Шошана Афројим (рођена Сузана Шилер; 1. септембар 1927 — 9. децембар 2015 ) је била аустријска сликарка из периода модернизма. Шошана је била уметница са пуним радним временом и често је путовала, излажући своје радове у иностранству. Током својих путовања, портретисала је многе познате личности и њена уметност се развијала у различитим правцима. Њена уметничка дела из раног периода била су углавном натуралистичке природе, приказујући пејзаже и портрете. Касније се њен стил развио ка апстрактној уметности, под јаким утицајем азијске калиграфије.
Живот
Детињство Шошана Афројим је рођена 1927. године као Сузана Шилер у Бечу, у Аустрији, у јеврејској породици средње класе. Њен млађи брат Максимилијан рођен је две године касније. Њен отац, Фриц Шилер, поседовао је фабрику дугмади за манжетне, а њена мајка, Маргарет Шилер, била је вајарка. Шошана је прво ишла у Валдорф школу Рудолфа Штајнера, али је убрзо прешла у алтернативну школу Шварцвалд. Почела је да слика и црта као веома млада. Њена мајка је подржавала Шошанину креативност и сакупљала њене радове. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 24 / 25
Бег из Беча Са једанаест година Шошана је била сведок анексије Аустрије. „Гледала сам Хитлеров тријумфални улазак у Беч. Добро се сећам како сам погледала кроз прозор (...) и видела како га је дочекала навијачка публика док се возио својим отвореним колима (. . . ). Охладила сам се и била сам ужасно уплашена." From Soshana's unpublished diaries, archived in the Austrian National Library
Породица је одлучила да напусти Аустрију. Фриц Шилер, који је рођен у Брну, имао је чешки пасош и први је напустио земљу. Маргарета, Шошана и Максимилијан су побегли у Швајцарску, затим у Париз, где их је сачекао Фриц и коначно су 1939. стигли у Лондон, где су остали две године. Шошана је похађала Нортвуд колеџ и 1940. године Политехничку школу у Челзију, где је имала часове сликања и цртања и учила о модном дизајну. Због бомбардовања, породица Шилер је скоро сваке ноћи морала да се склања у склоништа. Искуство је било веома стресно за Шошану. Свој стрес и емоције изражавала је цртежима. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 25 / 26
Емиграција у Америку Шошанин отац је побегао у Шпанију и преко Тангера стигао у Њујорк. Године 1941. успео је да добије изјаву под заклетвом за своју породицу и резервише три карте за С.С. Мадуру, последњи цивилни брод који ће напустити Европу. Године 1941, Шошана, њена мајка и њен брат стигли су на острво Елис, у Њујорку. Уписала је средњу школу Вашингтон Ирвинг и похађала часове сликања под вођством уметника Бејс Афројима, будућег тужиоца-жалиоца у предмету Афројим против Руска. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
Путовање кроз Америку мини| Ото Клемперер, диригент; уље на платну, сликала Шошана Афројим, 1945. Са 17 година путовала је против воље својих родитеља са Бејс Афројимом кроз Америку. Да би зарадили за живот током ових путовања, сликали су писце, музичаре, државнике и научнике као што су Томас Ман, Франц Верфел, , Бруно Валтер, Лав Фојхтвангер, Теодор Драјзер и Ханс Ајслер. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
Када је у мају 1945. у Сан Франциску отворена Конференција Уједињених нација о међународној организацији, пар је портретисао познате делегате, као што је заменик председника Националне комисије за планирање СССР-а Василиј Василевич Кузњецов. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
Године 1945. Шошана и Афројим су се венчали. 1946. године, њихово једино дете Амос рођено је у Њујорку. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
Куба и прва велика изложба лево|мини| Изван Хаване, уље на платну, сликала Шошана, 1947. Због Бејсових активности у Комунистичкој партији, пар је напустио САД и провео девет месеци на Куби, где је Шошана имала своју прву изложбу 1948. године у Circulo de Bellas Artes у Хавани. Од тог времена користила је име „Шошана“, псеудоним који јој је дао Афројим, што значи „љиљан“ на хебрејском (по правопису је Шошана – שושנה). Након кратког боравка у САД, преселили су се у Европу и на крају у Израел.
Породица је била финансијски сиромашна и Шошана није желела да живи као традиционална домаћица. Развели су се 1950. уз обострани пристанак. Са сином се вратила у Беч 1951. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 27
Беч и Париз
Повратак у Беч Шошана се вратила у Беч са својим сином али на крају је дала Бејсу пуно старатељство. "My life calmed down, I had a stable home, no more hotel rooms, no more railway stations, no more departures." Amos Schueller, Soshana - My Grandfather's Daughter, in: Soshana. Life and Work. Springer 2010 Године 1951. уписује Универзитет примењених уметности у Бечу, а 1952. године Академију ликовних уметности у Бечу, где слика под руководством проф. Сергијуса Паусера, Алберта Париса Гитерслоха и проф. Херберта Бекла. Незадовољна академском уметничком праксом, преселила се у Париз, у Француској, 1952. године.
Париз Након пресељења у Париз, Шошана је живела и радила у некадашњем атељеу Андре Дерена. На крају се преселила у други студио поред Константина Бранкушија. Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85 Веома се зближила са уметником, за кога је говорила да је воли „као ћерку“. From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library Касније је живела у другом студију који је претходно био у власништву Пола Гогена.
