Баровски” јачине 17.000 људи, уз помоћ мађарске флотиле, која је блокирала прелазе преко Дунава, од 24. до 31. августа 1942. извршиле су концентричан напад на Фрушку гору. Након краткотрајних борби, партизанске снаге успеле су да се уз значјане губитке, од 60 мртвих и 9 рањених бораца, извуку из обруча, а током борби су страдали командант и политички комесар Штаба НОП одреда Срема.
Јануара 1942, након поновног успостављања везе са Окружним комитетом КПЈ за Срем, Врховни штаб НОП и ДВ Југославије сугерисао је да се због лоших веза са Босном и Београдом, у војном-политичком смислу привремено повежу са Главним штабом НОП одреда Хрватске. Ова директива била је упућена и Главном штабу за Хрватску, па је приликом формирања оперативних зона, Срем заједно са Славонијом укуљчен у састав Треће оперативне зоне, чији је Штаб формиран маја 1942. године. Услед лоших веза, контакт са Штабом Треће оперативне зоне, успостављен је тек августа 1942, а до тада је Штаб НОП одреда Срема деловао самостално. На основу наредбе Штаба Треће оперативне зоне Хрватске, почетком септембра 1942. извршена је реорганизација партизанских одреда у Срему, па су од дотадашња три одреда формирана три батаљона, који су заједно са Босутском партизанском четом, ушли у састав тада формираног Трећег одреда Треће оперативне зоне, чиме су све партизанске јединице у Срему обједињене под једну команду, с обзиром да је у непријатељској офанзиви био уништен Штаб НОП одреда Срема. Штаб новоформираног Одреда сачињавали су — командант Станко Лужајић Милан, заменик команданта Срета Савић Коља, политички комесар Лука Мркшић Миша и заменик политичког комесара Стеван Јовичић Максим.
Дотадашњи Фрушкогорски одред постао је Први (фрушкогорски) батаљон, који је у свом саставу имао четири чете, а Штаб батаљона су сачињавали — командант Марко Перичин Камењар, заменик команданта Ђорђе Бикицки Ројник, политички комесар Слободан Бајић Паја и заменик политичког комесара Драган Дикић Вања. Подунавски одред је постао Други (подунавски) батаљон, са такође четири чете, а његов Штаб су сачињавали — командант Дамјан Петковић Велики, заменик команданта Небојша Нешић, политички комесар Јован Бељански Лала и заменик политичког комесара Ђорђе Бошковић Бата. Посавски одред је постао Трећи (посавски) батаљон са три чете и Ударним водом, а његов Штаб су сачињавали — командант Илија Богдановић Чича, заменик команданта Милан Степановић Матроз, политички комесар Бранко Пешић Бели и заменик политичког комесара Милан Веселиновић Феђа.
Након успостављања везе са Шестом источнобосанском ударном бригадом, која је из источне Босне прешла у Срем, донета је одлука Окружног комитета КПЈ за Срем да се главнина Одреда, заједно са бригадом, пребаци у источну Босну, где су постојали бољи услови за борбу, посебно у току зиме, с обзиром да је партизански рат у равници био готово немогућ у зимским условима. Непосредно пред одлазак у Босну, крајем октобра 1942. извршена је нова реорганизација Одреда — Први (фрушкогорски) и Други (подунавски) батаљон, јачине 399 наоружаних и 42 ненаоружана борца, остали су у саставу главнине Одереда; Трећи (посавски) батаљон, јачине 210 наоружаних и 49 ненаоружаних бораца, ушао је у састав Шесте источнобосанске бригаде, као њен Четврти (посавски) батаљон; од људства које је било мање способно за напоран марш формиран је Четврти (сремски) батаљон, јачине 193 наоружана и 21 ненаоружан борац. Задатак Четвртог батаљона, у који је укључена до тада саостална Босутска чета, био је да остане у Срему и чини језгро за нове партизанске јединице. Упоредо са реорганизацијом, извршене су и одређене кадровске промене у Штабовима батаљона. Нови Штаб Првог батаљона сачињавали су — командант Милош Зекић, политички комесар Слободан Бајић Паја и заменик политичког комесара Драган Дикић Вања; а нови Штаб Другог батаљона сачивали су — командант Дамјан Петковић Велики, заменик команданта Димитрије Шешеринац Геџа, политички комесар Војислав Живановић Џокеј и заменик политичког комесара Ђорђе Бошковић Бата. Штаб Трећег батаљона је остао исти, као и приликом формирања, а Штаб новоформираног Четвртог батаљона су сачињаваи — командант Марко Перичин Камењар, политички комесар Јован Бељански Лала, заменик команданта Петар Матић Дуле, заменик политичког комесара Стеван Молеров и оперативни официр Гаврило Механџић. У саставу Четвртог батаљона касније је формирана специјална диверзантска група, која је после израсла у Диверзантски батаљон Главног штаба Војводине. Имала је 11 диверзаната, а руководство групе су сачињавали — комадир Милан Зељајић, политички комесар Стеван Петровић Бриле и заменик политичког комесара Милан Корица Ковач.
