Јелена Беговић (Београд, 1970) српски је микробиолог и молекуларни биолог. Обављала је функцију министарке науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије и то у два мандата.
Биографија
Основну и средњу школу завршила је у Београду. Уписала је смер Хемија за истраживање и развој на Хемијском факултету, али је након прве године прешла на Биолошки факултет Универзитета у Београду.
Током студирања провела је и две године на Универзитету Британска Колумбија у Канади, након чега се враћа у Србију, где је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Од 1998. године запослена је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду. Магистрирала је 2002. године, а 2008. године одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике на Биолошком факултету. Од 2018. године има звање научног саветника.
Од 2014. године је на позицији директора Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Била је и руководилац Лабораторије за молекуларну микробиологију у Институту. Током више од 20 година бавила се истраживачким радом и у областима молекуларне генетике и биотехнологије, као и применом истраживања у различитим секторима, укључујући прехрамбену и фармацеутску индустрију.
Објавила је више од 60 научних радова у водећим међународним часописима и активан је члан многобројних научних удружења.
Од 2011. године представља Републику Србију у Борду гувернера – управљачком телу Међународног центра за генетичко инжењерство и биотехнологију, основаног од стране Уједињених нација, са центрима у Италији, Индији и Јужноафричкој Републици. Кроз ову организацију, током година обезбеђивана су значајна новчана средства за финансирање научних пројеката, конференција и школовања студената из Србије.
Кроз бројне пројекте активно учествује у имплементацији процеса трансфера технологије, као и у увођењу концепта иновација у истраживањима у Србији и региону. Током година стекла је искуства и знања о комплетном процесу настанка иновација и њиховој комерцијализацији – од лабораторије до тржишта.
Координаторка је пројекта развоја и изградње лабораторија "Ватрено око" у Београду и Нишу, које су започеле рад у 2020. години, и на тај начин је допринела јачању капацитета Србије у тестирањима током пандемије.
Уз подршку државе, 2021. године успоставила је Центар за секвенцирање и биоинформатику на Институту и тако омогућила да Србија почне да формира националну банку геномских података.
Један је од идејних твораца пројекта БИО4 кампуса, који је подржала Влада Републике Србије и који треба да окупи истраживаче предузетнике и компаније око једне идеје, а то је развој Србије кроз развој биомедицине и биотехнологије.
Међународна сарадња Након што је у октобру 2022. године, именована за министра науке, технолошког развоја и иновација, врло брзо је преузела вођство када се ради о међународној сарадњи. Те је тако, представила пројекат Експо 2027 у Паризу, заједно са супругом председника Републике Србије Тамаром Вучић. Такође, у оквиру текућег, 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, у петак, 25. августа 2023. године, Генерална скупштина је, на предлог Републике Србије, консензусом усвојила Резолуцију ГС УН “Међународна декада наука за одрживи развој, 2024-2033”. Резолуцију је у седишту Уједињених нација представила др Беговић.
У марту 2023. године угостила је италијанску министарку универзитета и научног истраживања Италије Ана Марију Бернини. Исте године имала је низ билатералних састанака у оквиру Светског самита Влада у Уједињеним Арапским емиратима, где се састала са Султан Ал Олама, министром за вештачку интелигенцију Уједињених Арапских Емирата. Једини је министар из Србије који је гостовао на Канадској националној телевизији.
Референце
Категорија:Рођени 1970. Категорија:Српски биолози Категорија:Доктори биологије Категорија:Српски биохемичари Категорија:Молекуларни биолози Категорија:Научници из Београда Категорија:Српски министри