Шошана је имала финансијских проблема као уметница у Паризу. Описала је то као "горко-слатко време". Упознала се са уметницима Франтишеком Купком, Огистом Хербином, Осипом Задкином, Сезаром, Пињоном, Максом Ернстом, Ивом Клајном, Александром Колдером, Вифредом Ламом, Семом Френсисом, Жан-Полом Сартром, Афандијем и Марком Шагалом. Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85 Алберта Ђакометија је сматрала једним од својих најбољих пријатеља. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 29 Године 1953. Шошана је упознала циришког галеристу Макса Г. Болага, који је постао главни промотер њеног рада. Afnan Al-Jaderi: The Story Of A Life, in: Soshana. Life and Work, Springer 2010, p. 26
У Паризу, Шошана је имала више изложби у галерији Андре Веја и Јесењем салону, Salon des Réalités Nouvelles и Мајском салону, где је први пут срела Пабла Пикаса. Позвао ју је да га посети у његовој вили у Валорију и нацртао њен портрет 1954. године. Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85
Путовање по свету мини| Кјото, мастило на папиру, насликала Шошана, 1957. Године 1956, Шошана је путовала кроз Азију. Организовала је себи позив кинеског Министарства културе да излаже у Пекингу "I wanted to see China, so I just went to the embassy, and told them, that I am a painter and that I want to fly to China." Within one month Soshana got an invitation for an exhibition. The Chinese Ministry of Culture paid for the flight and the transport costs of the paintings. (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library) и на путу за Кину посетила је Индију, Тајланд, Камбоџу и Јапан, где се заинтересовала и инспирисала индијском филозофијом, хиндуизмом и будизмом. Била је импресионирана уметношћу калиграфије и научила је уметничке технике на пиринчаном папиру од будистичких монаха у Кјоту и кинеских сликара у Хангџоу. Уметност калиграфије постала је форма њеног сликарског стила. Године 1957. стигла је у Пекинг, где је њена изложба одржана у Царској палати. Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85
Године 1959. Шошана је путовала кроз Африку, где је урадила портрет Алберта Швајцера у Ламбаренеу "His hospital was very primitive (...) I made a portrait of Albert Schweitzer. He did not want me to paint his glasses, although he had them on his nose." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library), да би се на крају вратила у Париз. Biography in: Soshana, Amos Schueller, 2005, p.85 мини| Пино Галицио и Шошана у Алби дел Пијемонте, у Италији, 1960. Исте године упознаје се са италијанским уметником Пином Галицијом. "Once going down Rue de Seine in the spring of 1959, I met an Italian painter in one of the galleries and we started talking and got very interested in each other. His name was Pinot Gallizio. I took him over to my studio and showed him my work. He in turn tried to explain to me, how to use Vinovil, that is a certain plastic material. I wanted to learn from him this technique." ( From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library) Заједно су радили у Паризу и Алба дел Пијемонте, у Италији. У писму које је Галицио написао свом галеристи Оту и Хајкеу Ван де Лоу у Минхену, он је објавио да је „20 слика направљено у септембру 1959. у Паризу, заједно са Шошаном“, додајући „да су резултати застрашујући“. "Pinot and myself started working on the same canvas at the same time. He showing me his technique of using Vinovil, with my technique using the palette knife. (...) Later I visited Pinot at his home in Alba de Piemonte and we worked there together using all different methods, even fire on canvas.(...) In Paris and Alba, we painted 20 or 25 paintings together, but his art dealer did not want me, therefore we signed separately." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library)
Преко Галиција, Шошана је ступила у контакт са групом Кобра, између осталих са Карелом Апелом и Асгером Јорном. "It happened that Karel Appel sat next to us and we started talking, as Pinot knew Appel and was connected with the Cobra Group, together with Asger Jorn." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library) Али пошто је жена, нису је прихватили као пуноправног члана уметничке групе. "They did not want a woman to join them. I hurt me but as a woman I slowly get used to it." (From Soshana's unpublished manuscripts, archived in the Austrian National Library) мини| Шошана, Андре Верде, Пикасо и Пињон на отварању Шошанине изложбе у Шатоу Грималди у Антибу, у Француској, 1962. Уместо тога, Шошана је започела сарадњу са галеријом О'Хана у Лондону, где је имала три изложбе 1959, 1960. и 1963. Several articles about Soshana's exhibitions in the O´Hana Gallery are archived in the Austrian National Library: 10/1959 The Arts Review, 1959 The Jewish Chronicle, 2/1960 Apollo, 13/2/1960 The Guardian, 19/2/1960 Evening News, 26/2/1960 The Jewish Chronicle, 4/3/1960 Yorkshire Evening News, two articles 1963 – newspaper unknown. Године 1962. имала је изложбу у Шатоу Грималди у Антибу. Catherine Guglielmi, "La Chronique Artistique", L'Indepentant August 31st 1962: "Le vernissage de Soshana au Musee Picasso (Chateau Grimaldi) fut un evenement artistique et mondain digne de attachante personnalite de l'artiste."
Мексико мини| Сама у Мексику, уље на платну, сликала Шошана, 1969