Борбе Трећег сремског одреда у Срему Борбе током септембра 1942. Током септембра и октобра 1942. батаљони Трећег сремског одреда наставили су са дејством вршећи нападе на непријатељске посаде и транспорт, као и изводећи диверзије на железничким и друмским комуникацијама. Чете Трећег (посавског) батаљона, који је дејствовао у југоисточном Срему, биле су веома активне — 3. септембра напале су непријатељско упориште у Ашањи; 9. септембра извршиле су напад на домобранску колону на путу Шимановци—Прхово и један камион са домобранима на путу Добринци—Пећинци; 10. септембра напале су усташко-немачку посаду у Пећинцима и спалиле општинску архиву; истог дана извршиле су напад на чету домобрана и усташа у Јакову; 15. септембра напале су непријатељску посаду у Петровчићу и спалиле општинску архиву у Карловчићу; 21. и 28. септембра спалиле су општинску архиву у Угриновцима, а 28. септембра напале жандармеријску посаду у Купинову.
250px|мини|десно|Ослобођена и полуослобођена територија у Срему, крајем 1942. Чете Другог (подунавског) батаљона, који је деловао у североисточном Срему, такође су биле веома активне — 9. септембра извршиле су диверзију на резервоар и водовод у рејону Иришког венца и покидале телефонско-телеграфске линије које су повезивале Ириг са Нерадином и Иришким венцем; 10. септембра напале су домобранску посаду у Парагову, код Сремске Каменице; 14. септембра напале су обезбеђење железничке станице у Голубинцима; у ноћи 22/23. септембра извршиле су напад на стражу код Инђије; у току 22. и 23. септембра спалиле су општинске архиве у Добринцима, Краљевцима и Крњешевцима и посекле телеграфско-телефонске стубове између Ашање, Купинова и Обрежа. У току ноћи 19/20. октобра Прва чета Другог батаљона извршила је напад на посаду од 20 жандарма у Доњим Петровцима. Након ове акције, борци чете су се повукли у суседне Добринце, где су се склонили у подземна склоништа (партизанске базе). Сутрадан 20. октобра око 1.000 немачко-усташких и домобранских војника из Руме блокирало је село и терором вршило притисак на мештане да одају партизане. Упркос притисцима, хапшењима и стрељањима неколико људи, нико од мештана није одао где се налазе партизани, након чега се окупатор повукао из села и са собом повео 20 ухапшених мештана.
Борци Првог (фрушкогорског) батаљона извели су неколико успешних заседа на делове домобранске 4. брдске бригаде и ваздухопловног школског пука, који су скоро читав септембар крстарили по Фрушкој гори. Поред тога, чете овог батаљона су извеле још неколико акција — 5. септембра су разбиле једну жандармеријску патролу; 19. септембра су ослободиле 20 затвореника из старе сремскомитровачке казнионице; 20. септембра су напале и убиле 13 усташа из састава привременог батаљона у рејону Црвеног чота и др. Босутска партизанска чета је 19. септембра напала два вода 6. домобранског пука у рејону Јамене, 25. септембра је уништила једну домобранску патролу недалеко од Босута, а 27. септембра напала вод жандарма и усташа код Сремске Раче.
Долазак Шесте бригаде у Срем октобра 1942.