250px|мини|десно|Традиционална припрема кафе на песку у Турској 250px|мини|десно Кафеџија је занатлија који се бави припремањем топлог напитка од кафе.
Кафа Назив кафа се према једној верзији тумачења везује за простор Етиопије и име етиопске провинције - Кафа, док, по другој верзији тумачења, овај назив долази од арапске речи ghahweh, којом се означава вино. Сходно овом тумачењу, кафа је, по доласку у Европу, називана арапско вино. Са кафом су на наш простор стигле и прве кафане, као места где су кафеџије спремале чај и кафу и где се седело и разговарало, и уз кафу и чај пушили лула и чибук. Занимљивости Кафа је на Балкан стигла у време османлија.
Интересантно је да је прва кафана у Европи отворена управо у Београду. Након што су Турци 1521. године освојили Београд и донели са собом обичај испијања кафе, 1522. године отворена је прва кафана на Дорћолу, готово читав један век пре него у остатку Европе. У Цариграду је први овакав објекат, у коме се служила кафа, отворен тек тридесетак година касније, 1555 године. Током времена домаће становништво је прихватило обичај испијања кафе и кафана је постала средиште културног, политичког и друштвеног живота.
Кафеџија и кафана је било у свим градовима. Скоро сваки већи сокак и улица имали су своју кафану, а касније је кафана било и у селима. Оне су постале кључна места разговора и дружања, у њима су се размењивале информације, писане су песме, одржаване су чак и прве филмске пројекције и играна нека позоришна дела. Укратко, кафана је постала место где је почињао живот. Референце
Категорија:Стари занати Категорија:Занати